SS Лебед е променлива ѕвезда во северното соѕвездие Лебед. Станува збор за прототип на подкласа на џуџести нови кои имаат само нормални избувнувања. Вообичаено се менува од 12 величина до 8 величина во текот на 1–2 дена секои 7 до 8 недели. Северната деклинација на SS Лебед (околу 44° N) ја прави ѕвездата скоро околуполарна од европските и американските повратници, што овозможува голем број ос светските аматерски астрономи да го следат нејзиното однесување. Дополнително, бидејќи ѕвездата е спроти богатата позадина на Млечниот Пат, телескопското набљудувае на околината на SS Лебед содржи бројни ѕвезди за светлосна споредба.

SS Лебед
Податоци од набљудување
Епоха 2000      Рамноденица 2000
Соѕвездие Лебед
Ректасцензија 21ч 42м &1000000000042803400000042,8034с[1]
Деклинација +43° 35′ &1000000000000986400000009,864″[1]
Прив. величина (V) 7,7–12,4[2]
Особености
Спектрален тип K5V[3]
Променлив тип Џуџеста нова[2]
Астрометрија
Радијална брзина (Rv)−16,1[4] км/с
Сопствено движење (μ) Рект: 112,373 ± 0,113[1] млс/г
Дек.: 33,589 ± 0,094[1] млс/г
Паралакса (π)8.7242 ± 0.0491[1] млс
Оддалеченост372 ± 7 сг
(114 ± 2[5] пс)
Орбита[4]
Период (P)0,27512973 денови
Наклон (i)45–56°
Полузамав (K1)
(главна)
162,5 ± 1,0 км/с
Податоци
Црвено џуџе
Маса0,55 ± 0,13[4] M
Температура4.560[4] K
Бело џуџе
Маса0,81 ± 0,2[4] M
Други ознаки
SS Cyg, HD 206697, BD+42 4189a, TYC 3196-723-1
Наводи во бази
SIMBAD— податоци
SS Лебед во избувлива ваза споредено со нормалната фаза.

SS Лебед, како и сите останати катаклизмични нови, се состои од близок двоен систем. Една од составниците е ѕвезда црвено џуџе, поладна ѕвезда од Сонцето, додека пак другата е бело џуџе. Изучувањата покажуваат дека ѕвездите во ситемот SS Лебед се на растојание од (од површина до површина) „само# 160.000 km или помалку. Двете ѕвезди се толку близо што тие ги завршуваат своите орбитални периоди за нешто над 6,5 часа. Наксоеноста на системот е пресметана дека изнесува 50 степени, што пак ја определува масата од 0,6 сончеви маси (M) за белото џуџе и 0,4 M црвеното џуџе.[6]

Астрономски гледано, SS Лебед е исто така доста близу. Првично се мислело дека е на растојание од 90 до 100 светлосни години,[7] нејзиното растојание е препресметано во 1952 година и изнесувало 400 светлосни години. Во 2007 година податоците добиени од вселенскиот телескоп Хабл определија растојание од 540 светлосни години, и оваа вредност предизвика проблем со теоријата за џуџести нови,[8] ова повторно беше проверено во 2010–2012 година користејќи радиоастрометрија со VLBI, што дало помало растојание од 114 ± 2 парсекs (371.8 ± 6.5 сг).[5] Оваа вредност е во согласност со претходно добиените вредности од (≈400 светлсони години), и во целост ги остранува потешкотиите со големото растојание кај џуџестите нови.

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Brown, A. G. A.; и др. (Gaia collaboration) (август 2018). „Gaia Data Release 2: Summary of the contents and survey properties“. Astronomy & Astrophysics. 616. A1. arXiv:1804.09365. Bibcode:2018A&A...616A...1G. doi:10.1051/0004-6361/201833051. Запис на DR2 од „Гаја“ за овој извор на VizieR.
  2. 2,0 2,1 Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; и др. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007–2013)“. VizieR On-line Data Catalog: B/gcvs. Originally Published In: 2009yCat....102025S. 1. Bibcode:2009yCat....102025S.
  3. North, R. C; Marsh, T. R; Kolb, U; Dhillon, V. S; Moran, C. K. J (2002). „The systemic velocities of four long-period cataclysmic variable stars“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 337 (4): 1215–1223. arXiv:astro-ph/0201538. Bibcode:2002MNRAS.337.1215N. doi:10.1046/j.1365-8711.2002.05795.x.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Bitner, Martin A; Robinson, Edward L; Behr, Bradford B (2007). „The Masses and Evolutionary State of the Stars in the Dwarf Nova SS Cygni“. The Astrophysical Journal. 662 (1): 564–573. arXiv:astro-ph/0703087. Bibcode:2007ApJ...662..564B. doi:10.1086/517496.
  5. 5,0 5,1 J. C. A. Miller-Jones; G. R. Sivakoff; C. Knigge; E. G. Körding; и др. (24 May 2013). „An Accurate Geometric Distance to the Compact Binary SS Cygni Vindicates Accretion Disc Theory“. Science. 340 (6135): 950–952. arXiv:1305.5846. Bibcode:2013Sci...340..950M. doi:10.1126/science.1237145. PMID 23704566.
  6. Honey, W.B.; и др. (1989). „Quiescent and Outburst Photometry of the Dwarf Nova SS Cygni“. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 236 (4): 727–734. Bibcode:1989MNRAS.236..727H. doi:10.1093/mnras/236.4.727.
  7. Burnham, Robert Jr. (1978). Burnham's Celestial Handbook. New York: Dover.
  8. M. R. Schreiber; J.P. Lasota (2007). „The dwarf nova SS Cygni: what is wrong?“. Astronomy & Astrophysics. 473 (3): 897–901. arXiv:0706.3888. Bibcode:2007A&A...473..897S. doi:10.1051/0004-6361:20078146.

Надворешни врски уреди