Прва Унгарска Република

Првата Унгарска Република[1] (унгарски: Első magyar köztársaság) или со нејзиното современо име Унгарска Народна Република (унгарски: Magyar Népköztársaság) била народна република што постоела од крајот на 1918 до средината на 1919 година. Таа била основана по распаѓањето на Австроунгарското Царство по Првата светска војна. Унгарската Народна Република го заменила Кралството Унгарија, и била заменета со друга краткотрајна држава.

Во овој период, Унгарија била принудена да се откаже од земјите за формирање нации врз основа на мнозински етнички групи, кои ги формирале Чехословачка, Романија и Југославија, составени од Срби, Хрвати и Словенци .

Име уреди

„Унгарската Народна Република“ била усвоена како официјално име на земјата на 16 ноември 1918 година[2] и останало во употреба до соборувањето на владата на Денс Беринеки на 21 март 1919 година. По колапсот на Унгарската Советска Република , на Ѓула Пидел владата воспостави пред- комунистички име на државата, на 2 август 1919 година[3][4] Владата на Иштван Фридрих го сменила името во " Унгарска Република " на 8 август;[5][6][7][8][9] Меѓутоа, деноминацијата "Унгарска народна република" [10][11] се појавила на некои уредби издадени од владата во текот на овој период.

Историја уреди

 
Прогласување на народната република на 16 ноември 1918 година.

Ерата на Кароли (1918-1919) уреди

Унгарската народна република била создадена од Астерската револуција, која започнала во Будимпешта на 31 октомври 1918 година. Тој ден, кралот Карл IV го назначил водачот на револуцијата, Михали Кароли, за унгарски премиер. Ова било прв чин во правец на прекинување на сојузот меѓу Австрија и Унгарија.

На 13 ноември, Карл издал проглас со што се повлекол од унгарската политика. Неколку дена подоцна, привремената влада ја прогласила Унгарија за народна република, со Кароли како премиер и привремен претседател. Овој настан завршил 400 години од владеењето Хабсбуршката династија .

Мерките на владата на Кароли не успеале да го запрат незадоволството, особено кога силите на Антантата почнале да дистрибуираат делови од она што многумина ја сметаат за традиционална територија на Унгарија на мнозинските етнички групи во Романија, Кралството Југославија и Чехословачка. Новата влада и нејзините поддржувачи имале надежи за одржување на територијалниот интегритет на Унгарија по напуштање на Австрија и Германија, како и обезбедување на посебен мир и искористување на блиските врски на Кароли со Франција .

Антантата ја сметала Унгарија за партнер во поразената „Двојна монархија“ и ги урнала надежите на Унгарците со испораката на последователни дипломатски ноти. Секој барал предавање на повеќе земјиште на другите етнички групи. На 20 март 1919 година, францускиот шеф на мисијата на Антантата во Будимпешта, му дал на Кароли белешка со која ги обележува конечните повоени граници, кои Унгарците ги сметале за неприфатливи.[12] Кароли и премиерот Денеш Беринкеј се нашле во невозможна позиција. Тие знаеле дека прифаќањето на француската белешка ќе го загрози територијалниот интегритет на земјата, но не биле во можност да ја отфрлат. Во знак на протест, Беринкеј поднел оставка.

Кароли го информирал кабинетот дека само социјалдемократите би можеле да формираат нова влада. Меѓутоа, непознато за Кароли, социјалдемократите се споиле со комунистите, кои ветиле дека Советската Русија ќе ѝ помогне на Унгарија да ги врати своите поранешни граници. Иако социјалдемократите одржале мнозинство во ново воспоставената Унгарска социјалистичка партија, комунистите предводени од Бела Кун веднаш ја презеле контролата и го најавиле формирањето на Унгарската Советска Република на 21 март 1919 година.

Повторно воспоставување и распуштање (1919) уреди

По падот на Унгарската Советска Република на 1 август 1919 година, по 133 дена постоење, на власт дошла социјалдемократска влада (таканаречена „синдикална влада“) под раководство на Ѓула Пејдл.[13] Декретот бил издаден на 2 август, враќајќи ја формата на владата и официјалното државно име назад во „Народна Република“. За време на своето кратко постоење, владата на Пејдл почнала да ги укинува наредбите на комунистичкиот режим.[14]

На 6 август Иштван Фридрих, водачот на Друштвото на другари од Белата куќа (десничарска, контрареволуционерна група), ја презел власта во бескрвен удар со поддршка на Кралската романска армија. Следниот ден, Јосиф Август се прогласи за регент на Унгарија (тој ја држел функцијата до 23 август, кога бил принуден да поднесе оставка)[15] и го назначил Фридрих за премиер. Државата официјално била распуштена од новата влада на 8 август 1919 година.

Поврзано уреди

Наводи уреди

  1. „The First Hungarian Republic“. The Orange Files.
  2. „Minisztertanácsi jegyzőkönyvek: 1918. november 16“ (унгарски). DigitArchiv. стр. 4. Посетено на 5 February 2012.
  3. „A Magyar Népköztársaság Kormányának 1. számu rendelete Magyarország államformája tárgyában“ (унгарски). hu.wikisource.org. Посетено на 5 February 2012.
  4. Pölöskei, Ferenc; Gergely, Jenő; Izsák, Lajos (1995). Magyarország története 1918–1990 (унгарски). Budapest: Korona Kiadó. стр. 32–33. ISBN 963-8153-55-5.
  5. „Minisztertanácsi jegyzőkönyvek: 1919. augusztus 8“ (унгарски). DigitArchiv. стр. 10. Посетено на 5 February 2012.
  6. „Minisztertanácsi jegyzőkönyvek: 1919. augusztus 16“ (унгарски). DigitArchiv. стр. 12. Посетено на 5 February 2012.
  7. „A Magyar Köztársaság miniszterelnökének 1. számu rendelete a sajtótermékekről“ (унгарски). hu.wikisource.org. Посетено на 5 February 2012.
  8. „A Magyar Köztársaság kormányának 4072/1919. M. E. számu rendelete a rotációs ujságpapirkészletek bejelentése, zár alá vétele és igénybevétele, valamint forgalombahozatala tárgyában“ (унгарски). hu.wikisource.org. Посетено на 5 February 2012.
  9. Raffay, Ernő (1990). Trianon titkai, avagy hogyan bántak el országunkkal. (унгарски). Budapest: Tornado Damenia Kft. стр. 125. ISBN 963-02-7639-9.
  10. „A magyar népköztársaság kormányának 3923/1919. M. E. számu rendelete a műtárgyak kivitelének megtiltásáról“ (унгарски). hu.wikisource.org. Посетено на 5 February 2012.
  11. „A magyar népköztársaság kereskedelemügyi miniszterének 70762/1919. K. M. számu rendelete a Malomüzemi Központ megszüntetéséről“ (унгарски). hu.wikisource.org. Посетено на 5 February 2012.
  12. Romsics, Ignác (2004). Magyarország története a XX. században (унгарски). Budapest: Osiris Kiadó. стр. 123. ISBN 963-389-590-1.
  13. Romsics, Ignác (2004). Magyarország története a XX. században (унгарски). Budapest: Osiris Kiadó. стр. 132. ISBN 963-389-590-1.
  14. „Minisztertanácsi jegyzőkönyvek: 1919. augusztus 3“ (унгарски). DigitArchiv. стр. 6. Посетено на 5 February 2012.
  15. „Die amtliche Meldung über den Rücktritt“ (германски). Neue Freie Presse, Morgenblatt. 1919-08-24. стр. 2.