Чоколатерија: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 18:
 
Во 1879 година во [[Швајцарија]], [[Даниел Петар|Петер]], креаторот на првата млечна чоколада направена од [[млеко во прав]], ги здружила силите со пронаоѓачот на кондензираното млеко, [[Анри Нестле]], за да ја основа [[Nestle|фирмата Нестле]]<ref name="LesEchos3">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.lesechos.fr/17/07/2008/lesechos.fr/300280866_joseph-fry-et-le-chocolat-en-tablette.htm|title=Joseph Fry et le chocolat en tablette|date=17 juillet 2008|accessdate=26 janvier 2018}}.</ref>. Во меѓувреме, [[Рудолф Линдт|Линдт]] развил [[кончирање]], процес на рафинирање за чоколадите да се топат повеќе <ref name="LesEchos3" />. Белото чоколадо за прв пат било произведено во Швајцарија во [[1930-ти|1930-тите]] од страна на Нестле, користејќи вишок [[Какаово масло|какао путер]]<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.thenibble.com/zine/archives/best-white-chocolate2.asp#history|title=The History Of White Chocolate|language=en|accessdate=26 janvier 2018}}.</ref>.
 
=== Главни историски фабрики за чоколадо ===
 
==== Во Англија ====
 
===== Кедбери (1824) =====
[[Џон Кедбери]], бакал, ја основал својата фабрика за чоколади во [[1824|1824 година]] во [[Бирмингем]]<ref name="Cadbury">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.cadburyalexisnicolas.sitew.com/L_histoire_de_Cadbury.B.htm#L_histoire_de_Cadbury.B|title=L'histoire de Cadbury|last=|date=|language=|accessdate=6 février 2018}}.</ref>. Тој купил депозит во [[1831|1831 година за]] да ја основа фабриката и пласирал шеснаесет различни видови чоколадни пијалоци<ref name="Cadbury" />. Во [[1847]] година фабриката се проширила во централниот дел на [[Бирмингем]]. Кедбери изградил и работнички град Бурнвил, со црква и училиште <ref name="Cadbury" />. Во [[1905|1905 година]], по пензионирањето на Џон Кедбери, неговиот син Џорџ отворил голема фабрика на шест километри јужно од Бурнвил и ја создал чоколадната табла<ref name="Cadbury" />. Во [[1919|1919 година]], Кедбери ги здружил силите со Фрај и синовите<ref name="Cadbury" />. Групата била купена од [[Крафт фудс]] во 2010 година.
 
==== Во Белгија ====
 
===== Калебо (1911) =====
[[Калебо|Фабриката за]] чоколади Калебо е основана од Октаф Калебо во 1911 година, во Виез <ref name="Histoire-Callebaut">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.callebaut.com/fr-FR/chocolat/histoire|title=Histoire de la chocolaterie Callebaut|accessdate=25 février 2019}}.</ref>. Семејството ги измислило своите први чоколади со прелив околу 1920 година, меѓу војните, за да се справи со недостатокот на состојки. Во 1996 година, фабриката се споила со француската Какао Бари<ref name="LeMonde-BarryCallebaut">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.lemonde.fr/m-styles/article/2013/07/11/plongee-dans-plus-grande-chocolaterie-du-monde_3445955_4497319.html|title=Plongée dans la plus grande chocolaterie du monde|date=11 juillet 2013|accessdate=25 février 2019}}.</ref>. Групата [[Бери Калебо]] оттогаш се сметала за најголемата чоколатерија во светот со 900 тони дневно производство<ref name="LeMonde-BarryCallebaut2">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.lemonde.fr/m-styles/article/2013/07/11/plongee-dans-plus-grande-chocolaterie-du-monde_3445955_4497319.html|title=Plongée dans la plus grande chocolaterie du monde|date=11 juillet 2013|accessdate=25 février 2019}}.</ref>.
 
==== Во Франција ====
 
===== Семоа (1814) =====
Ова е една од првите фабрики за чоколади во Франција <ref name="cemoi.fr">{{Наведена мрежна страница|url=https://group.cemoi.fr/nous-connaitre/histoire/|title=Histoire du groupe Cemoi : Chocolatier français {{!}} Cémoi|language=fr-FR|accessdate=2020-05-05}}.</ref> . Создадена е од Луј Парес во [[Арл-сур-Тек]], во [[Источни Пиринеи]]<ref name="cemoi.fr" />.
 
===== Мение (1816) =====
Антоан Брутус Мение ја основал [[Мение (компанија)|компанијата]] Мение во [[1816|1816 година]]. Таа започнала со производство и продажба на фармацевтски производи <ref name="Détours">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.detoursenfrance.fr/patrimoine/patrimoine-industriel/usine-menier-lempire-du-chocolat-3794|title=Usine Menier, l'empire du chocolat - La saga Menier Jean-Antoine Brutus|last=|date=19 avril 2016|language=|accessdate=3 février 2018}}.</ref> . Фабриката била создадена 87 години по [[Фабрика за чоколади Pailhasson|фабриката за чоколади Пајасон]], најстарата чоколадна куќа во Франција<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.tourisme-hautes-pyrenees.com/Articles/DESTINATION-HP/Sucre-sale/La-cite-du-cacao|title=La cité du cacao|accessdate=24 février 2019}}.</ref><ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://www.petitfute.com/v24880-lourdes-65100/c650-produits-gourmands-vins/c1107-pains-gateaux-chocolats-glaces/c668-chocolatier/1639257-chocolats-pailhasson.html|title=chocolats Pailhasson|accessdate=24 février 2019}}.</ref> . Историјата на компанијата Мение е тесно поврзана со историјата на градот [[Ноизиел]], во [[Сена и Марна]], каде што се населила од 1825 година <ref name="Détours" /> . Во [[1867|1867 година]], Емил-Жастен Мение, синот на Антоан, одлучил повторно да ја фокусира фабриката на производство на чоколада <ref name="Détours" /> . Фабриката имала изградено многу згради, како и [[Ноизиел|работнички станбен имот]], според ликот на нивниот англиски конкурент ''[[Кедбери]]'' . Во [[1893|1893 година]], фабриката за чоколади станала најголемата компанија за производство на чоколади во светот <ref name="Détours" />. Меѓутоа, фабриката за чоколади не успеала да се натпреварува по војната, а семејството го ликвидирало бизнисот во [[1959|1959 година]] <ref name="Détours" /> [[Nestle|Нестле]] станал сопственик во [[1988|1988 година]] и го основал своето седиште таму во [[1996|1996 година]]<ref name="Détours" /> .
 
===== Пулен (1848) =====
Прво, [[слаткар]] во [[Париз]], Виктор-Огист Пулен таму го открил процесот на правење чоколадо на околу 14-годишна возраст. Тој се преселил во [[Блоа]] како слаткар, а потоа ја основал [[Фабрика за чоколади Пулен|фабриката за чоколади Пулен]] во истиот град во [[1848|1848 година]] <ref name="France3">{{Наведена мрежна страница|url=https://france3-regions.francetvinfo.fr/centre-val-de-loire/val-loire/loir-cher/blois/chocolaterie-poulain-blois-on-retrouve-memoire-223911.html|title=La chocolaterie Poulain à Blois dans « On a retrouvé la Mémoire »|last=Anne Lepais|date=13 avril 2013|language=|accessdate=4 février 2018}}.</ref> . Првата фабрика била изградена во [[1862|1862 година]] . [[Алберт Пулен (индустријал)|Алберт Пулен]], синот на Виктор-Август, имал нова зграда изградена во 1884 година, јужната работилница (уништена во 1995 година), која требало да се користи за производство на чоколади, додека веќе постоечката северна работилница била посветена на пакување. Фабриката била затворена во [[1992|1992 година]].
 
==== Во Швајцарија ====
 
===== Каје (1819) =====
Во [[1819|1819 година]], Франсоа-Луј Каје, бакал, ја основал фабриката за чоколади Каје<ref name="Cailler">{{Наведена мрежна страница|url=https://cailler.ch/fr/decouvrir-cailler/histoire/|title=Histoire|last=|date=|language=|accessdate=4 février 2018}}.</ref> . Во 1920 година, тој го стекнал своето знаење за производство на чоколада за време на патувањето во [[Италија]] и изнајмил згради за производство на чоколада во голем обем <ref name="Cailler" /> . Чоколадната фабрика станала првата модерна фабрика за чоколади во Швајцарија и прва што го автоматизира своето производство. Од [[1867|1867 година]], еден од зетовите на Каје, [[Даниел Петар]], правел чоколада под името ''Петар-Каје'' и ја измислил млечната чоколада во [[1875|1875 година]] <ref name="Cailler" /> . Алексанар-Луј Каје, внукот на Каје, ја проширил фабриката за чоколади во [[1899|1899 година]], во [[Брок (Фрибург)|регионот на Брок]] <ref name="Cailler" /> додека Даниел Питер и [[Чарлс-Амеди Колер|Шарл-Амеде Колер]] станале партнери во [[1904|1904 година]], создавајќи го ''Société Générale de Chocolats.''
 
===== Сушар (1826) =====
Фабриката за чоколади Сушар е основана во [[1826|1826 година]] во [[Нешател|Нојшател]] од страна на слаткарот [[Филип Сашар|Филип Сушар]] <ref name="Suchard">{{Наведена мрежна страница|url=https://chocoinfo.ch/chocolat-suchard/|title=Redécouvrez le chocolat Suchard|last=|date=15 septembre 2017|language=|accessdate=4 février 2018}}.</ref> . Тој развил нова машина која овозможува подобро мешање на шеќерот со какао во прав <ref name="Suchard" /> . Неговата ќерка Евгениј и зетот Карл Рас ја презеле фабриката во [[1884|1884 година]], која тогаш имала 200 вработени <ref name="Philippe Suchard">{{Наведена мрежна страница|url=https://chocoinfo.ch/philippe-suchard/|title=Philippe Suchard, le rêve d’un passionné|last=|date=10 octobre 2017|language=|accessdate=4 février 2018}}.</ref><ref name="Suchard" />. Во фабриката за чоколади се произведувала [[млечна чоколада]] под името ''[[Милка (чоколада)|Милка]]'' од [[1901|1901 година]] <ref name="Suchard" /> . Сега припаѓа на [[Монделез|групацијата Монделез]] (Крафт фудс) и производството е префрлено во фабриката [[Тоблероне]] [[Берн|во Берн]] <ref name="Philippe Suchard" /> .
 
===== Линдт (1879) =====
Фабриката за [[Линд и Спрунгли|чоколада Линдт]] е основана во 1879 година во [[Берн]] од [[Рудолф Линдт]], син на [[аптекар|фармацевт]] <ref name="Rudolf Lindt">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.lindt.fr/lunivers-lindt/lhistoire-de-lindt/la-creation-du-chocolat-lindt/|title=La création du chocolat LINDT|last=|date=|language=|accessdate=4 février 2018}}.</ref> . Во тоа време, тој се преселил во трошна фабрика каде што се обидел да го развие рецептот за неговото идеално, пофино чоколадо <ref name="Rudolf Lindt" /> . Групата сега има свои производствени локации во Швајцарија, [[Германија]], Франција, [[Италија]], [[Соединети Американски Држави|САД]] и [[Австрија]] <ref name="Lindt & Sprüngli">{{Наведена мрежна страница|url=http://chocomania.over-blog.fr/article-10206523.html|title=L'Histoire de Lindt|date=28 avril 2007|language=|accessdate=4 février 2018}}.</ref> .
 
== Продавница за чоколадо ==
Групите како [[Мениер (компанија)|Мение]], Линдт или Кот Дор ги продаваат своите продукции на различни препродавачи или големи дистрибутери, но не мора да имаат продавници на свое име. Во исто време, постојат синџири на продавници специјализирани за продажба на чоколади (најчесто наречени „чоколатерии“), но кои најчесто не ги произведуваат нивните чоколади директно на лице место ( [[Чоколадна мрежа|Монбана]], Жеф де Бриж, [[Леонидас (чоколадо)|Леонидас]], [[Француско чоколадо]] итн. ).
 
== Фабриката за чоколади во фикцијата ==
 
=== Книжевност ===
 
==== ''[[Чарли и фабриката за чоколади]]'' ====
''[[Чарли и фабриката за чоколади]]'' [[1964 во книжевноста|е]] детски роман од [[Роалд Дал|1964 година напишан од Роалд Дал]] . Ги раскажува авантурите на младиот Чарли Бакет во престижната фабрика за чоколади на ексцентричниот [[Вили Вонка]]. Откако пронашле една од петте златни билети скриени меѓу обвивките на ''чоколадните шипки Вонка'', пет деца - вклучувајќи го и Чарли - го добиваат правото да ја посетат фабриката за чоколади.
 
==== ''[[Чоколада (филм)|Чоколадо]]'' ====
 
: ''Чоколадо'' е роман напишан од [[Џоан Харис]] и објавен во [[1999 во книжевноста|1999 година]]. Ја раскажува инсталацијата на Вијан Рошер и нејзината ќерка Аноук во мало село во југозападна Франција <ref>{{Наведена книга|title=Chocolat|last=Joanne Harris|publisher=Charleston|year=1999|isbn=978-2-36812-005-7|location=Paris|page=10|pages=398|language=fr}}.</ref>, длабоко вкоренети во традицијата. Реновираат мала продавница за да отворат занаетчиска фабрика за чоколади.
 
=== Филм ===
 
* [[1971 во филмот|1971 година]] : ''[[Чарли и фабриката за чоколади (филм, 1971)|Чарли и фабриката за]]'' чоколади од [[Мел Стјуарт]], со [[Gene Wilder|Џин Вајлдер]] и [[Петар острум|Питер Острум]], адаптирана од истоимениот роман на Роалд Дал,
* [[2000 во филмот|2000 година]] : ''[[Чоколада (филм)|Le Chocolat]]'' од [[Ласе Халстрем|Ласе Халстром]], со [[Жулиет Бинош]] и [[Џони Деп]], адаптирано од романот ''Чоколадо'' на Џоан Харис,
* [[2005 во филмот|2005 година]] : ''[[Чарли и фабриката за чоколади]]'' од [[Тим Бартон]], со Џони Деп и [[Фреди Хајмор]], адаптирана од истоимениот роман на Роалд Дал,
* [[2010 година во кино|2010 година]] : ''[[Емотивниот анонимен|Анонимните емоции]]'' на [[Жан-Пјер Америс]], со [[Изабел Кар|Изабел Каре]] и [[Беноа Поелворде]] . Филмот прикажува два исклучително срамежливи лика водени од заедничката страст за правење чоколади.
 
== Поврзано ==