Јузеф Вибицки: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Создадено преведувајќи ја страницата „Józef Wybicki
викификација, додадена/изменета предлошка
Ред 1:
{{Infobox nobility
| name = Јузеф Вибицки<br/>Józef Wybicki
| image = [[Податотека:Józef Wybicki.PNG|250px]]
| CoA = {{center|[[Податотека:POL_COA_Rogala.svg|50px]]<br>[[Грб на Рогала|Рогала]]}}
| caption =
| spouse = 1. Кунегунда Вибицка, родена Дрвенска (1773–1775)<br>2. Естера Вибицка, родена Веруш Ковалска (1780)
| noble family = Вибицки
| father = Пјотр Вибицки
| mother = Констанца Вибицка, родена Лниска
| birth_date = {{birth date|1747|9|29|df=y}}
| birth_place = [[Бедомин]], [[Померанско Војводство|Померанија]], Полска
| death_date = {{death date and age|1822|3|10|1747|9|29|df=y}}
| death_place = [[Манечки]], Прусија
| signature =
||known_for=Author of the Polish national anthem "[[Mazurek Dąbrowskiego]]"}}
 
'''Јузеф Вибицки''' (полски Józef Wybicki); 29({{роден на|29|септември |1747}}10{{починат на|10|март |1822 година}}) бил полски [[благородник]], [[правник]], [[поет]], политички и воен активист со [[Кашуби|кашубиско]] потекло. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.jozefwybicki.pl/pl/muzeum-hymnu-narodowego/jozef-wybicki/|title=JÓZEF WYBICKI|work=www.jozefwybicki.pl|publisher=Towarzystwo Przyjaciół Muzeum Hymnu Narodowego|accessdate=22 November 2020}}</ref> Најчесто препознаван како автор на „Домбровска на Домбровска Мазуркамазурка“ (полски „[[Домбровска мазурка|Mazurek Dąbrowskiego“]]), која била прифатена како полска [[Државна химна|национална химна]] во 1927 година.
{{Infobox nobility||spouse=1. Kunegunda Wybicka, née Drwęska (1773–1775)<br>2. Estera Wybicka, née Wierusz-Kowalska (1780)}}
 
== Животопис ==
'''Јузеф Вибицки''' (полски Józef Wybicki); 29 септември 1747 – 10 март 1822 година) бил полски благородник, правник, поет, политички и воен активист со [[Кашуби|кашубиско]] потекло. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.jozefwybicki.pl/pl/muzeum-hymnu-narodowego/jozef-wybicki/|title=JÓZEF WYBICKI|work=www.jozefwybicki.pl|publisher=Towarzystwo Przyjaciół Muzeum Hymnu Narodowego|accessdate=22 November 2020}}</ref> Најчесто препознаван како автор на на Домбровска Мазурка (полски „[[Домбровска мазурка|Mazurek Dąbrowskiego“]]), која била прифатена како полска [[Државна химна|национална химна]] во 1927 година.
 
== Животот ==
[[Податотека:Manor_House_of_Józef_Wybicki_in_Będomin.JPG|лево|мини|200x200пкс| Палатата на Јозеф Вибицки во селото Бедомин]]
Вибицки е роден во Бедомин, во регионот [[Померанија]] во [[Полско-литванска Државна Заедница|Полско-литванската Државна Заедница]].<ref name="unigd"/> Неговото семејство потекнувало од померанско благородништво .
 
Завршил [[Исусовци|језуитско]] училиште, а во младоста бил помлад судски службеник.<ref name="Bartov2007"/> Вибицки бил избран за заменик на Репнинскиот Сејм, на седницата на полскиот парламент во 1767 година, во пресрет на Првата поделба на Полска.<ref name=unigd/> Подоцна се приклучил на бунтот познат како Барска конфедерација (1768–1772), чија цел било да се спротивстави на руското влијание и кралот Станислав Август Понијатовски.<ref name=unigd/><ref name="Bartov2007"/> Тој бил еден од советниците на Конфедерацијата, дејствувајќи како дипломат.<ref name="Michalika1994"/> По неуспехот на бунтот, заминал на извесно време во Холандија, студирајќи право на Универзитетот Лајден .<ref name="Bartov2007"/>
[[Податотека:DabrowskiWybickiNapoleon.jpg|лево|мини|200x200пкс| [[Јан Хенрик Домбровски|Јан Хенрик Дабровски]] и Вибицки се сретнале со [[Наполеон Бонапарт|Наполеон]] во Берлин во 1806 година.]]
Враќајќи се во Полска, во 1770-80-тите станстанал член на Комисијата за национално образование.<ref .name=unigd/> Во тој период го поддржал кралот Станислав Август Понијатовски и неговите предложени реформи.<ref name=unigd/><ref name="Bartov2007"/> Помогнал во подготовките на либералниот Замојски кодекс (Збирка на судски закони) од доцните 1770-ти.<ref name="Butterwick2011"/> Иако не бил еден од првите заменици, бил активист на Патриотската партија за време на Големиот Сејм (1788–92). Во тој период, поголемиот дел од времето престојувал на својот имот, пишувајќи и поставувајќи опери. Меѓутоа од 1791 учествувал во расправите на Големиот Сејм.
 
Во 1792 година, како последица на Полско-руската војна, заедно со многу поддржувачи на Понијатовски, се приклучил на Конфедерацијата Тарговица .<ref name="Zajewski1989"/>
 
Учествувал во востанието на Кошќушко (1794)<ref name=unigd/> и бил член на воениот оддел на Привремениот совет на Војводството Мазовија.<ref name="Kociszewski1982"/> По неуспехот на ова востание тој се преселил во Франција.ref name="Bartov2007"/>
[[Податотека:Wybicki.jpg|десно|мини|169x169пкс| Јузеф Вибицки]]
Биле близкиблиски пријатели со [[Тадеуш Кошќушко]] и [[Јан Хенрик Домбровски|со Јан Хенрик Домбровски]] .<ref name="Nance2008"/> Со Домбровски ги организирале полските легиони во Италија, служејќи му на [[Наполеон Бонапарт|Наполеон Бонапарта]].<ref name=unigd/> Во 1797 година, додека бил во Реџо Емилија, Италија, тој ја напишал [[Мазурка|Домбровска Мазурка]] ( ''[[Домбровска мазурка|Mazurek Dąbrowskiego]]'').<ref name=unigd/> Во 1806 година му помогнал на Домбровски да го организира [[Големополско востание (1806)|Големополското востание.]] .<ref name="Bartov2007"/>
 
По создавањето на Војводството Варшава во 1807 година тој преземал неколку позиции во Министерството за правда и продолжил да работи за него по трансформацијата на Војводствотовојводството во [[Полско царствоЦарство|Конгресна Полска]].<ref name="Bartov2007"/> Во 1817 година станал претседател на Врховниот суд на Конгресот на Полска.<ref name="Lechicka1962"/>
 
Починал на 10 март 1822 година во МаниецкиМанечки, во Шрим, тогаш дел од Големото Војводство Позен, Прусија.
 
== Кариера ==
Вибицки бил писател, новинар и поет. Тој напишал поеми, драми и политички трактати во кои застапувал теми поврзани со реформите во Полска во 1770-тите и 1780-тите. Неговите дела од тоа време го анализираат полскиот политички систем, концептите на слободата каде се залагал за повеќе права за селанството.<ref name="Grzeskowiak-Krwawicz2012"/> По 1780 година објавува повеќе политички брошури , залагајќи се за либерални реформи во Војводството Варшава.
 
[[Мазурка|Мазурката]] на Домбровски ( ''[[Домбровска мазурка|Mazurek Dąbrowskiego]]'') станува најпознато дело на Вибицки. По Ноемвриското востание во 1831 година, била неофицијална [[Државна химна|национална химна]]. Во 1927 година, Мазурката била официјално усвоена како [[полска]] [[Државна химна|национална химна]] од полскиот парламент ( Сејм ).<ref name="Bartov2007"/><ref name="ministerstwa"/>
 
== Референци Наводи==
{{Наводи|refs=<ref name="Bartov2007">{{citeнаведена bookкнига|author=Omer Bartov|title=Erased: Vanishing Traces of Jewish Galicia in Present-day Ukraine|url=https://books.google.com/books?id=CbofiWD2hL0C&pg=PA121|year=2007|publisher=Princeton University Press|isbn=978-0-691-13121-4|pages=121–122}}</ref>
 
<ref name="Butterwick2011">{{citeнаведена bookкнига|author=Richard Butterwick|title=The Polish Revolution and the Catholic Church, 1788–1792: A Political History|url=https://books.google.com/books?id=TlQQdbfi_v0C&pg=PA285|date=1 December 2011|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-925033-2|page=285}}</ref>
 
<ref name="Grzeskowiak-Krwawicz2012">{{citeнаведена bookкнига|author=Anna Grześkowiak-Krwawicz|title=Queen Liberty: The Concept of Freedom in the Polish–Lithuanian Commonwealth|url=https://books.google.com/books?id=Jh4T9Op5LZYC&pg=PA126|date=17 August 2012|publisher=BRILL|isbn=978-90-04-23121-4|pages=126–127}}</ref>
 
<ref name="Kociszewski1982">{{citeнаведена bookкнига|author=Aleksander Kociszewski|title=Pieśnią i szablą: rzecz o twórcy hymnu narodowego|url=https://books.google.com/books?id=mfJLAQAAIAAJ|year=1982|publisher=Iskry|isbn=978-83-207-0478-5|page=93|language=pl}}</ref>
 
<ref name="Lechicka1962">{{citeнаведена bookкнига|author=Jadwiga Lechicka|title=Józef Wybicki|url=https://books.google.com/books?id=YwIQAAAAIAAJ|year=1962|publisher=Państw. Wyd. nauk|page=167|language=pl}}</ref>
 
<ref name="Michalika1994">{{citeнаведена bookкнига|author=Mariana B. Michalika|title=Kronika powstań polskich: 1794 – 1944|url=https://books.google.com/books?id=AAhpAAAAMAAJ|year=1994|publisher="Kronika"-Marian B. Michalik|isbn=978-83-86079-02-5|page=10|language=pl}}</ref>
 
<ref name="Nance2008">{{citeнаведена bookкнига|author=Agnieszka Barbara Nance|title=Literary and Cultural Images of a Nation Without a State: The Case of Nineteenth-century Poland|url=https://books.google.com/books?id=I9S5g8mpgj0C&pg=PA141|year=2008|publisher=Peter Lang|isbn=978-0-8204-7866-1|page=141}}</ref>
 
<ref name="Zajewski1989">{{citeнаведена bookкнига|author=Władysław Zajewski|title=Józef Wybicki|url=https://books.google.com/books?id=xcRFAAAAIAAJ|year=1989|publisher=Książka i Wiedza|isbn=978-83-05-11947-4|page=10|language=pl}}</ref>
 
<ref name="ministerstwa">{{in lang|pl}} [http://jbc.bj.uj.edu.pl/dlibra/docmetadata?id=88793 Dziennik Urzędowy Ministerstwa Spraw Wewnętrznych. 1927, nr 1 i 2]</ref>
 
<ref name="unigd">{{cite webнмс|author=Bolesław Oleksowicz|title=Józef WYBICKI|publisher= VIRTUAL LIBRARY OF POLISH LITERATURE|url=http://literat.ug.edu.pl/autors/wybic.htm|access-date=7 October 2013}}</ref>}}
 
== Надворешни врски ==
 
* [http://univ.gda.pl/~literat/autors/wybic.htm Биографија] на univ.gda.pl
* [[iarchive:pamitnikijzefaw00kaczgoog|Мемоари на Јозеф Вибицки]]
* {{IMSLP|Wybicki, Józef|Józef Wybicki}}
 
{{ОСНОВНОПОДРЕДУВАЊЕ:Вибицки, Јузеф}}
[[Категорија:Носители на Легијата на честа]]
[[Категорија:Просветителство]]
[[Категорија:Починати во 1822 година]]
[[Категорија:Родени во 1747 година]]
[[Категорија:Статии со извори на полски (pl)]]