Пероксизоми (исто така наречени микротела) се органели кои се наоѓаат во речиси сите еукариотски клетки.[1] Тие се вклучени во катаболизмот на многу долги масни киселини, разгранети масни киселини, D-аминокиселини, полиамините, и биосинтезата на плазмалогени, кои се етер фосфолипиди од клучно значење за нормално функционирање на мозокот и белите дробови кај цицачите.[2]

Основна структура на пероксизом

Пероксизомите биле идентификувани како органели од белгискиот цитолог Кристијан де Дуве во 1967 година.[3]

Наводи уреди

  1. Gabaldón T (2010). „Peroxisome diversity and evolution“. Philos Trans R Soc Lond B Biol Sci. 365 (1541): 765–73. doi:10.1098/rstb.2009.0240. PMC 2817229. PMID 20124343.
  2. Wanders RJ, Waterham HR (2006). „Biochemistry of mammalian peroxisomes revisited“. Annu. Rev. Biochem. 75: 295–332. doi:10.1146/annurev.biochem.74.082803.133329. PMID 16756494.
  3. de Duve C (1969). „The peroxisome: a new cytoplasmic organelle“. Proc. R. Soc. Lond., B, Biol. Sci. 173 (30): 71–83. doi:10.1098/rspb.1969.0039. PMID 4389648.