NGC 5466збиено ѕвездено јато во соѕвездието Воловар, заведено во Новиот општ каталог на длабоконебесни тела.

NGC 5466
NGC 5466 од вселенскиот телескоп „Хабл
Податоци од набљудување (епоха J2000)
КласаXII[1]
СоѕвездиеВоловар
Ректасцензија14ч 05м &1000000000000002728999927,29с[2]
Деклинација+28° 32′ &1000000000000000400000004,0″[2]
Оддалеченост51,9 исг (15,9 кпс)[3]
Привидна величина (V)10,5
Привидни димензии (V)11′
Физички особини
Маса1,79⋅105[4] M
VHB16,47
Металичност = –2,20[5] dex
Проценета старост13,57 мјг[5]
Други ознакиC 1403+287, GCl 27, GC 3776, h 1746, H 6.
Поврзано: Збиено јато, Список на збиени јата

Објектот бил предмет и на други истражувања, па освен како NGC 5466 се споменува и како GCL 27.

Откривање уреди

Објектот е откриен на 17 мај 1784 година од страна на Вилијам Хершел, со помош на рефлекторски телескоп, чијашто леќа имала пречник од 18,7 см.

Податоци уреди

Податоци од набљудување уреди

Според морфолошката класификација на галаксиите, NGC 5466 е од видот XII.[6] Видливиот сјај со голо око изнесува 9,2 m.[7] NGC 5466 има само една позната привидна димензија, која изнесува 9'.[7]

Астрономски податоци уреди

Објектот е од епохата Ј2000.0. Неговата ректасцензија, односно аголот измерен меѓу еклиптиката и небесниот екватор со теме во пролетната точка, изнесува 14 ч 5 м 27,3 с, а неговата деклинација, односно висината на лакот на тој агол, +28° 32' 6"".[8]

Други поделби уреди

Проучување на NGC 5466 е вршено од повеќе истражувачи, па поради тоа е вклучен и во други познати збирки според различн критериуми на поделба. Така, во Каталогот на најважните галаксии (PGC), објектот се среќава со ознаката . Во рамките на атласот на длабокото небо, Уранометрија 2000.00, објектот припаѓа на групата означена со бројот 110; додека во Каталогот на основни ѕвезди (GSC) е групиран под бројот 2012. Објектот е забележан и во фотографското истражување спроведено од Паломарската опсерваторија во 1958 година, каде што се споменува во групата под број 70.

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. Shapley, Harlow; Sawyer, Helen B. (August 1927), „A Classification of Globular Clusters“, Harvard College Observatory Bulletin (849): 11–14, Bibcode:1927BHarO.849...11S.
  2. 2,0 2,1 Goldsbury, Ryan; и др. (December 2010), „The ACS Survey of Galactic Globular Clusters. X. New Determinations of Centers for 65 Clusters“, The Astronomical Journal, 140 (6): 1830–1837, arXiv:1008.2755, Bibcode:2010AJ....140.1830G, doi:10.1088/0004-6256/140/6/1830.
  3. Paust, Nathaniel E. Q.; и др. (February 2010), „The ACS Survey of Galactic Globular Clusters. VIII. Effects of Environment on Globular Cluster Global Mass Functions“, The Astronomical Journal, 139 (2): 476–491, Bibcode:2010AJ....139..476P, doi:10.1088/0004-6256/139/2/476.
  4. Boyles, J.; и др. (November 2011), „Young Radio Pulsars in Galactic Globular Clusters“, The Astrophysical Journal, 742 (1): 51, arXiv:1108.4402, Bibcode:2011ApJ...742...51B, doi:10.1088/0004-637X/742/1/51.
  5. 5,0 5,1 Forbes, Duncan A.; Bridges, Terry (May 2010), „Accreted versus in situ Milky Way globular clusters“, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, 404 (3): 1203–1214, arXiv:1001.4289, Bibcode:2010MNRAS.404.1203F, doi:10.1111/j.1365-2966.2010.16373.x.
  6. Запис за NGC 5466 на НАСА (англиски)
  7. 7,0 7,1 Students for the Exploration and Development of Space, поправени податоци за NGC {{{n}}}
  8. NGC {{{n}}}, SIMBAD, Центар за астрономски податоци во Стразбур

Користена литература уреди

  • Hirshfeld, Alan, and Roger W. Sinnott, eds., Sky Catalogue 2000.0, Vol.2, Cambridge, Massachusetts: Sky Publishing Corp. and Cambridge University Press, 1985. (3098,238)

Надворешни врски уреди

Координати:   &1000000000000001400000014ч &1000000000000000500000005м &1000000000000273600000027,36с, +&1000000000000002800000028° &1000000000000003200000032′ &1000000000000004200000004,2″