Лукас Долега (19 август 1978 – 17 јануари 2011 година), роден како Лукас фон Забиенски-Меброук и исто така наречен Лукас Меброук Долега, бил француско / германски фоторепортер. Тој наводно бил убиен од туниската полиција додека фотографирал протест во Тунис. Како што е објавено во Гардијан (Велика Британија), Долега бил првиот новинар убиен за време на протестите во Тунис 2010-2011 година, според Репортери без граници. Тој исто така бил првиот новинар кој починал додека бил на задача за време на востанијата на Арапската пролет.[1] [2] [3]

Тој бил смртно повреден истиот ден кога Зин Ел Абидин Бен Али побегнал од Тунис во егзил.

Лични податоци уреди

Долега е роден во Париз на 19 август 1978 година од мајка Германка и татко Французин, соодветно новинар и лекар. Тој пораснал во Париз, пред да се пресели во Тангер во Мароко. Имал француско и германско државјанство, а почнал да работи како фотограф во Европската агенција за пресфото во април 2006 година.[4] [5] Било со седиште во Париз, покривал различни приказни во Европа, а во 2008 година го фотографирал Конго.[6]

Долега имал 32 години кога починал.[7]

Смрт уреди

На 14 јануари 2011 година, еден ден откако Долега пристигнал во Тунис, и на крајот од демонстрациите на авенијата Бургиба, тој бил во групата новинари на аголот на улицата Ганди и улицата Марсеј. Во главата бил погоден со солзавец, околу 20см долг и со дијаметар од 5см, наводно пукано од полицијата на краток дострел и хоризонтално кон група фотографи. Тој бил однесен прво во клиника, а потоа во невролошката болница во Тунис Рабта каде што бил опериран, но починал на 17 јануари. [8] Колегата фотограф и пријател Оливие Лабан-Матеј го донел трупот на Долега во Франција.[9]

Влијание уреди

Долега бил првиот од голем број новинари кои биле убиени во текот на бунтовите на Арапската пролет во 2011 година. Тој бил убиен додека бил на задача. Тој е меѓу групата фоторепортери кои биле убиени додека известувале за протести, како што е Хиро Мурамото, снимател и новинар застрелан од војник во Бангкок, 2010 година, или Кенџи Нагаи, фоторепортер кој бил застрелан од војник во Рангун, 2007 година.

Наследство уреди

Наградата Лукас Долега (Prix Lucas Dolega) е основана во 2011 година за да им оддаде чест на фоторепортерите кои известувале под тешки околности.

Во популарната култура уреди

Лукас Долега се спомнува во песната „Љубовно писмо од Емили Блашер до Реми Очлик“, напишана од новинарката на „Париз Меч“, Емили Блашер, по повод првата годишнина од смртта на Реми Очлик.[10] Таа пишува: „Ангеле мој, бакни ми го Лукас. Грижи се за себе. Грижи се за нас“.[10] Откако ја прочитала песната на информативната програма на Радио 4 на BBC Радио 4, радио водителот Педи О'Конел се распаднал емотивно и не можел да се натера да го продолжи емитувањето на вестите околу 12 секунди. [11] Реми Очлик бил пријател и колега на Лукас Долега, тој бил со Долега кога умрел Долега, а работел на формирање на наградата во чест на Долега по смртта на неговиот пријател.[9]

Наводи уреди

  1. „French photographer dies after being hit by police teargas canister in Tunisia“. The Guardian. 2011-01-16. Посетено на 2011-01-23.
  2. „Lucas Mebrouk Dolega“. Committee to Protect Journalists. 2011-01-17. Посетено на 2011-10-16.
  3. „French photographer dies from injury sustained on day of Ben Ali's departure“. Reporters without Borders. 2011-01-18. Архивирано од изворникот на 2011-01-23. Посетено на 2011-01-23.
  4. "Tunisie: le photographe français vivant", AFP story, Le Figaro, 16 January 2011. (на француски) Accessed 25 January 2011.
  5. Olivier Laurent, "UNESCO, French government call for investigation of Lucas Dolega's death [update 7] Архивирано на 19 јануари 2011 г.", British Journal of Photography, 16 January 2011. Accessed 22 January 2011.
  6. "Remembering Lucas Dolega", European Pressphoto Agency, 17 January 2011. Accessed 22 January 2011.
  7. "French photographer hurt in Tunisia protests dies", Reuters, 17 January 2011. Accessed 22 January 2011.
  8. David Walker, "Photographer dies of injuries in Tunis", Photo District News, 18 January 2011. Accessed 22 January 2011.
  9. 9,0 9,1 MacDonald, Kerri (2013-02-22). „Parting glance: Rémi Ochlik“. New York Times (blog). Посетено на 2013-03-03.
  10. 10,0 10,1 Blachère, Emilie (2013-03-04). „A love letter from Emilie Blachère to Rémi Ochlik“. Le journal de la photographie. Посетено на 2013-03-03.
  11. Marsden, Sam (2013-03-03). „Choked BBC presenter falls silent after hearing love letter to photographer killed in Syria“. The Telegraph (UK). Архивирано од изворникот на 2013-03-03. Посетено на 2013-03-03.

Надворешни врски уреди