Геноцид над Србите во Независна Држава Хрватска: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Бришење на "Ustaše_ruše_pravoslavnu_crkvu_u_Banja_Luci_1941.jpg", беше избришана од Заедничката ризница од страна на Mdaniels5757 порад
Бришење на "Ljubo_Miloš_suđenje_1948.jpg", беше избришана од Заедничката ризница од страна на Mdaniels5757 поради: per [[:c:Commons:Deletion requests/File:Lju
Ред 192:
[[Миле Будак]] и неколку друге членови на владата на НДХ, како [[Никола Мандиќ]] и [[Јулије Маканец]] биле осудени за велепредавство и воени злосторства од страна на [[Комунистичка партија на Југославија|комунистичката југословенска партија]] на [[Социјалистичка Федерална Република Југославија|СФР Југославија]]. Голем број од нив биле убиени.<ref>MARTINA GRAHEK RAVANČIĆ,
[http://hrcak.srce.hr/file/74034 Izručenja i sudbine zarobljenika smještenih u savezničkim logorima u svibnju 1945], Hrvatski institut za povijest, Zagreb, Republika Hrvatska.<!--publishing info needed--></ref><ref>Nada Kisić Kolanović. "Politički procesi u Hrvatskoj neposredno nakon Drugoga svjetskoga rata", ''1945 - Razdjelnica hrvatske povijesti'', Zbornik radova sa znanstvenog skupa u Hrvatskom institutu za povijest u Zagrebu 1-6, svibnja 2006, pp. 75-97, see pg. 85; {{ISBN|978-1-59017-673-3}}.</ref> [[Мирослав Филиповиќ]], командантот на логорите во Јасеновац и Стара Градишка, бил обвинет за воени злосторства, осуден на смрт и обесен.{{sfn|Ramet|2007|p=96}}
 
[[File:Ljubo Miloš suđenje 1948.jpg|thumb|[[Љубо Милош]] се опатува кон неговото судење]]
 
Голем број виновни избегале главно во [[Латинска Америка]], вклучувајќи го и водичот Анте Павелиќ. Некои емиграции биле спречени од страна на [[Операција Гвардијан]], во која [[Љубо Милош]], командирот на логорот во Јасеновац бил уапсен и убиен.<ref>{{Наведена книга|url=https://books.google.com/books?id=U7tWDwAAQBAJ&pg=PA348|title=Nationalism and Terror: Ante Pavelić and Ustasha Terrorism from Fascism to the Cold War|last=Adriano|first=Pino|last2=Cingolani|first2=Giorgio|date=2 April 2018|publisher=Central European University Press|isbn=978-963-386-206-3|ref=|pp=342–348}}</ref> Архиепископот Алојзие Степинац бил обвинет за велепредавство и присилно менување на верата на православци во католици.<ref name=Stepinac1>{{Наведена книга| last = Fine | first = John | editor-last = Fischer| editor-first = Bernd Jürgen| title = Balkan Strongmen: Dictators and Authoritarian Rulers of South Eastern Europe | chapter = Part 2: Strongmen can be Beneficial: the Exceptional Case of Josip Broz Tito | chapter-url = https://books.google.com/books?id=qMZaPjrHqYYC| year = 2007| publisher = Purdue University Press| location =| isbn = 978-1-55753-455-2 | ref = |pp=284–285}}</ref>