Општествена хиерархија: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Bgljb (разговор | придонеси)
Bgljb (разговор | придонеси)
Ред 22:
За разлика од капиталистичките системи, кај [[социјалистички|социјалистичките]] системи богатството често пати се распределува од богатите на сиромашните со цел да се намали нееднаквоста, а кај коминистичките системи се распределува според потребата. Примери за општества кои се приближуваат до овие идеали се израелскиот [[кибутизам]] и анархистичкиот колектив на[[шпанска револуција|шпанската револуција]].
[[Карл Маркс]] тврди дека целта на пролетаријатот беше да го замени капиталистичкиот систем со социјализам менувајќи ги општествените врски кои се потпираат врз класниот систем и потоа да го развијат во идно комунистичко општество во кое: „ слободниот развој на секое лице е услов за слободен развој на сите.”( Коминистички манифест)
[[Анархизам|Анархистите]] тврдат дека во нашето општество нееднаквостите вештачки се зголемени и нагласуваат дека луѓето во поголем дел од човечката историја живееле во многу рамноправни општества.[[Ноам Чомски]] верува дека мислењата за рамноправноста се „ наоѓаат под површина”.<ref>A Revolution is Just Below the Surface, Venezuela Analysis, Noah Chomsky interviewed by Eva Golinger, September 28 2007</ref> , и ја споменува воената историја на работничките движења, теориите на [[Михаил БакунинБакунинБакунин|Бакунин]] за “инстинктот на слободата”, развиениот принцип за преживување на [[Петар Кропоткин|Кропоткин]] и доказот на [[Марк Хаусер]] со кој се подржува вродената и универзална морална способност, <ref>http://www.americanscientist.org/template/InterviewTypeDetail/assetid/52880</ref> со цел да ја објасни инкомаптибилноста на хиерархијата со одредени аспекти на човечката култура.<ref>http://www.chomsky.info/interviews/20040714.htm[2]</ref> Од друга страна, некои социолози сметаат дека хиерархиската општествена стратификација е нормална и е својствена за сите општества. Социологот Пјер ван ден Бергх верува дека предоминантната либерална маркисистичка опсесија со линеарна еднаквост е дисфункционална: „Сите луѓе се создадени да бидат еднакви” е она што може да биде очигледна вистина за оптимистот кој ја потпиша Декларацијата за независност на САД, но тоа е во директна противречност со сите докази... Рамноправноста може да биде добра реторика, но е лоша социологија, а емпириски се рангира бесмислено.Хиерархискиот поредок е очигледен кај семејствата, најмалaта и најуниверзалната форма на човечка општествена организација.Социологот Џозеф Фихте тврди дека: „Желбите за целосна демократија или за совршена еднаквост меѓу луѓето не се научно издржани.” На сличен начин, претставувањето на идеалот на бескласните општества e нереално и невозможно." <ref>''Man in Society: A Biosocial View'', New York: Elsevier, 1978, pp. 137-8</ref> Sociologist [[Joseph Fichter]] argues, "The aspiration for complete democracy or for perfect equality among people is without scientific validity. Similarly, the promotion of an ideal of a classless society is both unrealistic and impossible." <ref>''Sociology'', Chicago: Univ. of Chicago Press, 1957, p. 49</ref>
 
==Општествен статус==