Елизабет Сили Ридли (родено име Тејл, е родена на 26 септември 1927 – 23 декември 2008 година) била британско-американска применета математичарка позната по работата во нумеричка квантна хемија и климатско моделирање. Кодот Робл-Дикинсон-Ридли што таа и соработници го создадaле во Центарот за атмосферско истражување за атмосферско истражување бил првиот модел на општа територија на термосферата.[1]

Живот

уреди

Ридли е родена во Лестер на 26 септември 1927 година, постар од двете сестри. Таа станала главна девојка во Граматичкото училиште за девојки Вигестон, сега вклучено во колеџот Регент, Лестер, и отишла на колеџот Њунхам, Кембриџ на стипендија во 1947 година. Магистрирала по физика во 1951 година, со почести од прва класа, во 1951 година, и останала на Кембриџ како докторант на Даглас Хартри, завршувајќи го докторатот во 1955 година.[2] Нејзината дисертација била Некои студии за атомската структура.[3]

По завршувањето на докторатот, таа станала истражувач во Управата за атомска енергија на Обединетото Кралство, во сегашниот кампус за наука и иновации Харвел; нејзината работа таму вклучувала пресметување на електронската конфигурација на ураниумот[2] и применетиот математичар Џон П. Бојд ја нарекол „пронаоѓач на патеки во нумеричката квантна хемија“ за оваа работа.[1] Нејзиниот сопруг, Брајан Вард Ридли, исто така, отишол да работи во Харвел. Тие имале четири деца почнувајќи од 1957 година, а Ридли се повлекла од својата работа во 1958 година за да биде домаќинка.[2][1]

Во 1964 година, Ридли и нејзиното семејство се преселиле во Колорадо, следејќи го нејзиниот сопруг, кој станал професор по физика на Универзитетот во Колорадо. Таа се приклучила на Националниот центар за атмосферски истражувања(НЦАИ) во 1968 година, работејќи за нив на компјутерски кодови за климатско моделирање и на Земјата и на Венера.[2] Пред 1972 година, кога Маргарет Ен ЛеМон се приклучила на НЦАИ, таа била една од трите жени истражувачки на ниво на докторат во НЦАИ, заедно со Џоан Фајнман и Сју Ен Боулинг.[4] Токму во нејзината работа во НЦАИ, Ридли го создала кодот Робл-Дикинсон-Ридли за моделирање на термосферата со општа циркулација.[1]

Се пензионирала во 1995 година, а починала во Луисвил, Колорадо на 23 декември 2008 година.[2]

Избрани публикации

уреди
  • Ridley, E. Cicely (October 1955), „The self-consistent field for Mo+“, Mathematical Proceedings of the Cambridge Philosophical Society, 51 (4): 702–706, doi:10.1017/s0305004100030772
  • Ridley, E. Cicely (1957), „A numerical method of solving second-order linear differential equations with two-point boundary conditions“, Proceedings of the Cambridge Philosophical Society, 53: 442–447, doi:10.1017/S0305004100032424, MR 0086395
  • Dickinson, Robert E.; Ridley, E. C. (June 1975), „A numerical model for the dynamics and composition of the Venusian thermosphere“, Journal of the Atmospheric Sciences, 32 (6): 1219–1231, doi:10.1175/1520-0469(1975)032<1219:anmftd>2.0.co;2
  • Dickinson, Robert E.; Ridley, E. C.; Roble, R. G. (1981), „A three-dimensional general circulation model of the thermosphere“, Journal of Geophysical Research, 86 (A3): 1499, doi:10.1029/ja086ia03p01499
  • Roble, R. G.; Ridley, E. C.; Richmond, A. D.; Dickinson, R. E. (November 1988), „A coupled thermosphere/ionosphere general circulation model“, Geophysical Research Letters, 15 (12): 1325–1328, doi:10.1029/gl015i012p01325
  • Richmond, A. D.; Ridley, E. C.; Roble, R. G. (March 1992), „A thermosphere/ionosphere general circulation model with coupled electrodynamics“, Geophysical Research Letters, 19 (6): 601–604, doi:10.1029/92gl00401

Наводи

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име preserving.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име obit.
  3. Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име mg.
  4. Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име lemone.