Лепчанскиот, или роншки (лепчанско: ; Róng ríng), е синотибетски јазик, дел од подгрупата на хималајски јазици. Јазикот го зборуваат Лепчаните во Сиким и во делови од Непал и Бутан.

Лепчански јазик
Застапен воСиким, Индија; делови од Непал и Бутан
Говорници30,000 (2007)[1]
53,000  (2007)[2]
Јазично семејство
Писмолепчанско писмо
Статус
Службен воСиким
Јазични кодови
ISO 639-3lep

Население уреди

Лепчанскиот се зборува од малцинското население Лепчани во Сиким, Индија. Покрај Сиким, јазикот се зборува и во Западен Бенгал и во делови од Непал и Бутан. Таму каде се зборува, јазикот се смета за староседелски и се зборувал пред навлегувањето на тибетските јазици. Лепчаните се делат на четири заедници: Ренџонгму (Сиким), Тамсангму (Калимпонг, Куресонг и Мирик,), Лами (Лам, Непак) и Прому (Бутан). Лепчаните во Индија сè поголеми од тие во Непал и Бутан.[1][3] Се проценува дека има околу 53.000 Лепчани,[2] но всушност реалната бројка на Лепчани во Индија може да е близу 30,000.[1]

Класификација уреди

Тешко е да се класифицира лепчанскиот јазик, но Ван Дрим (2001) предлага дека јазикот е сроден со махарирантските јазици, подгрупа на хималајските јазици.[4] Од другата страна пак, SIL International го класифицира јазикот во групата на хималајски јазици како член на тибетско-канаурските јазици, но забележува и алтернативна класификација со наганските јазици.[2] Јазикот покажува лексичко влијание од различни поголеми јазици.

Особености уреди

Лепчанскиот не е тонски јазик, иако има фонетски акцент кој може да биде означен со лепчанско писмо.[1]:37 Поголем број од лексичкиот фонд на јазикот е составен од едносложни зборови.[3]

Писмо уреди

Јазикот се пишува со лепчанско писмо. Писмото е абугида и потекнува од тибетското писмо. Раните лепчански текстови се пишувале вертикално, по принципот на кинескиот правопис.[5] Пред создавањето на лепчанското писмо, јазикот се пишувал со тибетско писмо.[3]

Фонологија уреди

Согласки уреди

лабијални дентални алвеоларни ретрофлексни палатални веларни глотални
носни m /m/ n /n/ ɲ /ny/ ŋ /ng/
експозивни безвучни p /p/ t /t/ ʈ /tr/ c /c/ k /k/ ʔ /ʔ/
призвучни /ph/ /th/ ʈʰ /thr/ /ch/ /kh/
звучни b /b/ d /d/ ɖ /dr/ ɡ /g/
африкати безвучни ts /ts/
призвучни tsʰ /tsh/
фрикати безвучни f /f/ s /s/, ʃ /sh/
звучни v /v/ z~dz /z/, ʒ /j/
апроксимантни w /w/ l /l/ j /y/ h /h/
вевни r /r/

Самогласки уреди

предни централни задни
затворени i /i/, /í/ ɯ /u/ u /ú/
полузатворено o /o/
полуотворени e~ɛ /e/ ǝ /a/, /â/ ɔ /ó/
отворени a /á/

Наводи уреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Plaisier, Heleen (2007). A grammar of Lepcha. Tibetan studies library: Languages of the greater Himalayan region. 5. BRILL. ISBN 90-04-15525-2.
  2. 2,0 2,1 2,2 Lewis, M. Paul, уред. (2009). „Lepcha“. Ethnologue: Languages of the World (16. изд.). Dallas, Texas: SIL International. Посетено на 2011-04-16.
  3. 3,0 3,1 3,2 „Lepchas and their Tradition“. Official Portal of NIC Sikkim State Centre. National Informatics Centre, Sikkim. 2002-01-25. Посетено на 2011-04-16.
  4. van Driem, George (2001). Languages of the Himalayas: An Ethnolinguistic Handbook of the Greater Himalayan Region. Brill. ISBN 90-04-12062-9.
  5. Coulmas, Florian (1996). The Blackwell Encyclopedia of Writing Systems. Blackwell. ISBN 0-631-21481-X.

Литература уреди

Поврзано уреди