Описна статистика - Собирање податоци: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Rescuing 0 sources and tagging 1 as dead.) #IABot (v2.0.8.1
с Јазично подобрување, replaced: фреквенции → честоти
Ред 1:
<h1>Собирање податоци </h1>
<h3>Случка </h3>
<div style="margin-left:15px; "><p>

Во [[описна статистика]] се собираат [[Описна_статистикаОписна статистика#Податоци|податоци]] од „случка“.</p>

</div>
<h3>Запис </h3>
<div style="margin-left:15px; "><p>

Случка<strong></strong> се нарекува <strong>запис</strong> ако податоците се собрани од <strong>постојани записи од некој минат настан</strong>. </p>

</div>
<h3>Анкета</h3>
<div style="margin-left:15px;"><p>

<strong>Анкета</strong> е случка каде што се собираат <strong>податоци директно од популацијата</strong>. Обележјето може да биде „мислења“.
Податоците собрани во анкета можат да се сметат како од цела популација ([[описна статистика]]) или како од примерок од популацијата (дедуктивна статистика).</p>

</div>
<h3>Експеримент</h3>
<div style="margin-left:15px; ">
<div style="margin-left:15px; "><p><strong>Експеримент</strong> е случка чии податоците се исходи од повторувања на еден ист опит. ([[Веројатност#Опит|Опит]] е „поединечен експеримент“ кој може да се повторува под истите услови безброј пати во реално време.)</p></div>
 
<div style="margin-left:15px; "><p><strong>Експеримент</strong> е случка чии податоците се исходи од повторувања на еден ист опит. ([[Веројатност#Опит|Опит]] е „поединечен експеримент“ кој може да се повторува под истите услови безброј пати во реално време.)</p></div>
 
</div>
<br />
----
 
<p><strong>Пример 1:</strong> Даден е извештајот: Уплата на студенти од 5-ти семестар, септември 2009 (види Табела 1). Да се направи табела со податоци со исплатените суми и да се одреди типот на случката, обележјето, множеството на можни и актуелни исходи, пример податок и големината на податоците.</p>
 
<div style="margin-left:15px; margin-top:6px; margin-bottom:6px">
{| border="1" cellspacing="2" cellpadding="2"
Ред 99 ⟶ 117:
| <div align="center">6154 </div>
|}<p>Табела 2 : Податоците од запис со уплатени суми</p><p><strong>Ова е запис</strong> и имаме:</p>
<div style="margin-left:15px; "><p> Обележје: износ на уплатата во денари
 
Обележје: износ на уплатата во денари
Можни исходи во општо: A≥0
 
Можни исходи во општо: A≥0
 
Можни исходи во податоците: {6154, 7385, 15385, 18463}
Ред 107 ⟶ 127:
Пример податок: (6154)
 
Големина на податоците:  N=14 </p>

</div></div></div>
 
<br />
----
 
<p><strong>Пример 2:</strong> Добиена вредност при фрлање на коцка 100 пати, т.е. една коцка се фрла 100 пати и исходите се запишани во табела (види Табела 3). Да се одреди типот на случката, обележјето, множеството на можни и реални исходи и големината на податоците.</p><div style="margin-left:15px; margin-top:6px; margin-bottom:6px">
 
<div style="margin-left:15px; margin-top:6px; margin-bottom:6px">
{| border="1" cellspacing="1" cellpadding="2"
| colspan="25" | <div align="center"><strong>Исходи од фрлање на коцка 100 пати</strong></div>
Ред 219 ⟶ 244:
| <div align="center">4</div>
|}<p> Табела 3 : Податоци од еден експеримент „фрлање коцка 100 пати“</p>
 
<p><strong>Решение: </strong></p>
<p><strong>Ова е експеримент</strong> (опитот кој се повторува во експериментот е фрлање на коцка и пишување на вредноста на фрлената коцка) и имаме: </p>
 
<div style="margin-left:15px; "><p> Обележје: Вредност на фрлена коцка
<p><strong>Ова е експеримент</strong> (опитот кој се повторува во експериментот е фрлање на коцка и пишување на вредноста на фрлената коцка) и имаме: </p>
 
<div style="margin-left:15px; ">
 
<div style="margin-left:15px; "><p> Обележје: Вредност на фрлена коцка
 
Можни исходи во општо: хє{1,2,3,4,5,6}
 
Можни исходи во податоците: хє{1,2,3,4,5,6}  (сите можни исходи се појавиле барем еднаш)
 
Пример исход:  (5)
 
Големина на податоците: N=100.</p>

</div></div>
<br />
----
 
<p><strong>Пример 3:</strong> Во Табела 4 се дадени одговорите на <strong>писмено</strong> анкетно прашање  „Дали го сакате филмот Хобит?“ поставено на 30 луѓе. Да се одреди типот на случката, обележјето, множеството на можни и реални исходи и големината на податоците.</p><div style="margin-left:15px; margin-top:6px; margin-bottom:6px">
 
<div style="margin-left:15px; margin-top:6px; margin-bottom:6px">
{| border="1" cellspacing="1" cellpadding="2"
| colspan="15" | <div align="center"><strong>Анкета „Дали го сакaте филмот Хобит?“</strong></div>
Ред 268 ⟶ 303:
| <div align="center">Д</div>
|}<p>Табела 4 : Податоци собрани од една анкета – со пополнување на ливче</p><p><strong>Решение: </strong></p><p><strong>Ова е анкета</strong> и имаме: </p>
<div style="margin-left:15px;"><p>

Обележје: Одговор на анкетно прашање
 
Можни исходи: {Д=да, Н=не, НК=немам коментар, НЗ=не знам}
 
Пример податок:<strong></strong>(НК)
 
Податоци:<strong></strong>Табела со одговори (види Табела 4, Табела 5 или Табела 6)
Големина на податоците: N=30.
 
Да се потсетиме дека тука работиме само [[описна статистика]], т.е. ги сметаме овие 30 луѓе за <em>популација</em>, т.е. не планираме да донесеме никакви заклучоци од оваа анкета врз мислењето на пошироката јавност. </p>

</div></div>
<br />
----
 
<p><strong>Пример 4:</strong> Во Табела 5 се дадени одговорите на <strong>усно</strong> анкетно прашање „Дали го сакате филмот Хобит?“ поставено на 30 луѓе. Податоците да се резимираат во фреквентна табела, во релативна фреквентна табела и истите да се претставуваат со столбест дијаграм и секторски дијаграм. </p><div style="margin-left:15px; margin-top:6px; margin-bottom:6px">
 
<div style="margin-left:15px; margin-top:6px; margin-bottom:6px">
{| border="1" cellspacing="1" cellpadding="3"
| colspan="3" | <strong>„Дали го сакате филмот Хобит?“</strong>
Ред 317 ⟶ 359:
| &nbsp;
| Σ=30
|}<p>Табела 5 : Податоци собрани од усна анкета</p><p>Забележете дека додадовме уште еден ред за да провериме дека <strong>сумата Σ</strong> на испитаните е во ред. Ние секогаш ќе го практикуваме ова (особено кога користиме технологија)&#33;!
Подолу во наредните глави, детално ќе објасниме што е фреквентна и релативна фреквентна табела. Меѓутоа, видете дали можете да го разбирате ова готово решение. </p>
 
<p><strong>Проценти:</strong> Да се потсетите дека знакот „%“ е скратеница за 1/100, т.е. {{Дропка|1|100}} така да 100%= 100∙{{Дропка|1|100}}=1.</p>
<p><strong>Решение:</strong></p>
 
<p><strong>Решение:</strong></p>
 
<div style="margin-left:15px; margin-top:6px; margin-bottom:6px">
{| border="0" cellspacing="1" cellpadding="4"
Ред 362 ⟶ 407:
|}</div><p align="center">Табела 7 : Релативна фреквентна табела
|}<p>
За столбест дијаграм на фреквентна табела каде што класите се самите можни исходи истите се пишат по хоризонталната оска, а фреквенциитечестотите по вертикалната оска (види подолу лево). За секторски дијаграм се цртаат сектори на кругот со соодветниот процент (види подолу десно). </p>
 
{| border="0" cellspacing="1" cellpadding="2"
| | <gallery caption="Столбест дијаграм за анкетата" widths="335px" heights="205px"> Податотека:opisnastatistika_sobir_sl2.png</gallery>
Ред 373 ⟶ 419:
==Други референции==
* A. [[Описна статистика]]
* В. [[Описна статистика - Организирање податоци]]
* Г. [[Описна статистика - Сурови и групирани податоци]]
* Д. [[Описна статистика - Типови податоци]]
 
 
 
[[Категорија:Математика]]