Трансилванија: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 3:
Трансилванија во текот на својата историја била “во срцето“ на [[Кралство Дакија]] ([[82 п.н.е.]]-[[106]]). Во [[106]] година била освоена од страна на [[Римска империја|Римјаните]], а нејзините богатства целосно експлоатирани. Кога Римјаните се повлекле во [[271]] година, територијата била изложена на различни влијанија од различни племиња. Во следните години, оваа област била под контрола на [[Карпи|дакиското племе Карпи]], [[Визиготи]], [[Хуни]], [[Гепиди]], [[Авари]] и [[Прабугари|Бугари]]. По [[романизација|романизацијата]] на овие простори, дакиските племиња и народи започнале да се предвижуваат кон југ. Така, главниот карактер на населението во Трансилванија бил формиран со мешењето на Дакиските народи и Римјаните заедно со нивните култури.<ref name="boundary">{{cite web|title=''International Boundary Study'' - No. 47 – April 15, 1965 - Hungary – Romania (Rumania) Boundary|publisher=US Bureau of Intelligence and Research|url=http://www.law.fsu.edu/library/collection/LimitsinSeas/IBS047.pdf}}</ref>Сепак, денеска историчарите водат сеуште дебати околу карактерот на областа пред таа да биде освоена од страна на [[Унгарци|Унгарците]].<ref name=Congress/>
 
Така, кон крајот на [[9 век]], со Трансилванија започнала да биде зазимана од страна на [[Кралство Унгарија]], за да во [[1003]] година, во времето на [[Иштван I]], го порази принцот [[Ѓула]], кој воедно му бил вујко.<ref> Gyula - it is possible that during the 10th century some of the holders of the title of ''[[Gyula (title)|gyula]]'' also used Gyula as a personal name, but the issue has been confused because the chronicler of one of the most important primary sources (the ''Gesta Hungarorum'') has been shown to have used titles or even names of places as personal names in some cases.</ref><ref name=Britannica/><ref>{{cite book |title=The Realm of St Stephen |last=Engel |first=Pal |authorlink= |coauthors=Andrew Ayton |year=2005 |publisher= Tauris|location= London|isbn=185043977X |page=27 |pages= |url=http://books.google.com/books?id=vEJNBqanT_8C&pg=PA27 }}</ref><ref name="MSNEncarta">"Transylvania," Microsoft® Encarta® Online Encyclopedia 2008
http://encarta.msn.com © 1997-2008 Microsoft Corporation. All Rights Reserved.</ref>Во периодот од 1003 до 1526 година, Трансилванија претставувала [[војводство]] во рамките на [[Кралство Унгарија]], на чие чело стоел војвода кој директно бил назначуван од страна на унгарскиот крал. По [[Мохачка битка|Мохачката битка]], во [[1526]] година Трансилванија станала независно кнежество управувана од [[калвинизам|калвинистичките]] унгарски ннезови. Во [[1566]] година, Унгарија била поделена помеѓу [[Хабсбуршка династија|Хабсбуршката династија]] и [[Османлиска империја|Османликсатас империја]], а Кнежество Трансилванија добила одредена автономија во рамките на османлиската држава.
 
По [[Битка кај Виена (1683)|битката кај Виена]], Хабсбуршката династија во [[1683]] година ја зазела Трансилванија. Но, многу бргу, унгарскиот суверенитет бил признаен над Трансилванија,<ref name="boundary"/> а наспроти ова Трансилванците го признале сузеренство|сузеренството на императорот Леополд I (1687), кое означува дека територијата била под директно влијание на Австријците. <ref>http://www.britannica.com/EBchecked/topic/1459175/Diploma-Leopoldinum</ref><ref name="britannica.com">http://www.britannica.com/EBchecked/topic/603323/Transylvania</ref><ref>Peter F. Sugar. Southeastern Europe Under Ottoman Rule, 1354-1804 (History of East Central Europe), University of Washington Press, July 1983, page 163, http://books.google.com/books?id=LOln4TGdDHYC&pg=PA163&dq=independent+principality+that+was+not+reunited+with+Hungary&lr=</ref><ref>John F. Cadzow, Andrew Ludanyi, Louis J. Elteto, Transylvania: The Roots of Ethnic Conflict, Kent State University Press, 1983, page 79, http://books.google.com/books?id=fX5pAAAAMAAJ&q=diploma+leopoldinum+transylvania&dq=diploma+leopoldinum+transylvania&lr=&pgis=1</ref><ref name=books.google.com>Paul Lendvai, Ann Major. “The Hungarians: A Thousand Years of Victory in Defeat” C. Hurst & Co. Publishers, 2003, page 146; http://books.google.com/books?id=9yCmAQGTW28C&pg=PA146&dq=diploma+leopoldinum+transylvania&lr=</ref>По [[1867]] година, регионот целосно бил заземен од [[Унгарија]], како дел од новоформираната [[Австро-Унгарија]].<ref name=Britannica/><ref name="MSNEncarta"/>
 
==Референци==