Биргит Акесон: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Petar Barsa (разговор | придонеси)
Создадено преведувајќи ја страницата „Окессон, Биргит
Ред 1:
[[Категория:Персоналии по алфавиту]]
[[Податотека:Birgit_Åkesson.JPG|мини| Портрет на Биргит Акесон во Кралската шведска опера, 1950 година]]
'''Ана[[Податотека:Birgit ИдаÅkesson.JPG|алт=Портрет на Биргит Акесон''', роденаво 24Кралската мартшведска 1908опера, 1950 година во [[Малме]], почина|мини|Портрет на 24'''Биргит март 2001 годинаАкесон''' во [[Стокхолм]], еКралската шведска танчерекаопера, и1950 кореографка.година]]
'''Биргит Акесон''' ( {{Lang-sv|Anna Ida Birgit Åkesson}};24 март 1908 година - 24 март 2001 година) - [[шведска]] танчерка и кореограф...
 
== Биографија ==
Биргит Акесон е родена во [[Малме]] во 1908 година. Нејзините родители биле градежници Нилс Окесон и Ида Окесон.
Биргит Акесон вежбала како танчерка во училиштето на [[Мери Вигман]] во [[Дрезден]] од 1929–31.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ne.se/lang/birgit-%C3%A5kesson?i_h_word=birgitt%20%C3%A5kesson#|title=Birgit Åkesson - Uppslagsverk|date=|work=Ne.se|accessdate=2016-11-21}}</ref> Откако танцувала со Вигман за неколку години, сакала да ги истражи можностите и ограничувањата на човековото телото. Таа потоа одлучила да оди во Париз и да започне од почеток. Во 1934 година, таа дебитирала со нејзината сопствена кореографија во Комедија-Франса во Париз, но таа навистина станала позната во 1951 година, кога извела два перформанси од кои едно во целосна тишина.<ref name="DN">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dn.se/kultur-noje/film-tv/dansade-sin-egen-vag|title=Dansade sin egen väg|last=Calle Pauli|date=2008-04-17|work=DN.SE|accessdate=2016-11-21}}</ref> По овие настапи таа станала една од главните фигури во европската [[Авангарда|авангарда]].<ref>Contemporary Dance in Sweden, Bodil Persson, [[Svenska Institutet]] 2007, sidan 14.</ref>
 
Биргит студирала танц во 1929-1931 година. во [[Дрезден]], во [[Мери Вигман|училиштето на Мери Вигман]], ја импресионирала наставничката со нејзиниот танц, а потоа настапувала неколку годинисо неа. По Германија, Биргит отишла да студира во [[Париз]]. Според неа, таа сакала нешто различно во уметноста, сакала да ги разбере и почувствува можностите на нејзиното тело. Во 1934 година, таа создала своја кореографија и настапила со неа во париската Комедија Франсеза. Сепак, вистинското признание и дошло само во 1951 година, кога настапила со соло танци, а еден танц се одржал во целосна тишина без музика. Овој настап предизвикал задоволство во печатот, и Биргит станала една од најсветлите фигури во европскиот танц.
Во педесетите, таа работела заедно со Ерик Линдегрен и Карл-Биргер Бломдал, и создала разни дела во Кралската шведска опера во Стокхолм. Таа главно создавала балети, но и танцувачки сцени во операта Аниара, каде улогата на Акесон во сетот од 1959 година е една од најпознатите. Аниара била пример за идиом на авангарда во експресионистичкиот танц.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.ne.se/lang/birgit-%C3%A5kesson?i_h_word=birgitt%20%C3%A5kesson|title=Birgit Åkesson - Uppslagsverk|date=|work=Ne.se|accessdate=2016-11-21}}</ref> Таа ја напуштила операта во 1967 година и потоа поминала многу време на истражувачки патувања. Акесон сакала да ја пронајде вистинската суштина на танцот и неговите корени, што ја довела до Африка. Таа рекла дека танцот во Европа изгубил контакт со сопственото потекло, а најдобрите начини да се проучи потеклото е во Африка. Оттаму собрала голем број маски за танцување од различни земји. По смртта на Акесон, нејзината колекција на маски била донирана на Музејот за етнографија, Шведска, и била прикажана во 2008 година.<ref>{{Наведена мрежна страница|url=http://www.varldskulturmuseerna.se/etnografiskamuseet/utstallningar/aktuella-utstallningar1/dansmaskens-berattelse/|title=Archived copy|archive-url=https://web.archive.org/web/20121024023640/http://www.varldskulturmuseerna.se/etnografiskamuseet/utstallningar/aktuella-utstallningar1/dansmaskens-berattelse/|archive-date=October 24, 2012|accessdate=2016-02-08}}</ref> Биргит Акесон била една од пионерските кореографи во Шведска во текот на 1900-те.<ref name="DN">{{Наведена мрежна страница|url=http://www.dn.se/kultur-noje/film-tv/dansade-sin-egen-vag|title=Dansade sin egen väg|last=Calle Pauli|date=2008-04-17|work=DN.SE|accessdate=2016-11-21}}</ref>
 
Во 1950 -тите години. Биргит работела со и Карл Блумдал за да создадат претстави во Кралската опера во [[Стокхолм]]. Таа главно создадавала балети, вклучувајќи ги и брилијантните танцови сцени во Анијара Блумдал, по мотиви на [[Хари Мартинсон]] (Aniara . „Анијара“ станала авангарда во експресионистичкиот танц. Во 1967 г. Биргит ја напуштила Кралската опера и патувала многу во потрага по себе и по нови идеи. Потрагата на Биргит за длабоката суштина на танцот во Европа не донело ништо и ја довело во [[Африка]]. Тука таа собрала колекција на танци и маски од различни африкански земји.
Во 1998 година ѝ била додадена главната награда на Шведската академија. Таа добила почесен докторат од Универзитетот во Стокхолм во 1999 година.
 
Биргит работела како кореограф многу години и била еден од најдобрите кореографи во Шведска. Во 1996 г. ја добила наградата „ ''[[:sv:Stora priset|Stora priset“]]'' [[Шведска академија|на Шведската академија]]. Во 1999 г. ја добила титулата почесен доктор по филозофија од Универзитетот во Стокхолм.
Таа заедно со Егон Милер-Нилсен имале една ќерка, Мона, која била во брак со Карл Фредрик Ројтерсвард.
 
Покрај танцот, Биргит била љубител на копаничарството и учествувала на голем број изложби. Некои од нејзините дела се чуваат во Гетебуршкиот музеј.
== Филмографија ==
* 1948 година - ''Fruktbarhet''
* 1954 година - ''Balettprogram''
 
Биргит Окесон починала во 2001 година во [[Стокхолм]]. Во 2008 година, нејзината колекција на танцови маски била донирана и претставена на изложба во 2008 година.
== Кореографија ==
* 1948 година - ''Fruktbarhet''
 
== Награди и почести ==
 
* 1962 година - Карина Ари медал
* 19801962 година: -Медал LäkerolsКарина kulturprisАри
* 1980: ''[[:sv:Läkerol|Награда Лекерол]]''
* 1992 - Professors namn
* 1987: Златен медал на Театарската унија
* 1998 - Големата награда на Шведската академија
* 1998: Награда на Шведска академија
* 1998 година - почесен доктор по филозофија на Универзитетот во Стокхолм
* 2000: ''[[:sv:Sydsvenskan|Награда за весник Сидвенскан]]''
* 2000 година - награда за култура на Сидсвенска Дагбладец
 
== Наводи ==
{{наводиНаводи}}
 
== Надворешни врски ==
 
* https://www.ne.se/uppslagsverk/encyklopedi/l%C3%A5ng/birgit-%C3%A5kesson?i_h_word=birgitt%20%C3%A5kesson#
* https://www.dn.se/kultur-noje/film-tv/dansade-sin-egen-vag/
* http://collections.smvk.se/carlotta-em/web
* https://web.archive.org/web/20121024023640/http://www.varldskulturmuseerna.se/etnografiskamuseet/utstallningar/aktuella-utstallningar1/dansmaskens-berattelse/
[[Категорија:Починати во Стокхолм]]
[[Категорија:Починати во 2001 година]]
[[Категорија:Починати на 24 март]]
[[Категорија:Родени во 1908 година]]
[[Категорија:Родени на 24 март]]