Предрасуда: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето |
|||
Ред 1:
== Современи теории и емпириски наоди ==
[[Социјална психологија|Социјалниот психолог]] [[Хенри Таџфел]] и неговите колеги откриле дека [[фаворитизам|фаворитизмот]] внатре во рамките на дадена група може да се појави дури и во групи кои претходно немале општествено значење. Во експериментите со минимални групи било откриено дека кога доброволците-учесници биле сместени во групи (изградени врз основа на нешто тривијално, на пример, фрлање паричка), овие учесници покажувале [[внатрегрупов фаворитизам]], при што во меѓучовечките односи им давале предност на членовите на сопствената група ([[ингрупа]]).<ref>Tajfel, H. (1982). Social identity and intergroup relations. Cambridge: Cambridge University Press.{{pn|date=November 2012}}</ref>
[[Ефект на еднородност на аутгрупата|Ефектот на еднородност на аутгрупата]] е перцепцијата според која членовите на една аутгрупа се послични (еднородни, хомогени) за разлика од членовите на ингрупата. Социјалните психолози Кватрон и Џонс спровеле истражување кое го покажува ова тврдење, во кое зеле учество ученици од соперничките училишта [[Принстон]] и [[Ратгерс]].<ref>{{Наведено списание |doi=10.1037/0022-3514.38.1.141 |title=The perception of variability within in-groups and out-groups: Implications for the law of small numbers |year=1980 |last1=Quattrone |first1=George A. |last2=Jones |first2=Edward E. |journal=Journal of Personality and Social Psychology |volume=38 |pages=141–52}}</ref> На учениците од секое училиште им биле прикажани видеа со други ученици од секое училиште како избираат вид на музика за слушање. Потоа на учесниците им била дадена задача да погодат колку проценти од соучениците на снимените ученици би ја избрале истата музика. Учесниците предвиделе многу поголема сличност меѓу членовите на аутгрупата (соперничкото училиште).
Ред 11:
[[Теорија на реалистичен конфликт|Теоријата на реалистичниот конфликт]] кажува дека натпреварот за ограничени ресурси доведува до зголемени негативни предрасуди и [[дискриминација]]. Ова може да се забележи дури и тогаш кога ресурсот е незначителен. Во експериментот на Робер Кејв<ref>{{Наведена книга |first1=Muzafer |last1=Sherif |first2=O. J. |last2=Harvey |first3=B. Jack |last3=White |first4=William R. |last4=Hood |first5=Carolyn W. |last5=Sherif |year=1988 |title=The Robbers Cave Experiment: Intergroup Conflict and Cooperation |location=Middletown, Connecticut |publisher=Wesleyan University Press |isbn=978-0-8195-6194-7}}{{pn|date=November 2012}}</ref> биле создадени предрасуди и непријателство меѓу двата летни кампови по одржувањето на спортските натпревари кои се играле за мали награди. Непријателството било намалено откако двата натпреварувачки кампови биле присилени да соработуваат на одредени задачи за да постигнат заедничка цел.
Друга современа теорија е теоријата на интегрирана закана
* реалистични закани;
* симболички закани;
* меѓугрупова [[анксиозност]];
* негативни
''Реалистичните закани'' се опипливи, како конкуренцијата за природен ресурс или закана за приходот. ''Симболичките закани'' настануваат од перцепираната разлика во културните вредности меѓу групите или од перцепираната нерамнотежа на моќта, на пример, кога дадена ингрупа ја перцепира религијата на аутгрупата како несовпадлива со нивната. ''Меѓугруповата анксиозност'' е чувство на тегоба кое се јавува во присуство на аутгрупата или член на аутгрупата, што сочинува закана бидејќи заемодејствата со други групи предизвикуваат негативни чувства (на пример, закана по комфорните интеракции). ''Негативните стереотипи'' се слични закани, каде единките го антиципираат негативното однесување од членовите на аутгрупата заедно со перцепираниот [[стереотип]], на пример, дека аутгрупата е насилна. Често овие стереотипи се поврзани со емоции од типот на страв и бес.
Дополнително, [[Теорија на општествена доминантност|теоријата на општествената доминантност]] гласи дека на [[општество]]то може да се гледа како на хиерархии основани на групи. Во конкуренција за оскудни ресурси како дом или работа, доминантните групи создаваат „легитимирачки митови“ полни со предрасуди со цел да обезбедат морално и интелектуално оправдување за нивната доминантна позиција над останатите групи и да го валидизираат присвојувањето на ограничените ресурси.<ref>{{Наведено списание |doi=10.1037/0022-3514.70.3.476 |title=Racism, conservatism, Affirmative Action, and intellectual sophistication: A matter of principled conservatism or group dominance? |year=1996 |last1=Sidanius |first1=Jim |last2=Pratto |first2=Felicia |last3=Bobo |first3=Lawrence |journal=Journal of Personality and Social Psychology |volume=70 |issue=3 |pages=476–90}}</ref> Легитимирачките митови, како на пример дискриминаторските практики на вработување или пристрасните норми за заслуги, функционираат за да ги одржат овие хиерархии основани на предрасуди.
Ред 36:
=== Класизам ===
{{Главна|Класизам}}
Во Светскиот англиски речник, класизмот се дефинира како „пристрасен или дискриминаторен став кон разликите создадени меѓу општествените или економските класи“.<ref>World English Dictionary, [http://dictionary.reference.com/browse/classism] “Classism”]</ref> Идејата за раздвојување на луѓето врз основа на класата е контроверзна сама по себе. Некои тврдат дека економската нееднаквост е неизбежен аспект на општеството, па затоа секогаш ќе постои владејачка класа.<ref>Blackwell, Judith, Murray Smith, and John Sorenson. Culture of Prejudice: Arguments in Critical Social Science. Toronto: Broadview Press, 2003. 145. Print.</ref>
=== Сексуална дискриминација ===
Ред 61:
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Злоставување]]▼
[[Категорија:Дискриминација]]
▲[[Категорија:Злоставување]]
[[Категорија:Социјална психологија]]
|