Амбидирекционална доминација

Амбидирекционата доминација се јавувала во ситуација кога повеќе гени влијаеле на фенотипот и доминацијата е во различни насоки во зависност од генот. На пример, за генот А доминантна била зголемената висина, додека за генот Б доминантна била намалената висина. Спротивната ситуација, каде што сите гени покажувале доминација во иста насока, се нарекувала насочена доминација.[1] Во истиот пример, за двата гени А и Б доминантна била зголемената висина. Според Бродхерст, амбидирекционата доминација била резултат на стабилизирање на селекцијата во еволутивното минато.[1] Била пронајдена амбидирекционална доминација за истражувачкото однесување кај глувците[2][3][4] и рајските риби.[5]

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 Broadhurst, PL; Jinks, JL (1974). „What genetical architecture can tell us about the natural selection of behavioural traits“. Во van Abeelen, JHF (уред.). The Genetics of Behaviour. Amsterdam: North Holland. стр. 43–63. ISBN 0-7204-7137-0. OCLC 1365968.
  2. Crusio WE; van Abeelen JH (February 1986). „The genetic architecture of behavioural responses to novelty in mice“. Heredity. 56 (1): 55–63. doi:10.1038/hdy.1986.8. PMID 3943979.
  3. „Behavioral responses to novelty and structural variation of the hippocampus in mice. I. Quantitative-genetic analysis of behavior in the open-field“. Behavioural Brain Research. 32 (1): 75–80. February 1989. doi:10.1016/S0166-4328(89)80074-9. PMID 2930636.
  4. Crusio WE (November 2001). „Genetic dissection of mouse exploratory behaviour“. Behavioural Brain Research. 125 (1–2): 127–32. doi:10.1016/S0166-4328(01)00280-7. PMID 11682103.
  5. Gerlai R; Crusio WE; Csányi V (July 1990). „Inheritance of species-specific behaviors in the paradise fish (Macropodus opercularis): a diallel study“. Behavior Genetics. 20 (4): 487–98. doi:10.1007/BF01067715. PMID 2256892.