Тасманци или Тасманијански староседечци е името на потомците на тасманските домородци.

Фотографија од последните 4 полнокрвни Тасманци од 1860-тите.

Историчарите од XX век сметале дека Тасманците се изумрени со смртта на Труганини во 1876 година, но во последно време тоа е оспорено.

Денешните Тасманијци, или потомците на древните Тасманијаци, кои се мешале со белите доселеници, и за кои се проценува дека имаат околу 10 000, тврдат дека потекнуваат од две групи.

Тасманците се доселиле во Тасманија од Австралија пред 40 000 години. Пред 10 000 години, со крајот на Леденото време, копнениот мост помеѓу Австралија и Тасманија исчезнал, па Тасманците останале изолирани од остатокот на светот до доаѓањето на Европејците во 19-ти. век .

Тасманците биле организирани во девет големи племиња од по 40-50 луѓе.

По пристигнувањето на Европејците, во периодот од 1802 година измеѓу 1833 година населението на Тасманијците се намали од 8000 на 300 луѓе поради вооружени судири и болести. Преживеаните биле присилно депортирани на островот Флиндерс од каде во Тасманија во 1847 година се вратиле само 60 од нив , од кои повеќето починале до 1870-тите .

Исчезнувањето на полнокрвните Тасманијци е извор на научна контроверзија, при што многумина дури го нарекоа еден од првите документирани случаи на геноцид . Британскиот писател Херберт Georgeорџ Велс нашол инспирација за неговиот роман „ Војна на световите“ баш од овој настан. [1]

Наводи уреди

  1. Bewell 2003.

Литература уреди

  • Bewell, Alan (2003). Romanticism and Colonial Disease. JHU Press. стр. 12–. ISBN 978-0-8018-7734-6. Bewell, Alan (2003). Romanticism and Colonial Disease. JHU Press. стр. 12–. ISBN 978-0-8018-7734-6. Bewell, Alan (2003). Romanticism and Colonial Disease. JHU Press. стр. 12–. ISBN 978-0-8018-7734-6. Bewell, Alan (2003). Romanticism and Colonial Disease. JHU Press. стр. 12–. ISBN 978-0-8018-7734-6.