Остеодермите се коскени наслаги кои формираат жабрена покривка, плочки или други структури со седиште во дермисот. Остеодермите се вбројуваат во многу групи на преживеани и изумрени влекачи и водоземци, вклучувајќи ги и гуштерите, крокодилите, жабите, темноспондилите (изумрени водоземци), различни групи на диносауруси (особено анкилосауруси и стегосауруси), фитосаурус, аетосаурус, плакодонти и хупесучијаните (морски влекачи со можни иктиосаурусни афинитети).

Фотографија одблизу на кожата на Хелодерматид, откривајќи го остеодермот
Скелет од армадило со школка, кој е изработен од остеодерми, изложен во Музејот за остеологија.

Osteoderms се невообичаени во цицачи, но се случиле во многу чуднозглобни (армадило и изумрени глиптодонти и милодонти и скелидотеридни земјени мрзливци). Тешките, коскени остеодерми еволуирале независно во многу различни потомства.[1] Се верува дека остеодермот на армадилото се развива во поткожни ткива.[2] Овие разновидни структури треба да се сметаат за анатомски аналози, не за хомолози, и не мора да означуваат монофилија . Сепак, структурите се добиени од израстоци, вообичаено за сите класи на амниоти и се пример за она што е наречено длабока хомологија.[3] Во многу случаи, остеодермите можат да функционираат како одбранбен оклоп. Остеодермите се составени од коскеното ткиво, и се добиени од популацијата на нервните грбови на склеробластите за време на ембрионалниот развој на организмот. Населението на склеробластичните нервни грбови на клетки дели некои хомологни одлики поврзани со дермисот.[4] Се претпоставува дека клетките на нервниот грб, преку епителна-во-мезенхимална транзиција, придонесуваат за формирање на остеодермисот.[2]

Остеодермите на современите крокодили се силно васкуларизирани,[5] и можат да функционираат и како оклоп и како разменувач на топлина,[6] овозможувајќи им на овие големи влекачи брзо да ја покачат или намалат температурата. Друга функција е да се неутрализира ацидозата, предизвикана од подолго време потопување под вода и што доведува до акумулација на јаглерод диоксид во крвта.[7] Калциумот и магнезиумот во дермалната коска ќе ослободат алкални јони во крвотокот, дејствувајќи како пуфер против закиселување на телесните течности.[8]

Наводи уреди

  1. Hill, R.V. (December 2006). „Comparative anatomy and histology of xenarthran osteoderms“. Journal of Morphology. 267 (12): 1441–1460. doi:10.1002/jmor.10490. PMID 17103396.
  2. 2,0 2,1 Nasoori, Alireza (2020). „Formation, structure, and function of extra‐skeletal bones in mammals“. Biological Reviews. 95 (4): 986–1019. doi:10.1111/brv.12597. PMID 32338826.
  3. Vickaryous, M.K.; Hall, B.K. (April 2008). „Development of the dermal skeleton in Alligator mississippiensis (Archosauria, Crocodylia) with comments on the homology of osteoderms“. Journal of Morphology. 269 (4): 398–422. doi:10.1002/jmor.10575. PMID 17960802.
  4. Vickaryous, Matthew K.; Sire, Jean-Yves (2009-04-01). „The integumentary skeleton of tetrapods: origin, evolution, and development“. Journal of Anatomy (англиски). 214 (4): 441–464. doi:10.1111/j.1469-7580.2008.01043.x. ISSN 1469-7580. PMC 2736118. PMID 19422424.
  5. Clarac, F.; Buffrénil, V; Cubo, J; Quilhac, A (2018). „Vascularization in Ornamented Osteoderms: Physiological Implications in Ectothermy and Amphibious Lifestyle in the Crocodylomorphs?“. Anatomical Record (англиски). 301 (1): 175–183. doi:10.1002/ar.23695. PMID 29024422.
  6. Clarac, F.; Quilhac, A. (2019). „The crocodylian skull and osteoderms: A functional exaptation to ectothermy?“. Zoology. 132: 31–40. doi:10.1016/j.zool.2018.12.001. PMID 30736927.
  7. Jackson, DC.; Andrade, D.; Abe, AS. (2003). „Lactate sequestration by osteoderms of the broad-nose caiman, Caiman latirostris, following capture and forced submergence“. Journal of Experimental Biology. 206 (Pt 20): 3601–3606. doi:10.1242/jeb.00611. PMID 12966051.
  8. „Antacid armour key to tetrapod survival“. ABC Science. 2012-04-24. Посетено на 6 March 2017.