Лавиринт (грчки: Λαβύρινθος) — градба во старогрчката митологија со збунувачка структура, која ја изградил Дедал за кралот Минос во Кносос, на островот Крит, а во него кралот го чувал чудовиштето Минотаур. Притоа, Дедал толку добро го изградил лавиринтот што едвај успеал да излезе од него.[1] Постарите грчки монети го прикажуваат лавиринтот во разгранети форми,[2] а „класичниот“ облик без разгранување или ќорсокаци се појавил веќе во 430 п.н.е.,[3] иако логиката и литературните описи укажуваат на тоа дека Минотаурот бил затворен во градба со повеќе насоки и „слепи“ излези.[4]

Сребрена монета од Кносос со претстава на Лавиринтот (400 п.н.е.)

Потекло на поимот уреди

Изразот „лавиринт“ има предгрчко потекло, поврзано со палатата во Кносос која ја открил Артур Еванс на почетокот од XX век. Така, во натписот во Линеарот Б се среќава зборот „да-пу-ри-то“.[5][6][7] Во 1892 година, Максимилијан Маер предложил[8] дека грчкиот збор лавиринтос можеби потекнува од лаврис, лидиски збор за „секира со двојно сечило“.[9] Според Еванс, оригиналниот лавиринт се наоѓал во палатата во Кносос во чии урнатини се среќава мотивот на двојна секира. Оттука, тој сметал дека изразот „лавиринт“ може да значи „дом на двојната секира“.[5] Меѓутоа, овој симбол не е поврзан само со палатата во Кносос, туку се среќава и на други места во Крит.[10] Но, Мартин Нилсон ја истакнал забелешката дека на Крит „двојната секира“ не е оружје, туку секогаш се јавува како придружник на божиците и на жените, а никогаш на машките богови.[11]

Лавиринтот како тема во уметноста уреди

Наводи уреди

  1. Doob 1992, стр. 36
  2. Kern, Through the Labyrinth, 2000, item 43, p. 53.
  3. Kern, Through the Labyrinth, 2000, item 50, p. 54.
  4. Penelope Reed Doob, The Idea of the Labyrinth, pp. 40–41.
  5. 5,0 5,1 The Oxford classical dictionary. Oxford University Press p.116. Oxford calassical dictionary
  6. Raymoure, K.A. „da-pu2-ri-to-jo“. Minoan Linear A & Mycenaean Linear B. Deaditerranean. Архивирано од изворникот на 2016-03-22. Посетено на 2019-01-26.
  7. Stephanie Lynn Buden. The Ancient Greeks. An introduction. Oxford University Press.p. 227 [1]
  8. Mayer, "Maximilian (1892). „Mykenische Beiträge. II. Zur mykenischen Tracht und Kultur“. Jahrbuch des Kaiserlich deutschen archäologischen Instituts. VII: 191.
  9. Λυδοὶ γάρ ‘λάβρυν’ τὸν πέλεκυν ὀνομάζουσι, Plutarch, Greek Questions, 45 2.302a.
  10. Rouse, W. H. D. (1901). „The Double Axe and the Labyrinth“. Journal of Hellenic Studies. 21: 268–274. Ова толкување било критикувано од Рауз кој укажал дека истиот симбол се среќава и во палатата Фаистос, стр. 273.
  11. Nilsson Vol I, p. 277.
  12. Хорхе Луис Борхес, Алеф. Скопје: Бегемот, 2015, стр. 113-123.
  13. Хорхе Луис Борхес, Алеф. Скопје: Бегемот, 2015, стр. 124-125.
  14. „Napomena priređivača“, во: Zbignjev Herbert, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg – Čigoja štampa, стр. 283.
  15. Vislava Šimborska, Izabrane pesme. Beograd: Treći trg, 2014, стр. 361-363.
  16. 55 Охридско лето/ Ohrid Summer Festival – 12 July -20 August 2015.
  17. IMDB, Labyrinth (1986) (пристапено на 26.1.2019)