Хајронеја (/k aɪ r ə n i ə / или / k ɛ r ə n i ə /;[2] грчки: Χαιρώνεια ) - село и поранешна општина во Беотија, Грција, што се наоѓа на околу 80 километри источно од Делфи. По реформата на локалната самоуправа во 2011 година, таа е дел од општината Ливадеја, каде е општинска единица.[3] Се протега на површина од 111.445  км 2 и брои население од 1,382 (2011)[4]. Местото се наоѓа покрај планината Турион и во долината на реката Кефис, Теба.

Хајронеја
Χαιρώνεια
ЗемјаГрција
ОбластЦентрална Грција
ОкругБеотија
ОпштинаЛивадеја
 • Општ. един.111,445 км2 (43,029 ми2)
Надм. вис.&10000000000000130000000130 м
Население (2011)[1]
 • Општ. един.1.382
 • Општ. един. густина0,012/км2 (0,032/ми2)
Заедница
 • Население556
 • Површина (км2)26.995
Часовен појасEET (UTC+2)
 • Лете (ЛСВ)EEST (UTC+3)
Рег. таб.ΒΙ
Бистата на Плутарх во Хајронеја

Историја уреди

Хајронеја е античкиот град каде што македонската војска предводена од Филип II извојувала победа над здружените сили на хеленските полиси предводени од Атина и Теба (август 338 пр. н.е.), со што тие биле принудени да ја признаат врховната власт на Македонското Кралство. Тука се одиграла и битката помеѓу војските на римскиот војсководец Сула и понтскиот крал Митридад VI (86 пр. н.е.), а Хајронеја е позната и како родно место на хеленскиот филозоф и биограф Плутарх (46-120).[5]

Битката кај Хајронеја уреди

Главна страница: Битка кај Херонеја

Битката кај Хајронеја (338 г. ) била решавачка битка меѓу македонскиот крал Филип Ⅱ и сојузените војски на хеленските полиси. Битката се водела со приближно иста бројност на војските (македонската околу 30.000 пешаци и 2.000 коњаници) на хајронејската рамнина (Беотија). Триумфот на македонската војска бил целосен; хеленските војски биле разбиени; Филип со почести ги погребал загинатите војници кај Хајронеја (1.000 загинати Атињани), а Александар и Антипатар ги вратиле двете илјади заробени Атињани во Атина. Со оваа битка е завршена војната меѓу македонската држава и хеленските полиси, по што следел мировен договор во Коринт, со кој Филип Ⅱ бил прогласен за хегемон, водач на здружените воени сили.[6][5][7]

Други битки кај Хајронеја:

  • Откако ја поробиле Хајронеја во 447 година пр.н.е., Атињаните биле нападнати и поразени во истата година од Беотијците во Битката кај Коронеја
  • Во 146 пр.н.е. римскиот генерал Мател поразил единица од 1.000 аркадијци.
  • Во 86 година пр.н.е., Архелај и Таксилос, генерали на Митридат VI од Понт, стигнале во Беотија. Нив ги пресретнал римскиот генерал Лусиј Корнелиј Сула кај Каеронеја и во наредната битка Митридатијците биле поразени и се повлекле во Халкис.[8]
  • Битка помеѓу Каталонците и Франките на 15 март 1311 година. Каталонската компанија ги победила Франките и ја преземала контролата врз голем дел од Грција. Турците учествувале на страна на Каталонците. Битката е опишана од Рамон Мунтанер, каталонски војник.
  • Битка меѓу Грците и Турците во 1823 и 1825 година за време на грчката револуција (1821–1828).

Наоѓалиштето на масовната гробница во Тебан било ископан во 1879–80 г. од страна на П. Стаматакис, а праисториското место Магула Баламену 23 години подоцна од археологот Г. Сотеријадис.

Наводи уреди

  1. „Попис на населението од 2011 г. Трајно население“. Државен завод за статистика на Грција.
  2. Frank H. Vizetelly, A Desk-Book of Twenty-five Thousand Words Frequently Mispronounced (New York and London: Funk & Wagnalls, 1917), p. 252.
  3. Kallikratis law Архивирано на 24 април 2011 г. Greece Ministry of Interior (грчки)
  4. „Population & housing census 2001 (incl. area and average elevation)“ (PDF) (грчки). National Statistical Service of Greece. Архивирано од изворникот (PDF) на 2015-09-21.
  5. 5,0 5,1 Ristovski, Blaže. (2009). Makedonska enciklopedija. MANU. ISBN 978-608-203-023-4. OCLC 499142958.
  6. „N. G. L. Hammond. <italic>Philip of Macedon</italic>. Baltimore: Johns Hopkins University Press. 1994. Pp. xvii, 235. $45.00“. The American Historical Review. 1995-12. doi:10.1086/ahr/100.5.1541. ISSN 1937-5239. Проверете ги датумските вредности во: |date= (help)
  7. ЛИТ.: Јустин, Филиповата историја. Прев. Љ. Басотова, Скопје, 2000; Plutarch, Demostenes, Harvard University Press, 1959; X. Hammond, Philip of Macedon, Baltimore, 1994.
  8. Dictionary of battles from the earliest date to the present time (1904), pp. 54, 55.