Краставица
Краставици
Научна класификација
Царство: Plantae
Оддел: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Cucurbitales
Семејство: Cucurbitaceae
Род: Cucumis
Вид: C. sativus
Научен назив
Cucumis sativus
L.

Краставицата (науч. Cucumis sativus) — едногодишно зелјесто растение со зелени долги месести плодови. Нејзините плодови широко се употребуваат во човечката исхрана.[1][2]

Опис уреди

Краставицата е лоза, што корени во земјата и расте рабници или други потпорни рамки, обвиткувајќи ги потпорите со тенки, спирални ластари.[3] Растението, исто така, може да се вкорени во безводна почва, при што ќе се распрсне по земјата линеарно за некоја поддршка. Лозата има големи лисја кои формираат еден вид крошна над плодовите.

Плодот на типични сорти на краставица е приближно цилиндричен, но издолжен со заострени краеви, и може да биде голем 62 см (24 инчи) долг и 10 сантиметри (4 инчи) во пречник.[4]

Течноста од краставиците се состои од 95% вода. Во ботаничка смисла, краставицата се класифицира како пепо, еден вид ботаничка бобинка со тврда надворешна кора и нема внатрешни поделби. Како и да е, како доматите и тиквичките, често се перцепира, подготвува и јаде како зеленчук.[5]

Расцветување и опрашување уреди

Неколку сорти краставица се партенокарпични, чии цветови создаваат семки без опрашување. Ова го деградира квалитетот на јадење на овие сорти. На пример во САД, овие обично се одгледуваат во оранжерии, каде што се исклучени пчелите. Во Европа, тие се одгледуваат на отворено во некои региони, каде што пчелите исто така се тргнати.

Сепак, повеќето сорти на краставици се посеани и бараат опрашување. За таа цел, илјадници кошари со мед годишно се носат на полиња со краставици, непосредно пред да цветаат. Краставиците исто така може да се опрашуваат преку бубачки и неколку други видови пчели. Повеќето краставици кои бараат опрашување се само-некомпатибилни, со што се бара полен на друго растение за да се формира семе и плод.[6] Постојат некои само-компатибилни сорти што се поврзани со сортата „лимон“.[6] Симптоми на несоодветно опрашување вклучуваат „плоден абортус“ и несоодветен плод. Делумно опрашените цвеќиња може да создадат зелен плод и да се развиваат нормално близу до стеблото, но се бледо-жолти и исушени на крајот на цутот.

Традиционалните сорти најпрво произведуваат машки цветови, потоа женски, со приближно еднаков број. Поновите хибридни сорти ги создаваат скоро сите женски цветови. Тие може да имаат меѓусебен „поленизатор“, и бројот на кошари по единица површина е зголемен, но температурните промени предизвикуваат машки цвеќиња дури и на овие растенија, што може да биде доволно за да се појави опрашување.[6]

Исхрана, арома и вкус уреди

Во 100-грама порција, сурова краставица (со кора) е 95% вода, обезбедува 67 килоџули (16 килокалории) енергија од храна, и снабдува ниска содржина на основни хранливи материи, бидејќи се забележува само за витамин К на 16% од дневната вредност.

Во зависност од сортата, краставиците можат да имаат лесна арома на диња и вкус, делумно како резултат од незаситените алдехиди, како што се (Е, Z) -нона-2,6-диенал, и cis- и trans-изомери на 2-ноненал.[7] Малку горчливиот вкус на коренот од краставици резултира од кукурбитацини.[8]

Во 2009 година, меѓународен тим истражувачи објавија дека го секвенцирале геномот на краставици.[9]

Краставицата, со просечна потрошувачка од 26,7 кг по домаќинство, била на 6. место според употребата во Македонија во 2017 година.[10]

Галерија уреди

Наводи уреди

  1. „краставица“Дигитален речник на македонскиот јазик
  2. "Cucumber." Encyclopædia Britannica. [1998] 2019.
  3. Mariod, Abdalbasit Adam; Mirghani, Mohamed Elwathig Saeed; Hussein, Ismail Hassan (2017-04-14). Cucumis sativus, Cucumber; Chapter 16 in: Unconventional Oilseeds and Oil Sources (англиски). Academic Press. ISBN 9780128134337.
  4. Zhang, Tingting; Li, Xvzhen; Yang, Yuting; Guo, Xiao; Feng, Qin; Dong, Xiangyu; Chen, Shuxia (2019). „Genetic analysis and QTL mapping of fruit length and diameter in a cucumber (Cucumber sativus L.) recombinant inbred line (RIL) population“. Scientia Horticulturae. 250: 214–222. doi:10.1016/j.scienta.2019.01.062. ISSN 0304-4238.
  5. „Cucumber“. Fruit or Vegetable?. Посетено на 2019-12-05.
  6. 6,0 6,1 6,2 Nonnecke, I.L. (1989). Vegetable Production. Springer. ISBN 9780442267216.
  7. Schieberle, P.; Ofner, S.; Grosch, W. (1990). „Evaluation of Potent Odorants in Cucumbers (Cucumis sativus) and Muskmelons (Cucumis melo) by Aroma Extract Dilution Analysis“. Journal of Food Science. 55: 193–195. doi:10.1111/j.1365-2621.1990.tb06050.x.
  8. Shang, Y; Ma, Y; Zhou, Y; Zhang, H; Duan, L; Chen, H; Zeng, J; Zhou, Q; Wang, S; Gu, W; Liu, M; Ren, J; Gu, X; Zhang, S; Wang, Y; Yasukawa, K; Bouwmeester, H. J.; Qi, X; Zhang, Z; Lucas, W. J.; Huang, S (2014). „Plant science. Biosynthesis, regulation, and domestication of bitterness in cucumber“. Science. 346 (6213): 1084–8. doi:10.1126/science.1259215. PMID 25430763.
  9. Huang, S.; Li, R.; Zhang, Z.; Li, L.; и др. (2009). „The genome of the cucumber, Cucumis sativus L“. Nature Genetics. 41 (12): 1275–81. doi:10.1038/ng.475. PMID 19881527.
  10. ПОТРОШУВАЧКА НА ДОМАЌИНСТВАТА ВО РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА, 2017