Гаврил Атанасов: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
сНема опис на уредувањето
Ред 51:
| footnotes =
}}
 
'''Гаврил Атанасов Христов''' ([[1863]] - [[1951]]) — истакнат македонски [[зограф]], [[иконописец]] и [[фотограф]]. Бил исклучително плоден творец, создавајќи [[иконостас]]и, самостојни [[икона|икони]] и [[фреска|фрески]] во [[Малешевија]]та и [[Пијанец]], во [[Кочанско]], [[Штипско]], [[Радовишко]] и [[Струмичко]], но работел и во [[Света Гора|светогорските]] манастири на икони за извоз. [[Управа за заштита на културното наследство на Македонија|Управата за заштита на културното наследство на Македонија]] има заведено 300 негови икони само од црквите во Малешевијата и Пијанец, од кои 41 се припишуваат на неговиот син [[Борис Гаврилов (зограф)|Борис Гаврилов]].<ref name="За луѓето од Малешевијата"/> Вкупниот број на негови дела е несомнено доста поголем. Бил и деец на [[ВМОРО]].
 
== Животопис ==
[[Податотека:Gavril Atanasov Fresco.jpg|мини|лево|исправено|[[Јован Златоуст|Свети Јован Златоуст]] од јужната олтарна врата на манастирот „Св. Архангел Михаил“ во Берово, потпишана „''Иконописецъ Гавриилъ Атан. Македонецъ отъ село Берово Малешъ 1897 год.''“]]
 
[[Податотека:Saint Panteleimon Resurrects a Dead Man Gavril Atanasov 1893.jpg|мини|250п|„Свети Пантелејмон воскреснува мртовец“ изработена во Берово, 1893&nbsp;г.]]
Роден е во 1862<ref name="За луѓето од Малешевијата"/> или 1863 година<ref name="Василиев">{{наведена книга |title= Български възрожденски майстори: живописци, резбари, строители |last= Василиев |first=Асен |year=1965 |publisher=Наука и изкуство |location= София|pages=295-297}}</ref> во [[Берово]], во семејството на Влав преселник од [[Крушево]] и мајка Македонка од [[Ратево]].<ref name="За луѓето од Малешевијата">{{нмс| url=http://maleshevo.blogspot.bg/ | title= Гаврил Атанасов – Зограф |access-date = 25 август 2016 |publisher=За луѓето од Малешевијата }}</ref> Во 1870 – 1871 г. Атанасов го посетувал бугарското училиште во Берово. Работел како аргат бидејќи семејството било сиромашно.<ref name="Василиев" />
 
На возраст од околу 18 години заминал на [[Света Гора]] кај брат му Христо, кој тогаш работел како слуга во рускиот манастир „[[Пантелејмонов манастир|Св. Пантелејмон]]“. Таму се сретнал со работата на зографите и самиот посакал да стане зограф. Брат му уплатил 20 лири за Гавриловото обучување. Во 1881 ја отпочнал обуката кај Григориј Шкурт во [[Кареја]], но во 1885 г. го напуштил бидејќи бил незадоволен од него. Во текот на следните две години се обучувал кај [[негуш]]анецот Христодулос Матеу, исто така во Кареја, по што станал негов помошник. Нивната заедничка работа траела 13 години, сето време изработувајќи икони исклучиво за извоз во [[Русија]]. Во 1898 г. Атанасов се разделил од мајсторот и година и половина престојувал во рускиот конак во Кареја, при што рускиот иконописец Поликарп му го предал првенството бидејќи веќе бил стар.<ref name="Василиев" /><ref name="За луѓето од Малешевијата"/>
[[Податотека:Saint Panteleimon Resurrects a Dead Man Gavril Atanasov 1893.jpg|мини|250п|„Свети Пантелејмон воскреснува мртовец“ изработена во Берово, 1893&nbsp;г.]]
 
Во 1901 г.се вратил во Берово<ref name="Василиев" /> и се оженил за Марија Поп Буровска.<ref name="За луѓето од Малешевијата"/> Во тој период се занимавал и со [[Македонска револуционерна организација|револуционерна дејност]]; есента 1903 г. бил принуден да пребега во Ќустендил, заедно со уште 50 - 60 лица. Во Ќустендил се задржал една година и насликал некои мали икони за тамошните цркви „Св. Мина“ и „Св. Димитриј“,<ref name="Василиев" /> меѓу кои е иконата на св. Димитрија.
Ред 70:
 
Со почетокот на војните Атанасов ја сопрел ликовната дејност, продолжувајќи ја во 1920 г. Во 1921 – 1922 г. творел во црквата „[[Црква „Вознесение Христово“ - Погулево|Вознесение Христово]]“ во Погулево.<ref name="Брегалничка">{{нмс | url = http://www.bregalnickaeparhija.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=67:2009-12-19-06-57-13&catid=35:2010-01-15-21-58&Itemid=55 | title = Ораовичко-воиславска парохија | access-date = 29 март 2014 | publisher = Брегалничка епархија }}</ref> Во 1919 г. ги насликал иконите за црквата „[[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Воиславци|Св. Ѓорѓи]]“ во Воиславци.<ref name="Брегалничка" /> Меѓу од најубавите негови икони се наоѓаат во храмот „[[Црква „Св. Димитриј“ - Смиланци|Св. Димитриј]]“ во Смиланци.<ref name="За луѓето од Малешевијата"/>
 
[[Податотека:Sv. Arhangel Mihail - Berovo (1).JPG|мини|250п|Иконостасот во „[[Беровски женски манастир|Св. Архангел Михаил]]“ во Берово]]
Во периодот од 1924 до 1925 г. ги изработил сите икони за црквата „Рождество на Пресв. Богородица“ во Тренчовци, Беровско. Во истиот период Атанасов ги насликал иконите за црквите „[[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Град|Св. Ѓорѓи]]“ во Град, „[[Црква „Рождество на Пресвета Богородица“ - Ракитец|Рождество на Пресв. Богородица]]“ во Ракитец, „[[Црква „Св. Атанасиј“ - Мачево|Св. Атанасиј]]“ во Мачево, Беровско, во беровските цркви „[[Црква „Рождество на Пресвета Богородица“ - Берово|Рождество на Пресв. Богородица]]“ и „[[Беровски машки манастир|Успение на Пресв. Богородица]]“ (1920 – 1922). Автор е на фреските во црквата „[[Црква „Пресвета Богородица“ - Двориште|Пресв. Богородица]]“ во Двориште, Беровско, на иконите во црквата „[[Црква „Св. Ѓорѓи“ - Сушица|Св. Ѓорѓи]]“ (1932 – 1933) во Сушица, Струмичко. Негово дело е живописот во средната купола и Света Варвара на ѕидот во црквата „Св. Архангел Михаил“ во Ваксево, Ќустендилско.<ref name="Василиев" />
 
Ги изработил иконите во „[[Црква „Св. Атанасиј“ - Нов Истевник|Св. Атанасиј]]“ во Нов Истевник, изградена во 1936 г.<ref>{{нмс | url = http://www.bregalnickaeparhija.org.mk/index.php?option=com_content&view=article&id=74:2009-12-19-07-09-39&catid=35:2010-01-15-21-58&Itemid=55 | title = Трботивишка парохија | access-date = 28 март 2014 | publisher = Брегалничка епархија }}</ref>
[[Податотека:BASA-1782K-3-210-1-Dame Gruev.jpg|мини|250п|Убиениот [[Даме Груев]] — фотографија на Атанасов.]]
Освен со живописот, Атанасов се занимавал и со фотографија, и се смета за првиот фотограф во Малешево. Негова е фотографијата на [[Даме Груев]] од 1906 г. како лежи убиен кај Русиново. Во 1934 г. неговото ателје изгорело во пожар, при што е уништен и голем дел од делата.<ref name="За луѓето од Малешевијата"/>