Сегашност: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с ставена Категорија:Време користејќи го HotCat
с Додадена категорија
 
Ред 1:
[[File:A day panorama - digital art.jpg|333px|right|thumb|Сегашноста е момент во момент што може да се забележи како средина помеѓу [[минато|минатото]]то и [[иднина|иднината]]та.]]
'''Сегашност''' (или овде и сега) е време кое се поврзува со настаните што се [[Восприемање|перцепираат]] директно и за прв пат, <ref>Hegeler, E. C., & Carus, P. (1890). [https://books.google.com/books?id=3KoLAAAAIAAJ The Monist]. La Salle, Ill. [etc.]: Published by Open Court for the Hegeler Institute. page 443.</ref> не како сеќавање (согледано повеќе од еднаш) или шпекулација (предвидено, хипотеза, неизвесно). Тоа е период на време помеѓу минатото и иднината и може да варира во значењето од тоа да биде момент до ден или подолго.
 
Понекогаш се претставува како хиперпланен во просторот-време, <ref>Sattig, T. (2006). [https://books.google.com/books?id=qYNv2zpHOmwC The language and reality of time]. Oxford: Clarendon Press. Page 37.</ref> обично се нарекува „сега“, иако модерната физика покажува дека таков хиперпламен не може да се дефинира уникатно за набудувачите во релативно движење. Сегашноста, исто така, може да се смета како времетраење (види посебен подарок).<ref name="JamesW">James, W. (1893). [https://books.google.com/books?id=JLcAAAAAMAAJ The principles of psychology]. New York: H. Holt and Company. Page 609.</ref><ref>Hodder, A. (1901). The adversaries of the sceptic; or, The specious present, a new inquiry into human knowledge. [https://books.google.com/books?id=uZ5RAAAAMAAJ&pg=PA36&source=gbs_toc_r&cad=0_0 Chapter II, The Specious Present]. London: S. Sonnenschein &. Pages 36 - 56.</ref>
[[File:A day panorama - digital art.jpg|333px|right|thumb|Сегашноста е момент во момент што може да се забележи како средина помеѓу [[минато|минатото]] и [[иднина|иднината]].]]
'''Сегашност''' (или овде и сега) е време кое се поврзува со настаните што се [[Восприемање|перцепираат]] директно и за прв пат, <ref>Hegeler, E. C., & Carus, P. (1890). [https://books.google.com/books?id=3KoLAAAAIAAJ The Monist]. La Salle, Ill. [etc.]: Published by Open Court for the Hegeler Institute. page 443.</ref> не како сеќавање (согледано повеќе од еднаш) или шпекулација (предвидено, хипотеза, неизвесно). Тоа е период на време помеѓу минатото и иднината и може да варира во значењето од тоа да биде момент до ден или подолго.
 
Понекогаш се претставува како хиперпланен во просторот-време, <ref>Sattig, T. (2006). [https://books.google.com/books?id=qYNv2zpHOmwC The language and reality of time]. Oxford: Clarendon Press. Page 37.</ref> обично се нарекува „сега“, иако модерната физика покажува дека таков хиперпламен не може да се дефинира уникатно за набудувачите во релативно движење. Сегашноста, исто така, може да се смета како времетраење (види посебен подарок).<ref name="JamesW">James, W. (1893). [https://books.google.com/books?id=JLcAAAAAMAAJ The principles of psychology]. New York: H. Holt and Company. Page 609.</ref><ref>Hodder, A. (1901). The adversaries of the sceptic; or, The specious present, a new inquiry into human knowledge. [https://books.google.com/books?id=uZ5RAAAAMAAJ&pg=PA36&source=gbs_toc_r&cad=0_0 Chapter II, The Specious Present]. London: S. Sonnenschein &. Pages 36 - 56.</ref>
 
== Наводи ==
 
[[Категорија:Време]]
[[Категорија:Филозофија на времето]]