Јордан Грабулоски: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
кат
с
Ред 1:
{{Внимание}}
{{Викифицирање}}
{{Латиница}}
- Биографијата е работена во Фонт МАЦ Ц Тимес, на Б-5 формат
 
'''Јордан Грабуловски''' (1925—1986) е [[Македонци|македонски]] [[скулптор]].
- Користена литература:
 
==Биографија==
- Борко Лазески, Елена Чагороска “Ликовната уметност во Прилеп и Прилепско меѓу двете светски војни : (1918-1941)“, Прилеп, 1988
Академски скулптор, роден на 19 март 1925 година во Прилеп и еден од најистакнатите македонски уметници, познат по своите дела, не само во Македонија, туку и надвор од неа. Неговите уметнички реализации, проткаени со мотиви од социјална тематика, тематика од НОВ и тематика од повоената изградба, се траен белег и потврда на неговиот творечки потенцијал.
Завршил Академија за ликовна уметност во Белград во 1952 година.
Бил на студиски патувања во Италија, Грција, Египет, Сирија,
Бил директор на Училиштето за применета уметност во Скопје, претседател на ДЛУМ, член на ликовната група «Денес», дописен член на МАНУ од 1981 година.
Учествувал на повеќе изложби во земјата и во странство.
Самостојно излагал во Скопје (1966, 1970, 1986, 1988 — ретроспектива), Охрид (1961), Париз (1985), а групно во Белград, Загреб, Љубљана, Сараево, Париз, Лондон, Виена, Атина, Венеција, Каиро, Сиудад Мексико и др.
Почетоците на неговото уметничко творештво датираат уште од гимназиските денови во Прилеп, зашто тој бил еден од талентираните младинци во последната група што Велебит Рендиќ ги открил меѓу своите ученици во прилепската гимназија и што ги подучувал во ателјето на ликовната секција, кое работело и по забраната на Уметничкото здружение, на две години пред почетокот на Втората светска војна. Во тој период Грабулоски бил соученик и се дружел со Димче Маркоски, со кого заедно цртале пејзажи низ Прилеп.
Од тогаш зачувани се доста негови дела: седум цртежи, пет пејзажи — три со молив, два со креда, еден автопортрет со молив, «Глава на младинец» со креда, потоа, од двете страни на еден картон, два пејзажи во пастел, две скулптури во непечена глина — «Глава на селанец» и «Жена со стомни».
Во почетокот, неговите пејзажи биле работени во духот на цртежите од Љубомир Ивановиќ, но покасно во неговите дела доаѓаат до израз индивидуални белези. Во двата пастели, во цртежите «Глава на младинец», «Автопортрет» и «Селски пејзаж», како и во скулптурата «Глава на селанец», се јавуваат и лирски белези.
Јордан Грабулоски е еден од основоположниците на современиот скулпторски израз во Македонија во педесеттите и во шеесеттите години на 20-от век, односно репрезентативен претставник на споменичната скулптура во повоеното ликовно творештво на Македонија и на минималистичката скулптура.
Покрај делата од времето на гимназиските денови во Прилеп, во кои среќаваме видови на реализам, Јордан Грабулоски е автор и на:
- Споменикот посветен на Првиот штрајк на тутунските работници во Прилеп,
- Спомениците на Никола Карев (1953),
- Споменикот на Гоце Делчев,
- Споменикот на Македонско-Косовската бригада во селото Белчишта, Охридско (1958),
- Споменикот во Прилеп (1958),
- Споменикот на стреланите младинци од фашистичкиот окупатор во Ваташа (1962),
- Спомен — костурницата во Кичево (1963),
- Споменици во Скопје (1965),
- Меморијалниот комплекс на НОБ во Бутел — Скопје,
- Споменикот на слободата на Скопското кале,
- Споменикот на слободата во Гевгелија (1969),
- Споменикот посветен на Преспанското советување во Отешево, Ресенско (1973),
- делата: «Парадокс на коегзистенцијата» (1969), «Комуникации» (1985) и многу други, а од посебна важност е монументалниот споменик «Македониум», посветен на Илинденското востание и НОБ, во Крушево, свечено отворен на Илинден (1974).
Неговите скулптури поставени во функционалниот простор прават една целина, која ги потврдува уметничките пораки за траен пиетет кон минатото и за трајна вљубеност во убавото — како оптимистичка убеденост дека во светот во кој живееме не сме ни од вчера, ни сами.
Грабулоски два пати бил добитник на наградата «11 Октомври», во 1966 и 1970 година.
Починал во Скопје во 1986 година.
 
==Референци==
- “МИ-АНОВА енциклопедија, општа и македонска“, Скопје, 2006
- *Борко Лазески, Елена Чагороска “Ликовната уметност во Прилеп и Прилепско меѓу двете светски војни : (1918-1941)“, Прилеп, 1988
 
- *“МИ-АНОВА енциклопедија, општа и македонска“, Скопје, 2006
- Веб страни на ДЛУМ и МСУ-Скопје и други извори
 
GRABULOSKI JORDAN
 
(1925—1986)
 
— akademski skulptor -
 
Akademski skulptor, roden na 19 mart 1925 godina vo Prilep i eden od najistaknatite makedonski umetnici, poznat po svoite dela, ne samo vo Makedonija, tuku i nadvor od nea. Negovite umetni~ki realizacii, protkaeni so motivi od socijalna tematika, tematika od NOV i tematika od povoenata izgradba, se traen beleg i potvrda na negoviot tvore~ki potencijal.
Zavr{il Akademija za likovna umetnost vo Belgrad vo 1952 godina.
Bil na studiski patuvawa vo Italija, Grcija, Egipet, Sirija,
Bil direktor na U~ili{teto za primeneta umetnost vo Skopje, pretsedatel na DLUM, ~len na likovnata grupa «Denes», dopisen ~len na MANU od 1981 godina.
U~estvuval na pove}e izlo`bi vo zemjata i vo stranstvo.
Samostojno izlagal vo Skopje (1966, 1970, 1986, 1988 — retrospektiva), Ohrid (1961), Pariz (1985), a grupno vo Belgrad, Zagreb, Qubqana, Saraevo, Pariz, London, Viena, Atina, Venecija, Kairo, Siudad Meksiko i dr.
Po~etocite na negovoto umetni~ko tvore{tvo datiraat u{te od gimnaziskite denovi vo Prilep, za{to toj bil eden od talentiranite mladinci vo poslednata grupa {to Velebit Rendi} gi otkril me|u svoite u~enici vo prilepskata gimnazija i {to gi podu~uval vo ateljeto na likovnata sekcija, koe rabotelo i po zabranata na Umetni~koto zdru`enie, na dve godini pred po~etokot na Vtorata svetska vojna. Vo toj period Grabuloski bil sou~enik i se dru`el so Dim~e Markoski, so kogo zaedno crtale pejza`i niz Prilep.
Od toga{ za~uvani se dosta negovi dela: sedum crte`i, pet pejza`i — tri so moliv, dva so kreda, eden avtoportret so moliv, «Glava na mladinec» so kreda, potoa, od dvete strani na eden karton, dva pejza`i vo pastel, dve skulpturi vo nepe~ena glina — «Glava na selanec» i «@ena so stomni».
Vo po~etokot, negovite pejza`i bile raboteni vo duhot na crte`ite od Qubomir Ivanovi}, no pokasno vo negovite dela doa|aat do izraz individualni belezi. Vo dvata pasteli, vo crte`ite «Glava na mladinec», «Avtoportret» i «Selski pejza`», kako i vo skulpturata «Glava na selanec», se javuvaat i lirski belezi.
Jordan Grabuloski e eden od osnovopolo`nicite na sovremeniot skulptorski izraz vo Makedonija vo pedesettite i vo {eesettite godini na 20-ot vek, odnosno reprezentativen pretstavnik na spomeni~nata skulptura vo povoenoto likovno tvore{tvo na Makedonija i na minimalisti~kata skulptura.
Pokraj delata od vremeto na gimnaziskite denovi vo Prilep, vo koi sre}avame vidovi na realizam, Jordan Grabuloski e avtor i na:
- Spomenikot posveten na Prviot {trajk na tutunskite rabotnici vo Prilep,
- Spomenicite na Nikola Karev (1953),
- Spomenikot na Goce Del~ev,
- Spomenikot na Makedonsko-Kosovskata brigada vo seloto Bel~i{ta, Ohridsko (1958),
- Spomenikot vo Prilep (1958),
- Spomenikot na strelanite mladinci od fa{isti~kiot okupator vo Vata{a (1962),
- Spomen — kosturnicata vo Ki~evo (1963),
- Spomenici vo Skopje (1965),
- Memorijalniot kompleks na NOB vo Butel — Skopje,
- Spomenikot na slobodata na Skopskoto kale,
- Spomenikot na slobodata vo Gevgelija (1969),
- Spomenikot posveten na Prespanskoto sovetuvawe vo Ote{evo, Resensko (1973),
- delata: «Paradoks na koegzistencijata» (1969), «Komunikacii» (1985) i mnogu drugi, a od posebna va`nost e monumentalniot spomenik «Makedonium», posveten na Ilindenskoto vostanie i NOB, vo Kru{evo, sve~eno otvoren na Ilinden (1974).
Negovite skulpturi postaveni vo funkcionalniot prostor pravat edna celina, koja gi potvrduva umetni~kite poraki za traen pietet kon minatoto i za trajna vqubenost vo ubavoto — kako optimisti~ka ubedenost deka vo svetot vo koj `iveeme ne sme ni od v~era, ni sami.
Grabuloski dva pati bil dobitnik na nagradata «11 Oktomvri», vo 1966 i 1970 godina.
Po~inal vo Skopje vo 1986 godina.
 
(Покрај сликите на Веб страните на ДЛУМ и МСУ - Скопје,)
 
- SLIKA OD DELOTO NA JORDAN GRABULOSKI «GOCE DEL^EV» — GIPS (SPOMENIK) IMA VO «STREME@», God. I, Br. 3-4, juni-avgust 1954 godina, str. 17
- SLIKA OD DELOTO «SKICA», VO «STREME@», God. I, Br. 5-6, oktomvri-dekemvri 1954 godina, str. 32
[[Категорија:Македонски уметници]]