861 Аида — привремена ознака 1917 BE, е јаглероден астероид од надворешниот дел на астероидниот појас, со пречник од 67 километри. Откриен е на 22 јануари 1917 година, од германскиот астроном Макс Волф при Хајделбершката опсерваторија во јужна Германија.[7]

861 Аида
Откривање [1]
ОткривачМакс Волф
Откриено воХајделбершка опсерваторија
Откриено22 јануари 1917
Ознаки
ЦМП-ознака861 Аида
Наречена по
Аида (Италијанска опера)[2]
1917 BE · 1939 BL
1947 OF · 1950 BW1
A906 BG · A918 GA
Главен астероиден појас · (надворешен)[3]
Орбитални особености [1]
Епоха 31 јули 2016 (ЈД 2457600,5)
Параметар на неодреденост 0
Лак на набљудување110,14 а (40228 d)
Афел3.4606 ае (517.70 )
Перихел2.8163 ае (421.31 Gм)
3.1385 ае (469.51 Gм)
Занесеност0,10264
5,56 а (2030,8 d)
124,76°
0° 10м 38.172с / ден
Наклон8,0498°
115,03°
193,81°
Земјино НРОП1.80186 ае (269.554 Gм)
Јупитерово НРОП1.76618 ае (264.217 Gм)
Јупитеров Тисеранов параметар3,188
Физички особености
Димензии66,85 ± 3,7 km (IRAS:39)[4]
69,61 ± 1,13 km[5]
66.78 km (derived)[3]
Среден полупречник
33,425 ± 1,85 km
10,95 ± 0,03 h,[6] 10.95 h (0.456 d)[1]
0,0571 ± 0,007 (IRAS:39)[1][4]
0,053 ± 0,002[5]
0.0522 (derived)[3]
C[3]
9,7[1]

Темниот тип C астероид е во орбита околу сонцето на растојание од 2,8–3,5 ае еднаш на секои 5 години и 7 месеци (2.032 денови). Орбитата е наклонета за 8 степени кон рамнината на еклиптиката и има занес од 0,10. Има привремен вртежен период од 10,95 часа[6] и албедо од околу 0,055, според истражувањата изведени со Инфрацрвениот астрономски сателит, ИЦАС, и јапонскиот сателит Акари, кои се засновани и на пресметките од Соработна астероидна светлокривна врска.[3][4][5]

Астероидот е наречен Аида, според познатата опера во 4 акта од италијанскиот композитор Џузепе Верди (1813–1901), според кого е наречен астероидот 3975 Верди.[2]

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „JPL Small-Body Database Browser: 861 Aida (1917 BE)“ (2015-11-20 last obs.). Jet Propulsion Laboratory. Посетено на 4 May 2016.
  2. 2,0 2,1 Schmadel, Lutz D. (2003). Dictionary of Minor Planet Names – (861) Aïda. Springer Berlin Heidelberg. стр. 78. ISBN 978-3-540-29925-7. Посетено на 3 January 2016.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 „LCDB Data for (861) Aida“. Asteroid Lightcurve Database (LCDB). Архивирано од изворникот на 2016-03-04. Посетено на 3 January 2016.
  4. 4,0 4,1 4,2 Tedesco, E. F.; Noah, P. V.; Noah, M.; Price, S. D. (October 2004). „IRAS Minor Planet Survey V6.0“. NASA Planetary Data System. Bibcode:2004PDSS...12.....T. Посетено на 3 January 2016.
  5. 5,0 5,1 5,2 Usui, Fumihiko; Kuroda, Daisuke; Müller, Thomas G.; Hasegawa, Sunao; Ishiguro, Masateru; Ootsubo, Takafumi; и др. (October 2011). „Asteroid Catalog Using Akari: AKARI/IRC Mid-Infrared Asteroid Survey“. Publications of the Astronomical Society of Japan. 63 (5): 1117–1138. Bibcode:2011PASJ...63.1117U. doi:10.1093/pasj/63.5.1117. Посетено на 3 January 2016.
  6. 6,0 6,1 Behrend, Raoul. „Asteroids and comets rotation curves – (861) Aida“. Geneva Observatory. Посетено на 3 January 2016.
  7. „861 Aida (1917 BE)“. Minor Planet Center. Посетено на 3 January 2016.

Надворешни врски уреди