Горнолужички јазик: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Бот Додава: ja:高地ソルブ語
с Бот Менува: oc:Aut Sorab; козметички промени
Ред 39:
 
Навистина е изненадувачки како овие два јазика опстанале низ вековите. Мора да се каже и тоа дека областа [[Горна Лужица]] поделена на две верски заедници: [[Католицизам|католичката]] и [[Протестантска реформација|евангелско-протестантската]] заедница. Горнолужичкосрпскиот јазик е најмногу зачуван во католичка [[Лужица]]. Горнолужичкиот јазик има своја иднина. Постојат повеќе институции: ''MAĆICA SERBSKA, DOMOWINA'' и [[Лајпцишки институт за сорабистика|Лајпцишкиот институт за сорабистика]] итн., кои се грижат за опстојувањето на овој јазик. А, тука можат да се споменат и гимназиите, основните училишта и медиумите. На телевизија и радио има одреден број часови кои се емитуваат на горнолужички јазик. Меѓу пишаните медиуми се: [[SERBSKE NOWINY]], световен (секуларизиран) весник, [[KATOLSKI POSOŁ]] кој ја претставува католичката заедница и [[POMHAJ BÓH]] кој информира за евангелската заедница. Имајќи ги предвид горенаведените факти, и фактот дека постојат сè уште деца чиј прв јазик им е горнолужичкиот, може да се заклучи дека горнолужичкиот јазик ќе биде уште долго време член на европското семејство на јазици. Поважни места во кои се зборува овој јазик се Будишин, Панчици-Куков, Крошчици, итн.
== Карактеристики и граматички црти ==
 
[[Категорија:Западнословенски јазици]]
 
 
==Карактеристики и граматички црти==
Пред да прејдеме на детаљниот преглед на граматичкиот систем на горнолужичкиот јазик,
ќе дадеме некои општи карактеристики за него. Овој јазик ја има зачувано двоината. Морфолошкиот систем му е доста архаичен. Има седум падежи: [[номинатив]], [[генитив]], [[датив]], [[акузатив]], [[локатив]], [[инструментал]] и [[вокатив]].
Ред 50 ⟶ 46:
Граматика Горнолужичкиот јазик има 7 падежи:
 
* '''Номинатив'''
* '''Генитив'''
* '''Датив'''
* '''Акузатив'''
* '''Инструментал'''
* '''локатив'''
* '''Вокатив'''
 
 
 
:Obersorb. Niedersorb. Obersorb. Niedersorb. Obersorb. Niedersorb.
* '''Nom'''. nan nan štom bom wokno wokno
* '''Gen'''. nana nana štoma boma wokna wokna
* '''Dat'''. nanej nanoju štomej bomoju woknu woknoju, woknu
* '''Akk'''. nana nana štom bom wokno wokno
* '''Instr'''. z nanom z nanom ze štomom ze bomom z woknom z woknom
* '''Lok'''. wo nanje wo nanje w štomje w bomje na woknje na woknje
* '''Vok'''. nano - štomo - - -
 
 
Ред 85 ⟶ 81:
 
{{словенски јазици}}
 
[[Категорија:Западнословенски јазици]]
 
[[als:Obersorbische Sprache]]
Ред 109 ⟶ 107:
[[lt:Aukštutinių sorbų kalba]]
[[nl:Oppersorbisch]]
[[oc:SorabeAut NautSorab]]
[[pl:Język górnołużycki]]
[[pt:Alto sorábio]]