Арач[1] — личен данок, главарина во Османлиското Царство. Се наплаќал од секоја машка немуслиманска глава. [2], како вид откуп од ропство. Со плаќањето арач се добивало право на лична и имотна сигурност како и право на ослободување од воена обврска [3]. Арачот бил доказ за верност на султанот, па буните на немуслиманското население често почнувале со неплаќање на арачот.

Според висината арачот се делел на три класи: „алал“ (висок), „евсат“ (среден) и „една“ (низок)..[4]

Во почетокот арачот бил земјарина, но набрзо се стопил со главарината.[5]

Наводи уреди

  1. „арач“Дигитален речник на македонскиот јазик
  2. Avdo Sućeska. „Položaj Jevreja u BiH za vrijeme Osmanlija-Turaka“ (html) (англиски). Посетено на 16. jul 2010.. Како немуслимани, тие на прво место биле обврзани на државата да ѝ дадат главарина (џизија = арач) Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  3. Avdo Sućeska. „Položaj Jevreja u BiH za vrijeme Osmanlija-Turaka“. Посетено на 16. jul 2010.. Плаќањето арал имало значење на откуп за ослободување од вршење на воена служба и придонес на државата за уживање лична и имотна сигурност. Проверете ги датумските вредности во: |accessdate= (help)
  4. Ana Oprisan. „Overview on the Roma in Turkey“. Архивирано од изворникот на 2011-04-11. Посетено на 16 јули 2010. The frequent attempts at reorganisation and improvement of the collection during the seventeenth and eighteenth centuries, especially under the Koprulu dynasty of grand vezirs meant frequent adjustments to the levels but never the eradication of the tripartite division of the cizye, despite pressure on the sultans to do so. The division of ala (wealthy), evsat (middle) and edna (poor) remained the basis for the cizye throughout the Empire’s history.
  5. Noel Malkolm. „Povijest Bosna“. Посетено на 16 јули 2010. plaćali su godišnju zemljarinu (harač, koji se poslije stopio s glavarinom zvanom džizjd) sultanu[мртва врска][мртва врска]

Поврзано уреди