Акадски јазик: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Бот додава Шаблон: Без извори
с Бот Додава: la:Lingua Accadica; козметички промени
Ред 30:
'''Акадскиот јазик''' (''lišānum akkadītum'') бил [[Семитски јазици|семитски]] јазик (дел од пошироката [[Афроазијатски јазици|афроазијатска]] група јазици) кој се зборувал во древна [[Месопотамија]], особено од [[асирци]]те и [[вавилонци]]те. Ова е најраниот семитски јазик, кој користел [[клинесто писмо]] кое води потекло од [[Сумерски јазик|сумерскиот јазик]], кој е несроден јазички изолат. Името на јазикот доаѓа од градот [[Акад]], главниот центар на месопотамската цивилизација.
 
== Варијанти ==
Акадскиот јазик се дели на неколку варијанти врз основа на географија и историски период:
 
Ред 39:
* Доцновавилонски — 600 п.н.е. – 100 н.е.
 
== Писмо ==
{{Ancient Mesopotamia}}
Акадските писари го пишувале својот јазик користејќи [[клинесто писмо]], кое било претходно измислено од [[сумерци]]те (клинести знаци втиснати во мокра глина). Акадските писари го користеле клинестото писмо за изразување на (а) [[Сумерски јазик|сумерски]] [[логограм]] (сликовити знаци со значење на цели зборови), (б) сумерски слогови, (в) акадски слогови, или (г) [[фонетски комплемент]]и. Клинестото писмо било на многу начини несоодветно за акадскиот јазик: меѓу останатите пропусти била и невозможноста да да запише важни семитски [[фонема|фонеми]], како [[глотална запирка|глотални запрки]], [[фирингиална согласка|фарингиали]] и [[емфатична согласка|емфатични согласки]]. Покрај ова, клинестото писмо е [[слоговник|слоговно]] — согласка плус самогласка сочинува една пишана единица — често несоодветна за еден семитски јазик сочинет од [[Трисогласен корен|трисогласни корени]] (т.е. три согласки минус самогласките).
 
== Фонологија ==
Колку што можеме да видиме од ортографијата на акадското клинесто писмо, во акадскиот јазик се губат еколку [[протосемитски јазик|протосемитски]] фонеми. [[Протосемитски јазик|Протосемитските]] глотални и фарингални запирки {{Semxlit|[[Алеф|*ʾ]], [[Ајин|*ʿ]]}} и фрикативите {{Semxlit|[[Хе (буква)|*h]], [[Хет|*ḥ]], [[Гајин|*ġ]]}} се губат како согласки, или по пормена на звучноста или ортаграфски, но од нив произлегува самоглсната карактеристика ''e'' непозната во протосемитскиот јазик. Меѓузабните и безвучните латерални фрикативи ({{Semxlit|[[Шат|*ś]], [[Дад|*ṣ́]]}}) се споиле со сибилантите (шушкавите самогласки) како кај [[Канански јазици|кананските јазици]],
со тоа останувајќи на 19 согласни фонеми:
Ред 103:
:{{Semxlit|a, e, i, u, ā, ē, ī, ū}}
 
== Акадска граматика ==
[[imageПодатотека:GilgameshTablet.jpg|right|thumb|250px|Таблицata на [[Потоп (митологија)|потопот]] од [[Еп за Гилгамеш|епот за Гилгамеш]] на акадски јазик.]]
Акадскиот е [[флексија|флексивен јазик]], и како семитски јазик, е граматички многу сличен на [[Арапскијазик|класичниот арапски]]. Разликувал два [[граматички род|рода]] (машки и женски), кои се јавуваат и во заменките за второ лице (ти-маш., ти-жен.) и глаголските конјугации; три [[падеж]]а за именки и придавки ([[номинатив]], [[акузатив]] и [[генитив]]); три броја ([[еднина]], [[двоина]] и [[множина]]); и уникатни [[глагол]]ски [[Граматичка конјугација|конјугации]] за секоја заменка од прво, второ и трето лице.
 
Ред 115:
Акадскиот јазик, за разлика од [[Арапски јазик|арапскиот]], има главно правилни множини (т.е. нема [[расчленета множина]]), иако некои зборови од машки род имаат женска множина. По ова, тој е сличен на [[Хебрејски јазик|хебрејскиот]] јазик.
 
== Зборовен редослед ==
Редоследот на акадската реченица бил од типот подмет+прирок+глагол (ППГ), што го разликува од речиси сите други стаи семитски јазици како [[Арапски јазик|арапскиот]] и [[Бибилики хебрејски јазик|библискиот хебрејски]], кои обично имаат реченици во обликот [[Глагол подмет прирок|глагол-подмет-прирок (ГПП)]]. Според една хипотеза се смета дека овој редослед е резултат на влијанијата од [[сумерски јазик|сумерскиот јазик]], кој го има истот тој редослед. Според доказите, говирниците на овие два јазика биле во влиски односи и живееле во заедничко општество речиси 500 години, така што најверојатно се формирал [[шпрахбунд]]. Редоследот на зборовите се променил во периодот помеѓу [[1 милениум п.н.е.]] и [[1 милениум|1 милениум н.е.]], можеби под влијаније на [[Арамејски јазик|арамејскиот јазик]].
 
== Акадска книжевност ==
{{Видете исто така|Вавилонска книжевност}}
* [[Атрахас|Еп за Атрахас]] (ран II милениум п.н.е.)
* [[Енума елиш]] (ц. XVII век п.н.е.)
* [[Амарнски писма]] (XIV век п.н.е.)
* [[Еп за Гилгамеш]] (стандардна верзија на [[Син-лике-унини]], XIII до XI век п.н.е.)
 
== Наводи ==
* Bussmann, Hadumod (1996). ''Routledge Dictionary of Language and Linguistics''. New York: Routledge. ISBN 0-415-20319-8
* Caplice, Richard (1980). ''Introduction to Akkadian''. Rome: Biblical Institute Press. (1983: ISBN 88-7653-440-7; 1988, 2002: ISBN 88-7653-566-7)
* Huehnergard, John (2005). ''A Grammar of Akkadian (Второ издание)''. Eisenbrauns. ISBN 1-57506-922-9
* Marcus, David (1978). ''A Manual of Akkadian''. University Press of America. ISBN 0-8191-0608-9
* Mercer, Samuel A B (1961). ''Introductory Assyrian Grammar''. New York: F Ungar. ISBN 0-486-42815-X
* Soden, Wolfram von (1952). ''Grundriss der akkadischen Grammatik''. Analecta Orientalia 33. Roma: Pontificium Institutum Biblicum. (Трето изд.: ISBN 88-7653-258-7)
 
== Надворешни врски ==
* [http://www.sron.nl/~jheise/akkadian/ Детален вовед во акадскиот јазик] {{en}}
* [http://www.gatewaystobabylon.com/introduction/ita/start.htm Прва лекција на Ричард Кеплис, ''Вовед во акадскиот јазик''] {{en}}
 
[[Категорија:Антички јазици]]
Ред 182:
[[ka:აქადური ენა]]
[[ko:아카드어]]
[[la:Lingua Accadica]]
[[li:Akkadisch]]
[[lt:Akadų kalba]]