Животите на најизвонредните сликари, вајари и архитекти: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Бот Додава: br:Le Vite; cosmetic changes
Ред 15:
'''Животите на најинзвонредните сликари, вајари и архитекти''' ([[итал.]] ''Le Vite delle più eccellenti pittori, scultori, ed architettori'') е збирка биографии на уметници напишана во [[XVI век]] од [[Џорџо Вазари]], [[италија]]нски сликар, архитект и теоретичар. Делото се смета за „веројатно најпрочуената, па дури и денес најчитаната книга од постарата литература за уметноста“,<ref name=Gombrich>[http://www.gombrich.co.uk/showdoc.php?id=18 Макс Мармор, ''Kunstliteratur'' („Уметничка литература“), превел [[Ернст Гомбрих]], во Art Documentation, Том, 11 # 1, 1992] </ref> „едно од највлијателните ренесансни пишани дела за уметноста“<ref>[http://webprod1.leeds.ac.uk/banner/dynmodules.asp?Y=200708&M=ITAL-3223 Страница на Лидскиот универзитет]</ref>, и „еден од основоположничките текстови на [[историја на уметноста|историјата на уметноста]]“.<ref name=Persistance>[http://bib17.ulb.ac.be:8080/dspace/bitstream/2013/1971/1/vg-0162.pdf Виктор Гинзбург и Шила Вејерс, „Опстојување и мода во уметноста“, [[Лувен]] (2005)]</ref> насловот честопати се среќава во скратена форма како „Животи“ (''Vite'').
 
== Заднина на делото ==
Како првиот италијански историчар на уметноста, Вазари започнал жанр на енциклопедија на уметнички биографии кој продолжува да живее до денес. Токму Вазари е авторот на поимот „[[Ренесанса]]“ (''rinascita''), иако за постоењето на уметничка преродба постоела свест уште од времето на [[Леоне Батиста Алберти]]. Неговото дело „[[Животите на најинзвонредните сликари, вајари и архитекти]]“ (''Le Vite delle più eccellenti pittori, scultori, ed architettori'') — посветено на великиот војвода [[Козимо I|Козимо I де Медичи]] — за прв пат било објавено во 1550. Во него се содржела и драгоцена расправа за техничките методи кои се користат во уметноста. Во 1568, делото било делумно изменето и дополнето, а биле додадени и гравури со [[портрет]]и на уметниците (некои претпоставени).
 
Ред 24:
На крајот на книгата, Вазари дава краток преглед и на сопствената биографија, и додава други подробности за себеси и семејството во животите на Лаѕаро Вазари и [[Франческо Салвијати]].
 
== Влијание ==
За „Животите“ на Вазари се смета дека се „во огромна мера највлијателното дело за историјата на ренесансната уметност„<ref>[http://warburg.sas.ac.uk/graduate_studies/synopses.htm Професор Хоуп, [[Варбургов институт]], краток преглед на предметот, 2007]</ref> и „најважното ренесансно дело со биографии на уметници“.<ref name=Gombrich/> Ова влијание се состои главно во три сфери: како пример за современиците и идните биографи и историчари на уметноста, како определник во начинот на гледањето на Ренесансата и улогата на Фиренца и Рим во неа, и како главен извор на информации за животите и делата на раните италијански уметници.
 
Делото е преведено (целосно или делумно) на многу јазици, меѓу кои се англискиот, холандскиот, германскиот, францускиот и српскиот.
 
=== Поплава од биографии ===
Ова дело започнало бран на биографии на уметници. Други пак биографи од XVII век биле нарекувани 'Вазари' на својата земја. [[Карел Ван Мандер]] во [[Холандија]] станал веројатно првиот вазариски автор со неговото дело „Книга за сликарите“ (''Het Schilderboeck'', 1604), првата сеопфатна листа на биографии на сликари од [[Ниски земји|Ниските земји]].<ref name=Gombrich/> [[Јоаким фон Зандрарт]] (1606-1688), автор на делото „Германска академија“ (''Deutsche Akademie''), бил познат како „Германскиот Вазари“.<ref>[http://muse.jhu.edu/login?uri=/journals/the_library_the_transactions_of_the_bibliographical_society/v007/7.4meurer.html Извадок од работењето на библиографското друштво]</ref> Во [[Англија]] пак, книгата „Илустрирано сликарство“ (''Painting Illustrated'', 1685) од [[Вилијам Аглајонби]] во голема мера се засновало и на Вазари.<ref name=Gombrich/>
 
=== Гледиште за Ренесансата ===
„Животите“ се од голема важност и како основа за расправите за развојот на стиловите,<ref>[http://www.h-net.org/reviews/showrev.cgi?path=302111100893994 Елинор Рихтер, рецензија на на Филип Зомовата студијата за стилот во теоријата на уметноста] :Првото издание на „Животите“, издадено во 1550, дава основа за секаква расправа по тема развој на стилот."</ref> Делото извршило силно влијание врз тоа како историчарите на уметноста ја гледале раната Ренесанса долго време, претерувајќи ја важноста и постигннувањата на фирентинските и римските уметници, а запоставувајќи ги оние од другите италијански градови и, се разбира, од остатокот од Европа.<ref>[http://muse.jhu.edu/demo/renaissance_quarterly/v060/60.1leone.html Стефани Леоне, Ренесансно друштво на Америка, 2007]: [...] „традиционалната дефиниција за ренесансна уметност како хуманистички иновации на фирентинските и римските уметници, за што се одговорни „Животите“ на Вазари (1550, 1568)„.</ref>
 
=== Извор на информации ===
Но сепак, делото со векови претставува најважен извор на информации за раноренесасните италијански (осоено тоскански) сликари и авторството на нивните дела. Во 1899, авторите како [[Џон Едингтон Сајмондс]] се служеле со „Животите“ како еден од најосновните извори на податоци за уметниците, како што може да се види во Сајмондсовите 7 книги со наслов „Ренесансата во Италија“ (''Renaissance in Italy'').<ref>[http://www.fullbooks.com/Renaissance-in-Italy-Vol-31.html Целосен текст на „Ренесансата во Италија“ на Џон Сајмондс]</ref>. Дури и ден денес, и покрај очигледните предрасуди и недостатоци, „Животите“ служат како основен извор за биографиите на многубројни уметници како на пример [[Леонардо да Винчи]].<ref>[http://www.lib.rochester.edu/index.cfm?PAGE=3456 Бернард Берит, „Животот на Леонардо да Винчи“, Билтен на Библиотеката на Рочестерскиот универзитет (1984)]</ref>
 
Ред 189:
* [[Валерио Вели|Валерио Вичентино]] (Валерио Бели), [[Џовани Бернарди|Џовани да Кастел Болоњезе]] (Џовани Бернарди) и [[Матео дал Назаро Веронезе]]
 
=== Дел 5 ===
* [[Маркантонио Рајмонди|Маркантонио Болоњезе]]
* [[Антонио да Сангало]]
Ред 219:
* [[Тадео Цукари|Тадео Цукеро]]
 
=== Part 6 ===
* [[Микеланџело Буонароти]]
* [[Франческо Приматичо]]
Ред 231:
== Делото он-лајн ==
{{commonscat}}
* [http://bepi1949.altervista.org/vasari/vasari00.htm “Le Vite."] Целосна оригинална италијанска верзија од 1550 {{it}}
* [http://www.kirjasto.sci.fi/gvasari.htm Кратка верзија на „Животите“] {{en}}
 
== Белешки ==
{{reflist}}
 
== Наводи ==
{{1911}}
* ''The Lives of the Artists'' (Oxford World's Classics). Oxford University Press, 1998. ISBN 0-19-283410-X
* ''Lives of the Painters, Sculptors and Architects, Том I и II''. Everyman's Library, 1996. ISBN 0-679-45101-3
 
[[Категорија:Биографии]]
Ред 246:
[[Категорија:Книги од 16 век]]
 
[[br:Le Vite]]
[[ca:Le Vite]]
[[en:Lives of the Most Excellent Painters, Sculptors, and Architects]]