|
'''Артур Шопенхауер'''[Гер. Arthur Schopenhauer] (Р. 22ри Фебруари 1778 во Данциг [Гер. Danzig]; У. 21ри Септември 1860 во Франкфурт на Мајн [Гер.Frankfurt am Main] беше еден Германски филозоф, автор и‚над-основно училиште‘ учител/даскал. Тој беше синот на авторката Салоне Јохана Шопенхауер[Гер.Salonière Johanna Schopenhauer] и брат на авторката Аделе Шопенхауер[Гер.Adele Schopenhauer].
{{Без извори|датум=Januari 2011}}
Шопенхауер се занимаваше со наука, која зафаќаше опширни науки од етиката, мета-физиката и астетики. Тој се гледал себеси како ученик и како целоцен Кантиниан [Гер.Immanuel Kant],чија филозофија тој како подготовка за неговата ‚ука‘ја зафатил.
'''Artur Śopenhauer''' [[http://Arthur%20Schopenhauer Arthur Schopenhauer]](r. 22ri Februari 1788 vo [[Danzig]]; u. 21ri Septemvri 1860 vo Frankfurt na Majn [[http://Frankfurt%20am%20Main Frankfurt am Main]] beśe eden [Germanski] filozof, avtor i ‚nad-osnovno uchilishte‘ uchitel. Toj beśe sinot na avtorkata Saloniere Johana Śopenhauer[Salonière Johanna Schopenhauser] i brat na avtorot Adele Śopenhauer [Adele Schopenhauer].Śopenhauer se zanimavaŚe so nauka, koja zafakjaśe opśirni nauki od etikata, meta-fizikata i astetiki. Toj se gledal sebesi kako uchenik i kako zelosen Kantinian [[http://Immanuel%20Kant Immanuel Kant]] , chija filozofija toj kako podgotovka za negovata ‚uka‘ ja zafatil. Drugi naklonetosti kon svojata uka gi ima od ‚idei-uchenja‘ od Plato i istochno-svetski filozofi.
Други наклонетости кон својата ука ги има од ‚Идеи-ученја‘од Плато [Plato] и источно-светски филозофи. Меѓу филозофиата на 19тиот век создаде својалична позиција кон субјективна идеализација [Subjektiven Idealismus] и сонеа се преставуваше како еден од првите филозофи во Германско-јазичната сфера чија восхитеност од неумниот принцип сто сбетот е зафатен со, се не-темелил.
Megju filozofijata na 19tiot vek sozdade svojalichna posizija kon ‚subjektivna idealisazija‘ [[http://Subjektiven%20Idealismus Subjektiven Idealismus]] i sonea se prestavuvashe kako eden od prvite filozofi vo Gernansko-jazichnata/jazichna sfera chija voshitenost od neumniot prinzip sto svetot e zafaten so, se ne-temelil.
'''Младина[та] и рани возрасни години'''
'''Mladina[ta] i rani vozrasni godini'''
Артур Шопенхауер се има во слободниот Хансеатички [од Хансеатичката лига] град Данциг [Danzig] родено.Неговите родители беа Хајнрих Флорис Шопенхауер [Гер. Heinrich Floris Schopenhauer] кој,една Данциска купо-продажна династија создадел,и Јохана Шопенхауер родена Тросинер [Гер.Trosiener], која подоцна една позната авторка станала и еден литературен дом челничела,бо кој исто и познатиот (во Германската филозофска сфера) Гуте [Goethe] подзацтанувал.
Artur Śopenhauer [[http://Arthur%20Schopenhauer Arthur Schopenhauer]] se ima vo slobodniot Hanseatichki [od hanseatichkata liga] grad [[Danzig]] rodeno. Negovite roditeli bea Hajnrih Floris Śopenhauer [Heinrich Floris Schopenhauer] koj, edna Danzigska kupo-prodashna dinastija sozdadel, I Johana Śopenhauer [Johanna Schopenhauer] rodena Trosiene [Trosiener], koja podozna edna poznata avtorka stanala I eden literaturen dom chelnichela, vo koj isto I poznatiot (vo germanskata sfera) Gute [[http://Goethe Goethe]] podzastanuval.
Фамилиата Шопенхауер го оставаат Данзиг во 1793та година, откако градот по вторате поделба на Полска, се прупојува кон Прусија [Гер.Preußen] и поради тоа и поради сто дотогас постоената автономија ја губи. Хајнрих Флорис Шопенхауер по ова, создава нова негова пкупо-продажна-стоковна кукја во Хансетучкиот град Хамбург [Гер.Hamburg], одново. Од друга страна, неговиот син Артур кој го имаше тој за фамилиарнион традиционален купо-продажен занает наклонето го испраќа во најдоброто приватно Хамбурско [Rungesche schule] приватно школо.
Familiata Śopenhauer go ostavaat Dangiz vo 1793ta godina, otkako gradot po vtorata podelba na Polska, se pripojuva kon Prusija[Preußen] i poradi toa I poradi sto dotogas postoenata avtonomija ja gubi. Hajnrih Floris Śopenhauer po ova, sozdava nova negova kupo-prodashna kukja vo Hanseatichkiot grad [http://Hamburg Hamburg], odnovo. Od druga strana, negoviot sin Artur koj go imase toj za familiarniot tradizionalen kupo-proddashen zanaet nakloneto go isprakja vo najdobroto privatno Hambursko [Rungesche-nema prevod na Makedonski] privatno skolo. Ama Artur go nadvishuva dotogas se-uchenoto I go moli tatko mu da prodolshi na povisoko umno nivo skolo-gimnasija.
Ама Артур го надвишува дотогаш-се-ученоното и го моли татка си да продолжи на повисоко умно-ниво чколо-гимнасија.
Tatko mu go videl ova kako prekulakomnost i od drugastrana mu ponudil dolgotraen odmor niz severo-zentralna Evropa. Artur se soglasil I otishol, poslem nekolku mesezi od uchenje na Angliski jazik vo Vimbeldon [Wimbledon], vo 1803ta godina do 1804ta niz Holandija,Anglija,Śvajzarija,Avstrija,Ślesija I Prusija.
Татко му го видел ова како прекулакомност и од другастрана му понудил долготпаен одмор низ северо-централна Европа. Артур се согласис и отишол, послем неколкумесеци од ученје на Англиски јазик во Вимбелдон (Wimbledon), во 1803та година до 1804таз , низ Холандија, Англија, Швајцасрија Австрија, Шлесија и Прусија.
Od Septemvri do Dekemvri 1804ta godina pochna Schopenhauer, od posakuvanost na negoviot tatko, edna kupo-prodashna uka vo Danzigsko kupo-prodashnota kukja Jacob Kabrun, so koj tatko mu bil sprijatelen.Do tamu go pridrushila negovata majka. Vo 1805 godina se vrakjaat vo Hamburg nazad I ja pochnuva negovata kupo-prodashna nauka vo Jenisch kupo-prodashna kukja.April, istata godina, tatko mu dobiva, od nerazjasnati prichini, edna smrtonosna nezgoda.Po odpushtanje na tatkovata kupo-prodashna kukja vo Septemvi 1806 se preseluva majka mu so negovata, podozna avtorka, sestra Adele Schopenhauer vo Weimar.
Artur Schopenhauer ostanuva, ne se preseluva oti e sloboden da se odluchi za sledniot potek so kupo-prodashnata firma i negovoto kupo-prodashno uchenje i se dumi dali da se odluchi za drug, duhoven zanaet.Uchenjeto go neprodolshuva vo Juni 1807 godina poslem dobieniot sovet od Karl Ludvig Fernovs Carl Ludwig Fernows uchenik na Gimnasiski direktor Doering vo gradot Gotha.Ama, vo istata godina se preseluva kako negovata familija vo Vajmar Weimar, kade,vo negoviot togashen zivot, negoviot najvashen uchitel/daskal Franz Passow go zapoznava. Mladiot Schopenhauer odrshuva odnos so Johannes Daniel Falk i Zacharias Werner. Vo 1809 se zaljubuva nesrekno vo 32 godiśnata glumiza i operasolistka Karoline Jagemann. Artur Schopenhauer kako beќjar viden vo 1815 od strana na L.S.Ruhl:
Polnogodishen stanat go dobi svojot del od tatkovoto nasledstvo isplateno. Sproti ova dobrovideno nasledstvo stana sakan I sloboden od finanzielski seќiranja.
Vo 1809 godina pochna na universitetot Gotingen [Ger.:Universität Göttingen] medizinski nauki sto za brso gi otkaźa za Filozofija nauki. Na (noviot) universitetot Jena [Ger.: Universität Jena] za negovata doktorina Śopenhauer na 18ti Oktomvri 1813 godina potoćno, za negovata ‚Logika pismena zadaća‘-Preku ćetiripatnite Koreni na rećenizata od dovoldfatni prichini- [Ger.: Über die vierfache Wurzel des Satzes vom zureichenden Grunde] ja dobiva titulata doktor po filisovski nauki. Megju prvite ćitaći pripagjaśe Johann Wolfgang Goethe. Goethe uśte pred ova imaśe povrzanost so majka mu Schopenhauer, koja i vo Weimer eden literaturen salon drześe. Schopenhauer go respektiraśe Goethe mnogu ama so Njutonsovata Newtons teorija arnoto druśtvo se razdeli.
Preku Fridrih Majer [Friedrich Majer] Śopenhauser se zapozna so Brahamism [[http://Brahmanismus Brahmanismus]]. Vo 1814 se nedorazbira so majka mu i odi vo Dresden [Dresden], kade toj se dvizi vo literaturni krugovi i vo bogatite gradski biblioteki. 1815 otvora Śopenhauser Boizanaet-uchenje nasloveno: Preku vidot i farbite [Über das Sehn und die Farben]. Ova stana korespondenzija kon Goethe i se pojavi vo 1816 vo pećat.
'''Glavnanasoka, pomali piśani dela I drugi zivotni dela'''
[[yo:Arthur Schopenhauer]]
[[zh:叔本华]]
[[zh-yue:叔本華]]''''Закосен текст''
| 