Во човечката генетика, хаплогрупата R-M167 (R1b1a1a2a1a2a1b1a1) е хаплогрупа на Y-хромозом која е подподелба на Хаплогрупата R-DF27 и пошироката хаплогрупа R-M269 (поконкретно, нејзината потклада R-) дефинирана со присуството на M1 (исто така познат како SRY2627).[2]

Хаплогрупа R-M167
Можно време на потекло1,650 to 3,450 or 1,000 to 2,650 years BP[1]
Можно место на потеклоПиринеи
ПредокR-M269, P312, DF27, S228, Z262[2]
Дефинирање на мутацииM167/SRY2627
Највисоки фреквенцииКаталонци

Се појавила релативно неодамна, по почетокот на европското бронзено доба и е претежно распространета кај населението во регионот на Пиринеите.

Распространетост уреди

Првиот автор кој го тестирал овој маркер (долго пред да постои сегашната номенклатура на хаплогрупата) бил Херлс во 1999 година, кој тестирал 1158 мажи во различни популации. Тој смета дека е релативно честа појава кај Баскијците (13/117: 11%) и Каталонците (7/32: 22%). Други појави биле пронајдени меѓу другите Шпанци, Беарне, други Французи, Британци и Германци.

Во 2000 година, Rosser et al., во една студија која тестирала 3616 мажи во различни популации [3] исто така тестирале за истиот маркер, именувајќи ја хаплогрупата Hg22, и повторно била пронајдена главно кај Баскијците (19%), на пониски фреквенции кај Французите (5%), Баварци (3%), Шпанци (2%), Јужни Португалци (2%), а во поединечни појави кај Романците, Словенците, Холанѓаните, Белгијците и Англичаните.

Во 2001 година, Бош го опишал овој маркер како H103, пронајден кај 5 Баскијци и 5 Каталонци.[4] Сепак, една студија во 2005 година на шпански Баскијци открила пониски нивоа на оваа хаплогрупа од оние забележани на баскијците од претходните студии - само четири примероци од 168 тестирани.[5]

Во 2008 година, студијата на Адамс и неговите колеги го опфатила целиот Пиринејски Полуостров. Највисоките нивоа на оваа хаплогрупа ги нашле во Каталонија.[6] Истата година, студијата на Лопез-Пара и неговите колеги се концентрирала на популацијата на шпанските Пиринеи. Тие откриле високи нивоа на оваа хаплогрупа во централните и источните Пиринеи. Највисокото ниво досега откриено (48%) е пронајдено во Вал д'Аран, Каталонија.[7]

Во една поголема студија конкретно за Португалија во 2006 година, со тестирани 663 мажи, Белеза и сор. покажале ниски нивоа на оваа хаплогрупа (опишана во трудот како R1b3f) во сите главни региони, од 1,5%-3,5%. Разложувајќи ги резултатите на област, само Лисабоа (со 5,7%) имало над 5%.[8]

Студија од 2012 година на Мартинез-Круз и сор. ги најде следните проценти на SRY2627: 7% во трите француски департмани на Пеј де Баскија, 16% во Беарн, 14% во Бигор, 7% во Шалосе, 6% во баскиските региони на Шпанија, 15% во Ла Риоха, и 19% во северен Арагон.[9]

Според „анализата на хаплогрупата R1b-DF27“ објавена во август 2017 година, SRY2627 (M167) се појавиле 3.458 години пред да биде присутен во Шпанија (Арагон).[10]

Хаплотипови уреди

Модален уреди

DYS 393 390 19 391 385А 385Б 426 388 439 389I 392 389 II 458 459А 459Б 455 454 447 437 448 449 464А 464Б 464C 464D
Алели 13 24 14 11 11 14 12 12 12 13 13 29 17 9 10 11 11 25 15 19 29 15 15 17 18

Наводи уреди

  1. Hurles, ME; Veitia, R; Arroyo, E; Armenteros, M; Bertranpetit, J; Pérez-Lezaun, A; Bosch, E; Shlumukova, M; и др. (1999). „Recent male-mediated gene flow over a linguistic barrier in Iberia, suggested by analysis of a Y-chromosomal DNA polymorphism“. American Journal of Human Genetics. 65 (5): 1437–48. doi:10.1086/302617. PMC 1288297. PMID 10521311.
  2. 2,0 2,1 ISOGG tree as of 2017 (isogg.org)
  3. Rosser, ZH; Zerjal, T; Hurles, ME; Adojaan, M; Alavantic, D; Amorim, A; Amos, W; Armenteros, M; и др. (2000). „Y-chromosomal diversity in Europe is clinal and influenced primarily by geography, rather than by language“. American Journal of Human Genetics. 67 (6): 1526–43. doi:10.1086/316890. PMC 1287948. PMID 11078479.
  4. Bosch, E; Calafell, F; Comas, D; Oefner, PJ; Underhill, PA; Bertranpetit, J (2001). „High-resolution analysis of human Y-chromosome variation shows a sharp discontinuity and limited gene flow between northwestern Africa and the Iberian Peninsula“. American Journal of Human Genetics. 68 (4): 1019–29. doi:10.1086/319521. PMC 1275654. PMID 11254456.
  5. Alonso, Santos; Flores, Carlos; Cabrera, Vicente; Alonso, Antonio; Martín, Pablo; Albarrán, Cristina; Izagirre, Neskuts; de la Rúa, Concepción; García, Oscar; и др. (2005). „The place of the Basques in the European Y-chromosome diversity landscape“. European Journal of Human Genetics. 13 (12): 1293–1302. doi:10.1038/sj.ejhg.5201482. PMID 16094307.
  6. Adams, SM; Bosch, E; Balaresque, PL; Ballereau, SJ; Lee, AC; Arroyo, E; López-Parra, AM; Aler, M; и др. (2008). „The genetic legacy of religious diversity and intolerance: paternal lineages of Christians, Jews, and Muslims in the Iberian Peninsula“. American Journal of Human Genetics. 83 (6): 725–36. doi:10.1016/j.ajhg.2008.11.007. PMC 2668061. PMID 19061982.
  7. López-Parra, AM; Gusmão, L; Tavares, L; Baeza, C; Amorim, A; Mesa, MS; Prata, MJ; Arroyo-Pardo, E (2009). „In search of the pre- and post-neolithic genetic substrates in Iberia: evidence from Y-chromosome in Pyrenean populations“. Annals of Human Genetics. 73 (1): 42–53. doi:10.1111/j.1469-1809.2008.00478.x. PMID 18803634.
  8. Beleza, S; Gusmão, L; Lopes, A; Alves, C; Gomes, I; Giouzeli, M; Calafell, F; Carracedo, A; Amorim, A (2006). „Micro-phylogeographic and demographic history of Portuguese male lineages“. Annals of Human Genetics. 70 (Pt 2): 181–94. doi:10.1111/j.1529-8817.2005.00221.x. PMID 16626329. 395/657
  9. Martínez-Cruz, Begoña; Harmant, Christine; Platt, Daniel E.; Haak, Wolfgang; Manry, Jeremy; Ramos-Luis, Eva; Soria-Hernanz, David F.; Bauduer, Frédéric; Salaberria, Jasone (2012). „Evidence of Pre-Roman Tribal Genetic Structure in Basques from Uniparentally Inherited Markers“. Molecular Biology and Evolution. 29 (9): 2211–2222. doi:10.1093/molbev/mss091. PMID 22411853. |hdl-access= бара |hdl= (help)
  10. Solé-Morata, Neus; Villaescusa, Patricia; García-Fernández, Carla; Font-Porterias, Neus; Illescas, María José; Valverde, Laura; Tassi, Francesca; Ghirotto, Silvia; Férec, Claude (2017). „Analysis of the R1b-DF27 haplogroup shows that a large fraction of Iberian Y-chromosome lineages originated recently in situ“. Scientific Reports. 7 (1): 7341. Bibcode:2017NatSR...7.7341S. doi:10.1038/s41598-017-07710-x. PMC 5544771. PMID 28779148.
  11. „R-P312Project“. Архивирано од изворникот на July 23, 2012. Посетено на 5 October 2010.

Поврзано уреди

Y-DNA R-M207 подклади уреди

Дрво на 'рбетот на Y-ДНК уреди