Маргарет Меј Гилс

Маргарет Меј Гилс (20 мај 1868 - 31 март 1949) била британска сликарка, вајарка и медалист.[1][2] Таа била член на Друштвото на медалисти и изложувала на нивната прва изложба во 1898 година која се одржала во Холандската галерија во Лондон, каде што нејзиното дело „Два медали“ било позитивно критикувано.

Биографија уреди

Гилс е родена во Клифтон, Бристол, ќерка на Ричард Вилијам Гилс, адвокат и Френсис Елизабет Гилс.[3] Нејзината постара сестра била сликарот Френсис Гилс. Маргарет се школувала во средното училиште Кенсингтон и во Брисел и Хајделберг.[1] Таа поминала осум години во Националното уметничко училиште за обука, NATS, во Лондон.[3] Меѓу нејзините современици на NATS, кој стана Кралски колеџ за уметност во 1896 година, биле и голем број други женски вајари, вклучувајќи ги Руби Левик, Естер Мур, Флоренс Стил, Лилијан Симпсон и Луси Гвендолен Вилијамс.[4] Во текот на 1890-тите, Гилс освоила голем број национални награди за уметност со нејзиниот модел Херо, кој победил на натпреварот за статуетки во Лондон на Уметнички сојуз во 1895 година.[3][4][5] Гилс била редовен излагач на Кралската академија во Лондон, со Изложбеното друштво за уметности и занаети и со Кралската академија на Западна Англија во Бристол, чиј член била и таа.[4][6] На Кралската академија таа покажала голем број скулптури, релјефи и медали, вклучително и еден за болнички медицински сестри и друг за Кралското хортикултурно друштво.[1] Помеѓу 1884 и 1912 година, Гилс изложувала дела и во Кралскиот институт за ликовни уметности во Глазгов, Кралската шкотска академија и во уметничкиот клуб Ридли.[1] Таа се омажила за инженерот Бернард Максвел Џенкин во 1898 година.[3]

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 George Landow. „Margaret Giles's life and career“. www.victorianweb.org. Посетено на 1 September 2020.
  2. Sir William A. Tilden (1917). Chemical Discovery and Invention in the Twentieth Century. London: George Routledge & Sons.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Margaret May Giles RWA, FRIBA“. Mapping the Practice and Profession of Sculpture in Britain and Ireland 1851-1951. Архивирано од изворникот на 2022-03-14. Посетено на 20 June 2017.
  4. 4,0 4,1 4,2 Susan Beattie (1983). The New Sculpture. Paul Mellon Centre for Studies in British Art / Yale University Press. ISBN 0300033591.
  5. Pauline Rose (23 November 2020). „A look at Britain's neglected professional women sculptors“. Art UK. Посетено на 23 November 2021.
  6. Grant M. Waters (1975). Dictionary of British Artists Working 1900–1950. Eastbourne Fine Art.

Надворешни врски уреди