Уснено-заднонепчена приближна согласка

Уснено-заднонепчена приближна согласка — вид на согласка во некои јазици. Во англискиот, гласот е претставен со ⟨w⟩;[1] и истата буква служи како симбол на гласот во меѓународната фонетска азбука (МФА) и X-SAMPA. Кај највеќто јазици гласот впрочем се јавува како лабијализираната заднонепчена приближна согласка [ɰʷ], а нејзини полусамогласен пандан е затворената задна заоблена самогласка [u]. Бидејќи уснено-задновенечните согласки тешко се вклопуваат табелите што имаат само уснени и заднонепчени колони, [w] може да се смести во заднонепчената или (дво)уснената колона (или во обете), иако вториот случај е редок вон официјалната таблеа на МФА; сместувањето веројатно има повеќе врска со фонолошките критериуми отколку со фонетските.[2]

Звучна усненозаднонепчена приближна согласка
w
МФА-бр.170
Шифрирање
Единица (дек.)w
Уникод (хекс.)U+0077
X-SAMPAw
Киршенбаумw
Звук

 
Стисната уснено-заднонепчена приближна согласка
ɰᵝ
wᵝ

 

При предавањето на странските јазици на македонски, гласот најчесто се предава со буквата „в“ (т.е. како усненозабната струјна самогласка [v])

Особености уреди

Звучната лабијализирана заднонепчена приближна согласка ги има следниве особености:

  • Начинот на творба е приближен, што значи дека се добива со приближување (стеснување) на гласниот апарат во местото на творба, но не доволно за да се создаде бурен воздушен тек.
  • Местото на творба е лабијализирано венечно, што значи дека се создава со задниот дел на јазикот повишен до мекото непце, притоа заоблувајќи ги усните. Некои јазици како јапонскиот и можеби северните ирокески јазици имаат глас што обично се предава со [w] каде усните се стиснати (или барем незаоблени), што претставува вистинска уснено-заднонепчена согласка (наспроти лабијализирана заднонепчена согласка). Местата што го предаваат гласот поблиску го избегнуваат стандардниот симбол или му додаваат подредно надесно опавче [w̜].
  • Фонацијата е звучна, што значи дека гласните жици треперат при творбата.
  • Ова е устена согласка, што значи дека воздухот излегува само низ устата.
  • Ова е средна согласка, што значи дека се создава со насочување на воздушниот тек долж средината на јазикот наместо по страните.
  • Воздушниот механизам е белодробно издишен, што значи дека се создава со истиснување на воздух единствено низ белите дробови и дијафрагмата, што важи за највеќето гласови.

Occurrence уреди

Јазик Збор МФА Значење Белешки
адигејски уэ [wa] 'ти'
англиски weep [wiːp] 'плаче'
апхаски ауаҩы [awaˈɥə] 'човек'
арапски стандарден[3] وَرْد [ward] 'рози'
баскиски lau [law] 'четири'
велшки gwae [ɡwaɨ] 'јад'
виетнамски[4] tuần [t̪wən˨˩] 'недела'
западнофризиски skowe [skoːwǝ] 'турка' Никогаш не сде јавува на почетокот на зборот
каталонски[5] creuar [kɾəˈwa] 'преминува'
кинески кантонски wu4 [wuː˨˩] 'езеро'
мандарински wáng [wɑŋ˧˥] 'крал'
ирски vóta [ˈwoːt̪ˠə] 'глас'
италијански[6] uomo [ˈwɔ:mo] 'човек'
италијански わたし watashi [ɰᵝataɕi] 'јас' Се изговара со стискање на усните.
кабардински уэ [wa] 'ти'
корејски 왜가리 waegari [wɛɡɐɾi] 'чапја'
малајски wang [waŋ] 'пари'
паштунски ﻭﺍﺭ [wɑr] 'еднаш'
полски[7] łaska [ˈwäskä] 'милост' Соодветствува на [ɫ] по стар изговор и во источното наречје.
португалски[8] quando [ˈkwɐ̃d̪u] 'кога' Неслоговен алофон на /u/ освен по заднонепчени препречни соглсаски. Бразилските наречја што имаат [ʊ] користат [ʊ̯] кога стои на завршницата на слогот.[8]
романски dulău [duˈləw] 'мастиф'
сери cmiique [ˈkw̃ĩːkːɛ] 'лице' Алофон на /m/
сото sewa [ˈsewa] 'зараза'
свахили mwanafunzi [mwɑnɑfunzi] 'ученик'
тагалски araw [ɐˈɾaw] 'ден'
тајландски[9] แห waen [wɛn˩˩˦] 'прстен'
украински вона [wɔˈnɑ] 'таа'
француски[10] oui [wi] 'да'
хавајски[11] wikiwiki [wikiwiki] 'брз' Може да се оствари и како [v].
хебрејски כוח [ˈkowaħ] 'моќ'
холандски фламански welp [wɛɫp] 'младенче' Стандарден белгиски изговор, може да се оствари како [β̞] во некои наречја.
шпански[12] cuanto [ˈkwãn̪t̪o̞] 'колку'

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. „Guidelines for Transcription of English Consonants and Vowels“ (PDF).
  2. Ohala & Lorentz (1977:577)
  3. Watson (2002:13)
  4. Thompson (1959:458–461)
  5. Carbonell & Llisterri (1992:55)
  6. Rogers & d'Arcangeli (2004:117)
  7. Jassem (2003:103)
  8. 8,0 8,1 Barbosa & Albano (2004:230)
  9. Wen in a Thai–English dictionary, with recorded pronunciation
  10. Fougeron & Smith (1993:75)
  11. Pukui & Elbert (1986:xvii)
  12. Martínez-Celdrán, Fernández-Planas & Carrera-Sabaté (2003:256)

Bibliography уреди

  • Barbosa, Plínio A.; Albano, Eleonora C. (2004), „Brazilian Portuguese“, Journal of the International Phonetic Association, 34 (2): 227–232, doi:10.1017/S0025100304001756
  • Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan“, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 53–56, doi:10.1017/S0025100300004618
  • Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „Illustrations of the IPA:French“, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73–76, doi:10.1017/S0025100300004874
  • Jassem, Wiktor (2003), „Polish“, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 103–107, doi:10.1017/S0025100303001191
  • Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish“, Journal of the International Phonetic Association, 33 (2): 255–259, doi:10.1017/S0025100303001373
  • Ohala, James; Lorentz (1977), „Story of [w]: An exercise in the phonetic explanation for sound patterns“ (PDF), Berkeley Linguistics Society annual meeting 3 proceedings, стр. 577–599, Архивирано од изворникот (PDF) на 2011-09-26, Посетено на 2013-04-06
  • Pukui, Mary Kawena; Elbert, Samuel H. (1986), Hawaiian Dictionary, Honolulu: University of Hawaiʻi Press, ISBN 0-8248-0703-0
  • Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian“, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 117–121, doi:10.1017/S0025100304001628
  • Thompson, Laurence (1959), „Saigon phonemics“, Language, 35 (3): 454–476, doi:10.2307/411232, JSTOR 411232
  • Watson, Janet (2002), The Phonology and Morphology of Arabic, New York: Oxford University Press
Табела на белодробни согласки по МФА  аудио
По место → Уснени Преднојазични Среднојазични Заднојазични Гласилни
↓ По начин Дво​уснени Уснено-​забни Заб​ни Венеч​ни Задно-​венеч. Свие​ни Предно-​непчени Задно​непчени Ресич​ни Голтни​чки Надгла​сил​ни Гласил​ни
Носни m ɱ n ɳ ɲ̥ ɲ ŋ̊ ŋ ɴ
Избувни p b t d ʈ ɖ c ɟ k ɡ q ɢ ʡ ʔ
Струјни ɸ β f v θ ð s z ʃ ʒ ʂ ʐ ç ʝ x ɣ χ ʁ ħ ʕ ʜ ʢ h ɦ
Приближни ʋ ɹ ɻ j ɰ
Трепетни ʙ r ɽ͡r ʀ я *
Едноударни ⱱ̟ ɾ ɽ ɢ̆ ʡ̯
Стран. струј. ɬ ɮ ɭ˔̊ ʎ̥˔ ʎ˔ ʟ̝̊ ʟ̝
Стран. прибл. l ɭ ʎ ʟ
Стран. едноуд. ɺ ɺ̠ ʎ̯
Небелодробни согласки
Чкрапави ʘ ǀ ǃ ǂ ǁ
ʘ̃ ʘ̃ˀ ʘ͡q ʘ͡qʼ
Уфрлени ɓ ɗ ʄ ɠ ʛ
Исфрлени ʈʼ
θʼ ɬʼ χʼ
tsʼ tɬʼ cʎ̝̥ʼ tʃʼ ʈʂʼ kxʼ kʟ̝̊ʼ
Слеани согласки
p̪f b̪v ts dz ʈʂ ɖʐ
ɟʝ cʎ̥˔ ɟʎ˔ kʟ̝̊ ɡʟ̝
Сложени согласки
Незаградни ʍ w ɥ ɧ
Заградни k͡p ɡ͡b ŋ͡m
Табелава содржи фонетски симболи што може да не се прикажат правилно кај некои прелистувачи. [Помош]
Онаму кајшто симболите се дадени во парови, „лев—десен“ претставува „безвучна—звучна“ согласка.
Исенчените полиња претставуваат неизводливи гласовни творби.
* Симболот го нема во МФА.