Тринидад е поголемиот и понаселениот остров од двата најголеми острови на Тринидад и Тобаго. Островот се наоѓа на 11 км од североисточниот брег на Венецуела и се наоѓа на континенталниот гребен на Јужна Америка. Често се нарекува најјужниот остров во Западните Инди. Со површина од 4768 км2, тој е петти по големина остров во Западни Инди.

Тринидад
Наречен и: Земја на колибрите
Карта на Тринидад и Тобаго
Географија
МестоИсточни Кариби
Координати10°27′38″N 61°14′55″W / 10.46056° СГШ; 61.24861° ЗГД / 10.46056; -61.24861Координати: 10°27′38″N 61°14′55″W / 10.46056° СГШ; 61.24861° ЗГД / 10.46056; -61.24861
Површина4,768 км2
Највисоко издигнување940 м
Највисока точкаЕл Серо дел Арипо
Управување
ОстровТринидад
ГлавенПорт оф Спејн
Демографија
Население1,267,145[1] (2011)
Густина266 /km2 (689 /sq mi)
Дополнителни податоци
Часовен појас
  • (UTC-4)
Моруга – споменик на Кристофер Колумбо. Колумбо стигнал овде на неговото трето патување во 1498 година. Градот се наоѓа на јужниот брег од островот Тринидад.

Име уреди

Поранешното име на островот на јазикот на Араваците бил Iëre што значи „Земја на колибрите“. [2] Кристофер Колумбо го преименувал во La Isla de la Trinidad („Остров на Тројството“), со што го исполнил заветот што го дал пред да тргне на третото патување.[3] Подоцна името е скратено на Тринидад.

Историја уреди

Карибите и Араваците живееле на Тринидад долго пред Кристофер Колумбо да пристигне на островот на неговото трето патување на 31 јули 1498 година. Островот бил шпански до 1797 година, но бил претежно населен од француски колонисти од француските Кариби, најчесто од Мартиник.[4] Во 1889 година Тринидад заедно со Тобаго станале единствена колонија на британската круна. На Тринидад и Тобаго му била доделена самоуправа во 1958 година и независност од Обединетото Кралство во август 1962 година. [5]

Географија уреди

На островот се наоѓаат три ридски венци: северниот, централниот и јужниот венец, три мочуришта и низините Карони и Напарима. Поголеми реки се Карони, Северен и Јужен Оропуче и Ортоар. Има и многу плажи и водопади. Тринидад има две годишни времиња во една календарската година: сезона на дождови и сушна сезона. Ел Серо дел Арипо со 940 метри е највисок врв на Тринидад. Тој е дел од планината Арипо и се наоѓа во северниот планински венец на островот, североисточно од градот Арима. [6]

Демографија уреди

Според пописот на Тринидад и Тобаго во 2011 година, таму живееле 35,43% Индијци, 34,22% Африканци, 7,66% мешани Африканци и Источни Индијци и 15,16% други мешани. Венецуела има големо влијание врз културата на Тринидад, како прифаќањето на музичкиот стил паранг на островот.[7] [8] [9]

Животински свет уреди

Островот Тринидад има богат биодиверзитет.[10] Фауната е најчесто од јужноамериканско потекло. Има околу 100 видови цицачи, меѓу кои се и гвајскиот црвен завивач (лат. Alouatta macconnelli), огрличестиот пекар (лат. Dicotyles tajacu), црвена мазама (лат. Mazama americana), оцелот и околу 70 видови лилјаци.[11] Има преку 400 видови птици, меѓу кои се и ендемичниот тринидадскиот гуан (лат. Pipile pipile). Влекачите се многу чести, со околу 92 регистрирани видови, меѓу кои се и најголемата змија во светот, зелената анаконда, очилениот кајман и еден од најголемите гуштери во Америка, зелената игуана. Тринидад е најголемо место во западната хемисфера каде се гнездат кожестите желки (лат. Dermochelys coriacea); се гнездат на источните и северните плажи на Тринидад. Регистрирани се 37 видови жаби и околу 43 видови слатководни риби. Се проценува дека има најмалку 80.000 членконоги и најмалку 600 видови пеперутки.[12]

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. Trinidad and Tobago 2011 Population and Housing Census Demographic Report (PDF) (Report). Trinidad and Tobago Central Statistical Office. стр. 26. Архивирано од изворникот (PDF) на 2016-10-09. Посетено на 27 May 2016.
  2. „Trinidad: The Land of the Hummingbirds“. Epicure & Culture. 15 May 2013.
  3. Hart, Marie (1972) [1965]. The New Trinidad and Tobago: A Descriptive Account of the Geography and History of Trinidad and Tobago. London and Glasgow: Collins. стр. 13.
  4. Besson, Gerard (2000-08-27).
  5. „Railroad Map of Trinidad“. World Digital Library. 1925. Посетено на 2013-10-25.
  6. „Trinidad and Tobago - People, Culture, Map, & Flag“. britannica.com.
  7. Brereton, Bridget (6 June 2002). Race Relations in Colonial Trinidad 1870-1900. Cambridge University Press. ISBN 9780521523134. Посетено на 2 August 2017 – преку Google Books.
  8. Trinidad French Creole. Une.edu.au. Архивирано од изворникот на 28 March 2010. Посетено на 2 August 2017.
  9. Miljkovic-Gacica, Iva; Ferrell, Robert E.; Patrick, Alan L.; Kammerer, Candace M.; Bunker, Clareann H. (2005). „Estimates of African, European and Native American Ancestry in Afro-Caribbean Men on the Island of Tobago“. Human Heredity. 60: 129–133. doi:10.1159/000089553. PMID 16282694. Архивирано од изворникот на 2011-07-13. Посетено на 2011-07-15.
  10. „UWI Zoology Museum - The Department of Life Sciences“. sta.uwi.edu.
  11. „Bats of Trinidad“. TriniBats.com. Посетено на 2016-11-27.
  12. „Zoological Society of Trinidad and Tobago Inc. - Official Website“. www.zstt.org.

Извори уреди

  • Bane, SC, and Chanpong, RR (1980) „Геологија и развој на полето за масло од тиково, Тринидад, Западни Индија“, во џиновските полиња за нафта и гас на деценијата: 1968–1978, AAPG мемоари 30, Тулса: Американско здружение на Нафтени геолози,ISBN 0891813063 .

Надворешни врски уреди