Војните во Југославија

Војните во Југославија биле серија од посебни, но поврзани[2] [3] [4] етнички конфликти, војни за независност и бунтови што се воделе во поранешна Југославија [A 2] од 1991 до 2001 година, што довеле до распад на југословенската федерација во 1992 г.

Карта на шесте југословенски републики и две автономни покраини помеѓу 1945 и 1992 година[1]

Повеќето од војните завршиле со мировни договори, вклучувајќи целосно меѓународно признавање на новите држави, но со огромна човечки жртви и економска штета за регионот. Првично, Југословенската народна армија (ЈНА) барала да го зачува единството на цела Југославија со уништување на владите кои барале отцепување, но таа сè повеќе била под влијание на српската влада на Слободан Милошевиќ, која евоцирала српски национализам за да го замени слабеењето на комунистичкиот систем.

Според извештајот на Обединетите нации од 1994 година, српската страна немала за цел да ја обнови Југославија, туку да создаде „Голема Србија“ од делови на Хрватска и Босна.[5] Други иредентистички движења се исто така поврзани со војните, како што се „Голема Албанија“ (од Косово, иако била напуштена по меѓународната дипломатија) [6] [7][8] [9] [10] и „Голема Хрватска“ (од делови на Херцеговина, до 1994 година кога договорот од Вашингтон го прекина).[11][12][13] [14] [15]

Наводи уреди

  1. „Serbia and Kosovo reach EU-brokered landmark accord“. BBC. 19 April 2013. Посетено на 13 December 2014.
  2. Judah, Tim (17 February 2011). „Yugoslavia: 1918–2003“. BBC. Посетено на 1 April 2012.
  3. Finlan (2004), p.  8.
  4. Naimark (2003), p. xvii.
  5. Annex IV – II.
  6. Janssens, Jelle (5 February 2015). State-building in Kosovo. A plural policing perspective. Maklu. стр. 53. ISBN 978-90-466-0749-7.
  7. Totten, Samuel; Bartrop, Paul R. (2008). Dictionary of Genocide. with contributions by Steven Leonard Jacobs. Greenwood Publishing Group. стр. 249. ISBN 978-0-313-32967-8.
  8. Sullivan, Colleen (14 September 2014). „Kosovo Liberation Army (KLA)“. Encyclopædia Britannica.
  9. Karon, Tony (9 March 2001). „Albanian Insurgents Keep NATO Forces Busy“. TIME.
  10. Phillips, David L. (2012). Liberating Kosovo: Coercive Diplomacy and U.S. Intervention. in cooperation with the Future of Diplomacy Project, Belfer Center for Science and International Affairs. The MIT Press. стр. 69. ISBN 978-0-262-30512-9.
  11. International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (29 May 2013). „Prlic et al. judgement vol.6 2013“ (PDF). United Nations. стр. 383.
  12. Gow, James (2003). The Serbian Project and Its Adversaries: A Strategy of War Crimes. C. Hurst & Co. стр. 229. ISBN 978-1-85065-499-5.
  13. van Meurs, Wim, уред. (11 November 2013). Prospects and Risks Beyond EU Enlargement: Southeastern Europe: Weak States and Strong International Support. Springer Science & Business Media. стр. 168. ISBN 978-3-663-11183-2.
  14. Thomas, Raju G. C., уред. (2003). Yugoslavia Unraveled: Sovereignty, Self-Determination, Intervention. Lexington Books. стр. 10. ISBN 978-0-7391-0757-7.
  15. Mahmutćehajić, Rusmir (1 February 2012). Sarajevo Essays: Politics, Ideology, and Tradition. State University of New York Press. стр. 120. ISBN 978-0-7914-8730-3.