Корисник:Havsa.mula/Англиски глаголи

Англиски глаголи

Глаголите во англискиот јазик се лексички и морфолошки различни видови зборови кои опишуваат активност, настан или состојба. Иако во англискиот јазик има многу неправилни глаголи (видете ја листата), за оние редовните, правилата на конјугација се сосема јасни. Станувајќи делумно аналитички, англиските правилни глаголи не се силно повлијаени од флексија; сите времиња, аспектот и начинот се перифрастични, освен сегашното и минатото, кои се формирани со помошни и модални глаголи.

Синтакса

Англиските глаголи имаат голем број на особини кои ги прават необични меѓу другите јазици од германското семејство. Сите англиски глаголи можат да бидат составени најмногу од три главни делови. Ова е опширно одредување на флективните категории на поконзервативните германски јазици. Во англискиот јазик, следниве две реченици се подеднакво можни: • The water is boiling. (Водата врие). • The chef is boiling the water. (Готвачот ја врие водата). Порано англискиот јазик располагаше со флексија која дозволуваше да се разликуваат преодните и непреодните глаголи. Неколку од овие разлики беа вклучени во лексиконот: на пример, (fall vs. fell), паѓа наспроти падна (предизвикува да падне); (lie vs. lay) лежи наспроти легна (предизвикува да легне). Современите англиски глаголи ја исклучуваат глаголската валентност и можат да земат од нула до два предикати, доколку тие се поддржани од значењето: • She gives. (Таа дава.) • She gives books. (Таа дава книги.) • She gives him books. (Таа му дава книги на него.) Бидејќи англиските глаголи имаaт слободна валентност и не се бара посебен однос меѓу глаголот, предметот и вршителот, англискиот јазик дозволува да се формираат реченици на кои би се спротивставиле некои други јазици. Глаголот и предметот можат да бидат во неколку различни односи: • инструмент: That book will make us a million dollars. (Со таа книга ќе заработиме милион долари.); • cf. We will make a million dollars with that book. (Ние ќе заработиме милион долари со таа книга.); • потекло: The dam is leaking water. (Браната се излева.); • cf. Water is leaking from the dam. (Водата протекува од браната.); • место: The forest rustles with dead leaves. (Шумата шушкаше со мртво лисје.); • cf. Dead leaves rustle in the forest. (Мртвото лисје шушкаше во шумата.); • тема: This construction project cannot proceed. (Овoj градежен проект не може да продолжи.); • cf. We cannot proceed with this construction project. (Не можеме да продолжиме со овој градежен проект.). Сите глаголи мора да имаат експлицитен предмет, дури и таму каде што не е спецификуван вршителот. Онаму каде што не може да се идентификува вршителот на дејствието, се вметнуваат „празни“ заменки: • It is raining. (Врне дожд). Дури и речениците што објавуваат постоење на нешто, бараат деиктички средства што треба да бидат добро формирани на англиски: • There is a river. (Има река.); • This is a lake. (Ова е езеро.). Деиксата се однесува на времето на глаголот. “Таму„ е стандарднa, необележана честичка; исто така и “тука„ е можно, но со “тука„ се подразбира близина на говорителот: • There is a river. (Таму има река). • Here is a river. (Тука има река). По дефиниција минатото време е далечно. Прифатливо е да се каже There was a river. но Here was a river е невообичаено; тоа ниту претставува поетска дикција, ниту укажува дека реката што еднаш беше тука веќе не постои. Главни делови Во англискиот јазик правилниот глагол има само еден главен дел, инфинитивна или речнична форма (што е идентично со сегашно време за сите лица и броеви, освен за трето лице еднина). Сите други форми на правилен глагол може да се изведат од инфинитивот, за вкупно четирите форми (e.g. exist, exists, existed, existing). Неправилните англиски глаголи [освен to be (да се)] имаат најмногу три главни дела: Дел Пример 1. Инфинитив write (пишува) 2. Минато време wrote (напиша) 3. Минат партицип written (напишано).

Силните глаголи како пишува ги имаат сите три различни делови, за вкупно пет форми (e. g. write, writes, wrote, written, writing). Повеќето неправилни слаби глаголи бараат да се научат до три форми. Многу неправилни сврзувачки глаголи како to be имаат осум форми: be, am, is, are, being, was, were, been; (да, сум, е, сме, се, беше, биле и се) (во прилог на архаични форми art, wast, wert, и beest), од кои само еден потекнува од главниот дел (being е изведен од be). За потеклото на овој глагол, видете ја индо-европската копула. Глаголите имаа повеќе форми кога заменката thou (ти-вие) сè уште беше во редовна употреба и имаше голема разлика во второто лице. To be, на пример, ги имаше формите art, wast и wert. Повеќето силни глаголи кои опстанале во модерниот англиски јазик се сметаат за неправилни. Неправилните глаголи во англискиот потекнуваат од неколку историски извори; некои се технички силни глаголи, односно нивните форми прикажуваат специфични промени на самогласки, во лингвистиката познати како аблаут [промена на самогласката со промена на значењето], а другите имале различни фонетски промени или спротивставувања кои настанале во текот на историјата на англискиот јазик.

Инфинитивот и основната форма

Формирање

Инфинитивот на англискиот јазик е форма на голиот корен на зборот. Кога се користи како глаголска именка, честичката to (да) обично се употребува пред него. Кога инфинитивот стои како предикат на помошни глаголи, to може да се исфрли, во зависност од барањата на идиомот. Употреба Во англискиот јазик инфинитивот е еден од трите глаголски именки: To write is to learn. Исто така, Writing is learning. Инфинитивoт, означен со to или необележан, се користи како дополнување на многу помошни глаголи: I shall/will write a novel about talking beavers; I am really going to write it. Основната форма исто така може да формира заповеден начин во англискиот јазик: Write these words. Основната форма може да се користи и за давање предлози: I suggested that he write a novel about talking beavers.

Трето лице еднина

Формирање

Во англискиот јазик третото лице еднина се одликува со суфиксот -s. Во англискиот правопис, ова -s е додадено на коренот на инфинитивната форма: run → runs (трча → тој/ таа/тоа трча). Ако основата завршува на еден од звучните согласни: /s/, /z/, /ʃ/, /ʒ/, /tʃ/, /dʒ/ и правописот не завршува со тивко е, тогаш суфиксот е -еѕ: buzz → buzzes; catch → catches. Ако основата завршува на согласка и y, тогаш y се претвора во i и -es се додава на крајот: cry → cries. На глаголите кои завршуваат на о обично се додава -es: veto→ vetoes. Без оглед на правописот, изговорот на третото лице еднина кај повеќето дијалекти ги следи овие правила: • изговорено /ɨz/ по звукот • /s/ по безвучни согласки освен звуците • /z/ во сите други случаи.

Употребa

Третото лице еднина се користи исклучиво во формата на трето лице на aнглиското “сегашно време„ коe често има и други употреби освен сегашното: He writes аirport novels about anthropomorphic rodents.

Исклучок

Англискиот задржува голем број на минато-сегашни глаголи, како што се can, may. Овие глаголи немаат одвоена форма за трето лице еднина: she can, she may. Сите останати минато-сегашни глаголи во модерниот англиски јазик се помошни глаголи. Глаголот will иако историски не е минато-сегашен глагол, прима таква флексија кога се користи како помошен; сега веќе со процесот на израмнување стана вообичаено овој глагол да се употребува како полн: Whatever she wills to happen will make life annoying for everyone else.

Сегашен партицип Формирање

Сегашниот партицип се формира со додавање на суфиксот -ing на основната формата на глаголот: go → going. Во повеќето дијалекти крајот се изговара како /ɪŋ/, а изговорот на коренот не се менува. Ако основата завршува на тивко е, тоа е се отфрла: believe → believing. Ако е не е тивко, тогаш тоа се задржува: agree → agreeing. Ако основата завршува на - ie, тогаш - ie се претвора во y: lie → lying. Ако: • основната форма завршува со една согласка; и • единствената самогласка доаѓа пред согласката; и • последниот слог на основната форма е нагласен, тогаш крајната согласка се дуплира пред додавање на суфиксот: set → setting; occur → occurring.

Во британскиот англиски, како исклучок, крајната согласка <l> е предмет на дуплирање, дури и кога последниот слог не е нагласен: yodel → yodelling, travel → travelling; овие форми го следат правилото и во американскиот англиски. Неправилните форми вклучуваат: • singeing каде што е (понекогаш) не се отфрла за да се избегне двосмисленоста со singing; • ageing во британскиот англиски каде очекувaната форма aging е двосмисленa за тоа дали има јако или меко g; • зборовите кои завршуваат на -с, на кој се додава k пред -ing, на пример, trafficking, panicking, frolicking и bivouacking. Голем број зборови се предмет на правилото на дуплирање, иако тие не ги прифаќаат неговите услови, како што се: diagramming, kidnapping и worshipping.

Употреба Основна употреба

Сегашниот партицип се користи за формирање на минато, сегашно или идно време со траен или несвршен вид: He is writing another long book about beavers. Се користи со квази-помошнa oпрема за да ги формира глаголските фрази: He tried writing about opossums instead, but his muse deserted him. Може да се модификува со прилогот: He is writing quickly. Може да се користи како придавка: It is a thrilling book. Забелешка: И други зборови завршуваат на -ing, особено некои именки формирани од глаголи (глаголски именки) и герунди. Обично овие се сметаат за различни поими. Но, бидејќи не е постигнат единствен став околу ова, тие се разгледуваат тука.

Герунд Англискиот герунд е таква форма на глаголот што дејствува како именка, но го задржува својот идентитет како глагол. Бидејќи има различни својства од глаголската именка на –ing (долу) овие две форми обично, но не секогаш, се сметаат како посебни концепти. Навистина герундот е наречен именски глагол за да се помогне разликувањето на овие две употреби на -ing формата, но овој термин не се употребува редовно. Герундот се формира со додавање на -ing на основната форма на ист начин како и сегашниот партицип; изговорот е исто така идентичен како оној кај сегашниот партицип. Герундот често може да се разликува од сегашниот партицип со вметнување на зборовите: the act of пред него, (иако ова е точно и за глаголската именка): I enjoy [the act of] drinking wine. Герундот се употребува како именка стоејќи на чело на именката фраза: ... drinking wine [(во горниот контекст)]. Може да стои сам во овој случај: I enjoy drinking. Тој може да биде глагол затоа што е модификуван со прилог, а не со придавка: I enjoy drinking wine slowly. [not: ...drinking wine slow]. Герундот обично се модификува со присвоен збор или именка употребена присвојно: I do not like your/Jim’s drinking wine. Исто така, често се употребува со лична заменка или само со именка: I do not like you/Jim drinking wine. Видете подолу за објаснувањето на оваа употреба. Имајте предвид дека оваа тема предизвува посебен интерес. Герундот може да се употреби како: • субјект: Drinking wine is enjoyable или Drinking is enjoyable. • објект: I enjoy drinking wine или I enjoy drinking. • предлошки објект: I do not believe in drinking wine for pleasure или ...drinking for pleasure. • именски предикат: Jim's idea of fun is drinking large quantities of wine. • герундот често може да се замени со инфинитивот to: I like drinking wine или I like to drink wine. Имајте предвид дека присвојните и личните заменки се користат со -ing формата. Во англискиот јазик има неколку присвојни форми: присвојна заменка, присвоен определувач и присвојна употреба на именки. Првиот управува или е управуван од глагол, но не од именка: This book is mine. [не Mine book]. Вториот управува или е управуван од именка (или еден збор кој дејствува како именка), а не од глагол: my book [не This book is my]. Последниот може да управува или да биде управуван од двата: This is Helen's book. или This book is Helen's. Понатаму, тука е личната заменка која исто така управува или е управувана од глаголи, не од именки: He saw her [не he book]. Бидејќи технички герундот е глагол, а не именка, би било разумно да се претпостави дека тој треба да управува или да биде управуван од лична или присвојна заменка. Сепак, обично ова не е прифатено како точно, бидејќи герундот всушност дејствува како именка задржувајќи ги глаголските својства. Значи, во стандардниот англиски имаме: • Jim does not like my reading magazines. • not: Jim does not like me reading magazines. Во првата конструкција, reading се користи како вистински герунд. Многу пати втората конструкција е забранета од страна на граматиките и употребата на зборот reading се нарекува споен партицип бидејќи се појавува за да го помеша партиципот со герундот. Често се вели дека следниве две реченици се точни, но со различни значења: • Jim does not like me flying. • Jim does not like my flying. Првиот пример имплицира дека не му се допаѓа на Џим моето присуство во возилото што лета, без разлика дали јас управувам со тоа возило или сум само патник. Повторно на ова се гледа како на партицип, но овој пат само го регулира директниот објект без индиректен предмет. Во вториот се зборува за моите способности за управување со возилото, а не за моето присуство во авионот. Вториот е повторно вистински герунд. Тоа би можело да се напише уште и на следниов начин: • Jim does not like my act of flying или Jim does not like my attempts at flying. Контроверзноста се протега на присвојната употреба на именките: • Jim does not like Helen flying. • Jim does not like Helen's flying. • Jim does not like Helen flying airplanes. • Jim does not like Helen's flying airplanes.

Глаголски именки

Глаголската именка е именка којашто се формира од глаголот: arrival, drinking, flight, decision. Мора да се има предвид дека глаголските именки завршуваат на –ing, но тие се всушност именки, а не глаголи и затоа функционираат како нормални именки. Исто како другите именки, и оваа може да функционира како придавка: a writing desk, building beavers, a flight simulator, departure lounge. Минат партицип

Формирање

Кај правилните, слаби, глаголи минатиот партицип е секогаш ист како минатото време. Неправилните глаголи може да имаат посебни минати времиња и минати партиципи, видете и Wiktionary appendix: Irregular English verbs. Употреба Минатиот партицип се употребува со помошниот глагол have за формирање на свршено време во англиски јазик: They have written about the slap of tails on water, about the scent of the lodge. (Со глаголите на движење, архаичната форма со be, може да се најде во постарите текстови: He is come). Пасивот се формира со be: It is written so well, you can feel what it is like to gnaw down trees! Тој се употребува и како придавка: the written word; a broken dam.

Времиња

Англиските глаголи, како оние во многу други западноевропски јазици, имаат повеќе времиња отколку форми. Поважните помошни глаголи во англискиот вклучуваат will, што се користи за да се формира идното време; shall, порано се користеше главно за идно време, но сега се користи главно за наредби и инструкции; be, have и do, кои се користат за да се формираат дополнителни времиња на англискиот глагол, за да се додаде аспект на дејствијата што ги опишуваат или за негација. Англиските глаголи прикажуваат комплексни форми на негација. Додека едноставната негација беше користена во периодот на раносовремен англиски Touch not the royal person!, современата англиска негација обично бара негативните партикули да бидат додадени на помошните глаголи, како на пример: do или be. I go not е архаичен, I do not go или I am not going се оние форми што ги бара современиот идиом. Како и многу други западноевропски јазици, историски англискиот јазик дозволува прашањата да бидат поставени со менубање на местата на глаголот и субјектот: Whither goest thou?.

Преглед на времиња

Во англиската граматика времето се однесува на секоја конјугирана форма изразувајќи време, аспект или начин. Голем број различни сложени глаголски форми значат дека англискиот јазик има најбогат и најсуптилен систем на време и аспект од кои било германски јазици. Ова може да биде збунувачки за странските ученици, меѓутоа, англиските времиња може да бидат јасни и систематски за некој што веќе го знае тоа. Во секоја од трите форми на времето како семантичка категорија (сегашно, минато и идно), постојат основна или едноставна форма која потоа може да направи и прогресивно (трајно), минато несвршено или пак и двете.

Основно Трајно Несвршено Несвршено трајно Сегашно I write I am writing I have written I have been writing Минато I wrote I was writing I had written I had been writing Идно I shall/will write I shall/will be writing I shall/will have written I shall/will have been writing

Поради точност на овој систем, модерните учебници за англиски јазик главно ја користат терминологијата во оваа табела. Она што е традиционално наречено "perfect", овде се вика "present perfect" и "pluperfect" кој станува "past perfect" со цел да ги покаже односите на совршените форми на нивните едноставни форми. Со оглед на тоа што во другите германски јазици, или во староанглиски јазик, ‘свршеното’ е само минато време, во англискиот јазик минатото несвршено време има сегашен референт. Тоа се и минато и сегашно време кое ја опишува врската меѓу минатиот настан и сегашната состојба. Меѓутоа, историските лингвисти понекогаш претпочитаат терминологија која се применува кај сите германски јазици и е покорисна за компаративни цели; во опишување на wrote како историска форма, на пример би рекле ‘preterite (минато време)’ отколку ‘past simple.’