Шаховска стратегија и тактика: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 1:
'''[[Шах]]овската стратегија и тактика''' има еволуирано низ вековите преку запаметување на успесите на најдобрите играчи. За најголеми шанси за победа, играчот мора брзо да ги мобилизира сите фигури и да им обезбеди простор за маневар, додека истовремено му онезоможува на неговиот противник да го направи истото. Овој таканаречен „позиционен“ пристап кон шахот е основа на современата шаховска стратегија. Се разбира, доброто позиционирање на фигурите само создава ''прилики'' за победа. За завршување на партијата со победа, играчот мора да прави прецизни пресметки на низите од потези (варијации) кои или водат до наполна победа, или до значајна предност, и сето тоа додека му оневозможува на противникот да изведе слични такви низи.
 
За разлика од позиционите концепти на кои се заснова шаховската стратегија, шаховската тактика му овозможува на играчот да го диктира начинот на кој фигурите се поместуватиграат, заедно со геометријата на шаховската табла, за веднаш да постигне разни цели, често против волјата на неговиот противник. Овие цели можат да бидат напади врз кралевите за зацрвснување или спречување, смалување (елиминација) на противничките сили на број помал од бројот на сопствените, или создавање на непожелни тешкотии кај противникот на некој друг начин.
 
[[Шаховски мајстор|Шаховските мајстори]] сметаат дека зголемување на позиционата предност води до поголем број на поволни тактички можности.
Ред 191:
==== Кралица ====
:''Главна статија: [[Кралица (шах)|Кралица]]
Кралицата е најмоќната фигура во шахот. Кралицата е сестрана, и може да загрози многу фисури истовремено. Од оваа причина, матирања со кралиците се многу полесни за изведување од од оние без неа. Заради тоа што губитокот на кралицата обично резултира со губење на партијата, обично е мудро да се сочека додека кралицата не се развие по развивањето на коњите и ловците. Меѓутоа треба да се запомни дека губитокот на кралицата не секогаш значи пораз.
Queens are the most powerful pieces in a chess game. Queens are extremely versatile, and can threaten many pieces at once. For this reason, checkmates involving the queen are much easier to achieve than those without her. Because the loss of a queen usually results in the loss of the game, it is generally wise to wait to develop a queen until after the knights and bishops have been developed. It is important, however, to remember that the loss of a queen does not always result in the loss of the game.
 
==== Крал ====
:''Главна статија: [[Крал (шах)|Крал]]''
За време на средината на играта, кралот главно седи во аголот позади пионите.
During the middle game, the king mostly stays in a corner behind his pawns.
треба да се избегнува поместување на пионите зошто ова ја ослабува позицијата на кралот.
Moving these pawns should be avoided because that weakens the king's position.
Меѓутоа, кога топовите го напуштаат првиот ред, постои опасност од навлегување на непријателски топ во тој ред и матирање на кралот. Затоа понекогаш мудро е еден од пионите да се помести пред кралот за да се соочи со оваа опасност од мат.
However, as the rooks leave the first row, there is a danger of an enemy rook invading the first row and mating the king, so sometimes it is necessary to move one of the pawns in front of the king to counter these mate threats.
 
На крајот од играта, кралот станува силна фугира. Со намален материјал, матирањето престанува да биде непосредна грижа, и кралот треба да се помести напред, во центарот на таблата.
In the endgame, the king becomes a strong piece. With reduced material, mate is not an immediate concern anymore, and the king should be moved towards the center of the board.
 
=== Шаховска завршница ===
:''Главна статија: [[Шаховска завршница]]''
Откога најголмиот дел од фигурите се разменети, станува невозможно да се вршат директни напади на кралот. Во оваа ситуација, противникот пробува да доведе пион до осмиот ред и да го промовира, обично во кралица, додека истовремено го спречува неговиот противник да го направи истото. Промовираната кралица, под услов да не биде веднаш земена од противникот, е доволна за победа.
Once most pieces have been exchanged off the board, it becomes impossible to mount direct attacks on the king. In this situation, the focus of the game switches to attempting to bring a pawn to the eighth rank and promote it, usually to a queen, while preventing one's opponent from doing so. The promoted queen, provided it is not immediately captured by the opponent, is enough to ensure a win.
 
Доколку останал само еден пион (и можеби уште една фигура на некоја страна), тогаш двата играча треба да пробаат да ги наведат нивните кралеви ''пред'' пионот за да добијат на влијание, да го држат другиот крал настрана и да ја обезбедат (или оневозможат) промоцијата на пионот. Видете ја статијата за краевите од типот [[крал и пион против крал]] за повеќе на оваа тема.
If only one pawn is left (and maybe one other piece on either side), then both players should attempt to direct their kings ''in front'' of the pawn in order to gain influence, keep the other king away and ensure (or prevent) the pawn's promotion. See the article on [[king and pawn versus king]] endgames for more discussion on this topic.
 
При краеви на игри кои се состојат само од кралеви и пиони, концептот на [[Отпор (шах)|отпор]] станува важен: со померување на поле кое е хоризонтално, вертикално и дијагонално две полиња настрана од непријателскиот крал, игралот „се здобива“ со отпор. Ова е предност, бидејќи го принудува непријателскиот крал да се тргнењ.
In endgames that involve only kings and pawns, the concept of [[Opposition (chess)|opposition]] (See [[wikibooks:Chess/The Endgame|Wikibooks - The Chess/Endgame]] for '''opposition''') is important: by moving to a square which is horizontally, vertically or diagonally two squares away from the enemy king, one "gains" the opposition. This is an advantage, because it forces the enemy king to give way.
 
<table width="80%">
Ред 215:
<td align="center">
<i>
Со поместување на неговиот крал на d5, балиот се здобива со отпор и</i><br><i>победува. Сите други потези би резултирале со губиток на отпотор и така црниот може да се спаси со контрола и држење на овој отпор.
Moving his king to d5, white gains the opposition and</i><br><i>wins the game. All other moves result in white losing the opposition and black can save the game by controlling and keeping this opposition.
</i></td>
</table>
 
Понекогаш се случува сите пиони да ги нема од таблата и еден играч да остане со со некакви комбинации од топови, кожи и ловци против осамен крал. Во вакви ситуации доаѓа до елементарни [[мат]]ови:
Sometimes, all pawns will be eliminated from the board and one player will be left with a king and some combinations of rooks, knights and bishops against a lone king. These give rise to the elementary [[checkmate]]s:
 
*Крал и кралица против крал
*King and queen vs. king
*Крал и топ против крал
*King and rook vs. king
*Крал и два ловца против крал
*King and two bishops vs. king
*Крал, ловец и коњ против крал
*King, bishop and knight vs. king
 
Првите два се релативно лесни за учење и се среѓаваат често во почетнички партии. Многу почетници, особено деца, неможат да побадат едноставно заради тоа што ги немаат научено овие процедури. Другите две бараат повеќе вештина, но ги среѓаваме многу поретко. Крал и една лесна фигура никогаш не се доволни за победа и затоа играта се завршува со реми. крал со два коња против крал не се доволни за победа; мешутоа, бидејќи ова неможност е делумно резултат на лош тајминг кој е составен дел од несмасното движење на коњот, постојат услови под кои може да се победи ако противникот исто така има и пион. иако крал и три коња против крал исто така се доволни за победа, ваква ситуација среѓаваме ретко бидејќи, за јавувањето на таква позиција, пионот мора претходно да биде промовиран за да стане трет књоњ, додека играчите обично промовираат пион во кралица за брзо да ја завршат партијата.
The first two are relatively easy to learn and commonly arise in beginner games. See [[wikibooks:Chess/The Endgame|Wikibooks - The Chess/Endgame]] for a demonstration of these two checkmates.
Many beginners, notably children, fail to win games simply because they have never learned these procedures. The other two require more skill, but arise much less frequently. A king and one minor piece is never enough to win and thus the game will be a draw. A king with two knights against a king is insufficient to force a win; however, since this inability is partly a result of poor timing inherent in the knight's awkward moves there are circumstances where a win can be forced if the opponent also has a pawn. Although a king and three knights versus king is also sufficient for a win, such a situation rarely occurs because, for such a position to arise, a pawn must have been promoted to become the third knight whereas most players would usually choose to promote the pawn to become a queen to quickly end the game.
 
==Видете исто така==