Голема турска војна: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Создадено преведувајќи ја страницата „Great Turkish War
Нема опис на уредувањето
Ред 1:
{{Инфокутија Вооружен судир|conflict=Голема турска војна|partof=[[Отоманско-хабсбуршки војни]], [[Отоманско-полски војни]], [[Отоманско-хрватски војни]], [[Отоманско-венецијански војни]], [[Отоманско-унгарски војни]] и [[Руско-турски војни]]|image=[[Податотека:Anonym Entsatz Wien 1683.jpg|300п]]
 
{{Инфокутија Вооружен судир|conflict=Голема турска војна|partof=[[Отоманско-хабсбуршки војни]], [[Отоманско-полски војни]], [[Отоманско-хрватски војни]], [[Отоманско-венецијански војни]], [[Отоманско-унгарски војни]] и [[Руско-турски војни]]|image=File:Anonym Entsatz Wien 1683.jpg|caption=[[Опсада на Виена (1683)]]|date=14 јули 1683 – 26 јануари 1699<br/>({{Age in years, months, weeks and days|day1=14|month1=07|year1=1683|day2=26|month2=01|year2=1699}})|place=[[Надвојводство Австрија|Австрија]], Унгарија, [[Балкан]], [[Полско-литванска Државна Заедница]] и [[Кримско ханство]]|territory=* Хабсбуршката Монархија добива земји во Отоманска Унгарија, Кнежевството Трансилванија и на Балканот
* Полска-Литванија ја зазема [[Подолија]].
* Русија го зазема пристаништето [[Азов]].
Ред 27:
* {{resize|[[File:Flag_of_Wallachia.svg|20px]] [[Влашка]]}}
* {{resize|{{Flagicon image|Banner of Gabriel Bethlen.svg}} [[Кнежество Трансилванија (1570–1711)|Трансилванија ]]}}|commander1={{flagicon|Holy Roman Empire}} [[Леополд I (Свето Римско Царство)|Леополд I]] <br> {{flagicon|Holy Roman Empire}} [[Еуген Савојски]] <br> {{flagicon|Holy Roman Empire}} [[Карло V (војвода од Лорен)|Карло V]] <br> {{flagicon|Holy Roman Empire}} [[Лудвиг Вилхелм Баденски]] <br> {{flagicon|Holy Roman Empire}} [[Ернст Штархемберг]]{{WIA}} <br> {{flagicon|Holy Roman Empire}} [[Силвио Пиколомини]] <br> {{flagicon|Holy Roman Empire}} [[Донат Јохан Хајслер фон Хајтерсхајм|Хајслер фон Хајтерсхајм]]{{KIA}} <br> {{Flagicon image|Coa Croatia Country History (Fojnica Armorial).svg}} [[Миклос Ердоди]] <br>{{flagicon|Holy Roman Empire}} Џејмс Лесли<br>{{flagicon|Holy Roman Empire}} [[Јосиф Херберштејн]]<br> {{flagicon|Holy Roman Empire}} [[Павле Несторовиќ]] <br> {{flagicon|Holy Roman Empire}} [[Јован Монастерлија]] <br> {{flagicon|Electorate of Bavaria}} [[Максимилијан II Емануел]] <br> {{flagicon|Electorate of Saxony}} [[Јохан Георг III ]] <br> {{flagicon|Electorate of Saxony}} [[Август II Силниот]] <br> {{flagicon image|Royal Banner of Jan III Sobieski.svg}} [[Јован III Собиески]] <br> {{flagicon image|Royal Banner of Jan III Sobieski.svg}} [[Јован Казимир]] <br> {{flagicon image|Royal Banner of Jan III Sobieski.svg}} [[Станислав Јаблоновски]] <br> {{flagicon image|Royal Banner of Jan III Sobieski.svg}} [[Феликс Потоцки]] <br> {{flagicon image|Flag of Oryol ship (variant).svg}} [[Петар Велики]] <br> {{flagicon image|Flag of Oryol ship (variant).svg}} [[Василиј Голицин (1643)|Василиј Голицин ]] <br> {{flagicon image|Flag of the Cossack Hetmanat.svg}} [[Иван Самојлович]] <br> {{flagicon image|Flag of Most Serene Republic of Venice.svg}} [[Франческо Моросини]] <br> {{flagicon image|Flag of Most Serene Republic of Venice.svg}} [[Ото Вилхем Конигсмарк]] <br> {{flagicon image|Flag of Most Serene Republic of Venice.svg}} [[Бајо Пивљанин]]{{KIA}}|commander2=[[File:Flag of the Ottoman Empire (1453-1517).svg|25px]] [[Мехмед IV]] <br> [[File:Flag of the Ottoman Empire (1453-1517).svg|25px]] [[Сулејман II]] <br> [[File:Flag of the Ottoman Empire (1453-1517).svg|25px]] [[Ахмед II]] <br> [[File:Flag of the Ottoman Empire (1453-1517).svg|25px]] [[Мустафа II]] <br> [[File:Flag of the Ottoman Empire (1453-1517).svg|25px]] [[Кара Мустафа-паша]]{{Executed}} <br> [[File:Flag of the Ottoman Empire (1453-1517).svg|25px]] [[Амџазаде Ќопрулу Хусеин-паша]] <br> [[File:Flag of the Ottoman Empire (1453-1517).svg|25px]] [[Кара Ибрахим-паша]] <br> [[File:Flag of the Ottoman Empire (1453-1517).svg|25px]] [[Елмас Мехмед-паша]] <br> [[File:Flag of the Ottoman Empire (1453-1517).svg|25px]] [[Сари Сулејман-паша]] <br> [[File:Flag of the Ottoman Empire (1453-1517).svg|25px]] [[Мецо Морто Хусеин-паша]] <br> [[File:Gerae-tamga.svg|20px]] [[Селим I Гирај]] <br> [[File:Coa Hungary Country History (19th Century).svg|10px]] [[Али-паша Албанецот]] <br> [[File:Coa Hungary Country History (19th Century).svg|10px]]{{Flagicon image|Banner of Gabriel Bethlen.svg}} [[Имрих Токоли]] <br> [[File:Flag_of_Moldavia.svg|20px]] [[Ѓорѓи Дука]]{{POW}} <br> [[File:Flag_of_Wallachia.svg|20px]] [[Шербан Кантакузин]] <br> [[File:Flag_of_Wallachia.svg|20px]] [[Константин Бранковјану]]|strength1={{flagdeco|Habsburg Monarchy|empire}} 88,100 (годишен просек)<ref>Peter Wilson. "Heart of Europe: A History of the Holy Roman Empire." Cambridge: 2016. Pages 460-461, Table 13.</ref>|strength2=|casualties1=|casualties2=|casualties3=384,000 војници загинале од сите страни (120.000 убиени и 180.000 ранети во борба; други смртни случаи главно од болести)<ref>Clodfelter, M. (2008). "Warfare and Armed Conflicts: A Statistical Encyclopedia of Casualty and Other Figures, 1492–2015" (2017 ed.). McFarland. Page 59.</ref>}}
{{Голема Турска војна}}
 
'''Големата турска војна''' ({{Lang-de|Großer Türkenkrieg}}), наречена и '''војнаВојна на Светата лига''' ({{Lang-tr|Kutsal İttifak Savaşları}}), - серија судири помеѓу [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]] и Светата лига составена од [[Свето Римско Царство|Светото Римско Царство]], [[Полско-литванска Државна Заедница|Полска-Литванија]], [[Венецијанска Република|Венеција]], [[Царство Русија|Русија]] и Хабсбуршка Унгарија. Интензивните борби започнале во [[1683]] година и завршиле со потпишувањето на [[Договор од Карловци|Договорот од Карловци]] во [[1699]] година. Војната претставува пораз за [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]], која за прв пат изгубила голема територија, во [[Отоманска Унгарија|Унгарија]] и [[Полско-литванска Државна Заедница|Полска-ЛитванијаПолска-Литванија]], како и дел од Западен [[Балкански Полуостров|Балкан]]. Војната била значајна и со тоа што била првпат Русија[[Царство даРусија|Русија]] се вклучивклучила во сојуз со [[Западна Европа]].
[[Податотека:Central_europe_1683.png|мини| Северен Балкан во [[1683]] година, пред војната. Северозападниот дел е прикажан дека им припаѓа на Хабсбурзите, најголемиот дел од Балканот под Османлиите, а крајниот североисточен дел е полски.<br /><br />{{Легенда-ред|#B1BBC5}}{{Легенда-ред|#A6C8D9}}{{Легенда-ред|#E8B3B3|[[Хабсбуршка Монархија]]}}<br /><br />{{Легенда-ред|#B4D4B2}}{{Легенда-ред|#C6E0D4|[[Отоманско Царство]]}}]]
[[Податотека:Eyalet_of_temesvar1699.png|мини| Северен Балкан, по [[Договор од Карловци|Договорот од Карловци]] .<br /><br />{{Легенда-ред|#A7F0F0}}{{Легенда-ред|#DADAC1}}<span class="legend nowrap">[[Хабсбуршка Монархија]]</span><br /><br />{{Легенда-ред|#F6DEDE}}{{Легенда-ред|#E0F7C9}}{{Легенда-ред|#D8CAC1|[[Отоманско Царство]]}}]]
Французите не се приклучиле на Светата лига, бидејќи се согласиле да го обноват неформалниот [[Османлиско-француски сојуз|француско-отомански сојуз]] во [[1673]] година, во замена [[Луј XIV]] да биде признат како заштитник на католиците во Отоманското Царство.
 
Првично, [[Луј XIV]] го искористил почетокот на војната за да ги прошири своите источни граници во војната со [[Шпанија]], земајќи ги [[Луксембург]] и [[Стразбур]]. Меѓутоа, додека Светата лига постигнувала придобивки против [[Отоманското Царство]], заземајќи го [[Опсада на Белград (1688)|Белград]] до [[1688]] година, [[Французите]] почнале да се грижат дека нивните ривали од Хабсбург ќе станат премногу моќни и на крајот ќе се свртат кон Франција. Славната револуција била предмет на загриженост и за Французите, бидејќи Вилијам III бил поканет од англиските благородници да ја преземе контролата врз [[Англија]] како крал. Затоа, Французите го опседнале Филипсбург на [[27 септември]] [[1688]] година, кршејќи го примирјето и ја активирале одвоената Деветгодишна војна, која ги ослободила Турците.
 
Како резултат на тоа, напредокот што го направила Светата лига заглавил, дозволувајќи им на Османлиите да го вратат [[Опсада на Белград (1690)|Белград]] во 1690 година. Војната потоа паднала во ќор-сокак, а мирот бил склучен во 1699 година, кој започнал по [[Битка кај Сента|битката кај Сента]] во [[1697]] година, кога отоманскиот обид да ги врати изгубените поседи во [[Унгарија]] бил спречен од Светата лига.
 
Војната во голема мера се поклопила со [[Деветгодишна војна|Деветгодишната војна]] (1688–1697), која го зазела огромното мнозинство на вниманието на Хабсбурговците додека била активна. Во [[1695]] година, на пример, државите на [[Светото Римско Царство]] имаа 280.000 војници на терен, а [[Англија]], [[Холандската Република]] и [[Шпанија]] придонеле со уште 156.000 во судирот против Франција. Од тие 280.000, само 74.000, или околу една четвртина, биле позиционирани против Османлиите; останатите се бореле со [[Франција]]. <ref>Peter Wilson, "German Armies: War and Politics, 1648-1806", 1998, p. 92.</ref> Севкупно, од 1683 до 1699 година, царските држави имале во просек 88.100 мажи кои се бореле против Турците, додека од 1689 до 1697 година, тие имале просечно 127.410 борци против Французите. <ref>Wilson 2016, p. 461.</ref>
 
== Позадина (1667–1683) ==
По бунтот на [[Богдан Хмелницки|Бохдан Хмелницки]], [[Царство Русија]] во [[1654]] година стекнало територии од [[Полско-литванска Државна Заедница|Полско-литванската Заедницата]] (денес делови од Источна [[Украина]]), додека некои [[Козаци]] останале во југоисточниот дел на [[Полско-литванска Државна Заедница|Заедницата]]. Нивниот водач, Петро Дорошенко, побарал заштита од [[Отоманско Царство|Отоманското Царство]] и во 1667 година го нападнал полскиот командант Јован Собиески.
 
[[Султан|Султанот]] [[Мехмед IV]], кој знаел дека [[Полско-литванска Државна Заедница|Полско-литванската Заедница]] е ослабена поради внатрешните судири, во август 1672 година го нападнал Каменец Подолски, голем град на границата на [[Полско-литванска Државна Заедница|Полско-литванската Заедница]]. Малата полска сила се спротивставила на опсадата на Каменец две недели, но потоа била принудена да се предаде. Полската армија била премала за да се спротивстави на османлиската инвазија и можела да постигне само некои помали тактички победи. По три месеци, Полјаците биле принудени да го потпишат [[Договор од Бучач|договорот од Бучач]] со кој се согласиле да го отстапат Каменец, Подолија и да им платат данок на Османлиите. Кога веста за поразот и условите на договорот стигнале до [[Варшава]], Сејмот одбил да плати данок и организирал голема војска под Собиески; последователно, Полјаците победиле во [[битката кај Хотин (1673)]]. По смртта на кралот Михаил во 1673 година, Собиески бил избран за крал на Полска. Четири години се обидувал да ги победи Османлиите, но без успех. Војната завршила на [[17 октомври]] [[1676]] година со [[Договор од Журавно|Договорот од Журавно]] во кој Турците ја задржале само контролата над Каменец Подолски. Овој турски напад, исто така, довел во 1676 година до почетокот на [[Руско-турски војни|Руско-турските војни]].