Маргерит Дирас: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Додадена категорија
→‎Творештво: ситна поправка
Ред 7:
==Творештво==
[[Податотека:Tombe Marguerite Duras.jpg|мини|лево|Гробот на Дирас.]]
Во [[1943]] година, Дирас го објавила својот прв роман „Бесрамници„Бесрамници“ (''Les Impudents''), а потоа напишала уште неколку дела во стилот на американските [[Реализам|реалисти]]. Во [[1950]] година излегол нејзиниот нов [[роман]] „[[Брана против Пацификот (роман)|Брана против Пацификот]] (''Un barrage contre le Pacifique'')“ во кој се раскажува за нејзината младост во [[Индокина]]. Романот обилуваизобилува со [[Автобиографија|автобиографски]] елементи и во него првпат се претставени ликовите и настаните кои подоцна ќе бидат дел од нејзиниот најпознат роман „[[Љубовникот (книга од 1984)|Љубовникот]]“. „Браната против Пацификот“ остварил огромен успех, а подоцна, врз основа на него бил снимен [[филм]] во [[режија]] на [[Рене Клемен]] (''Renè Clement''), кој, исто така, постигнал голем успех.<ref name="Muhamed Nezirovic 1987"/>
<br />
Потоа, Дирас се повлекла надвор од [[очи]]те на јавноста, по што следувала низа од 17 романи, од кои најголем успех доживеале: „[[Сквер (роман)|Сквер]] (''Le Square'') ([[1955]]), „[[Moderato Cantabile (роман)|Moderato Cantabile]]“ ([[1958]]), „[[Попладнето на господинот Андемас (роман)|Попладнето на господинот Андемас]] (''L'après-midi de M. Andesmas'') ([[1962]]), „[[Грабнувањето на Лол В. Стајн (роман)|Грабнувањето на Лол В. Стајн]] (''Le Ravissement de Lol V. Stein'') ([[1965]]), „[[Вицеконзул (роман)|Вицеконзул]] (''Le Vice-Consul'') ([[1966]]) итн. Сите тие означувале чекор напред во нејзината ориентација да навлегува длабокот во [[Психологија на личноста|психолошката]] состојба на ликовите. Со објавувањето на романот „Moderato Cantabile“, Дирас започнала да го негува стилот кој во Франција бил познат како „[[нов роман]] (''le nouveau roman'')“. Истовремено, покрај романите, Дирас пишувала и [[Драма|драми]] и филмски сценарија, кои постојано постигнувале успех кај публиката и критиката. Во тој поглед, особено се истакнуваат дијалозите што таа ги напишала за познатиот филм „[[Хирошимо, љубов моја (филм)|Хирошимо, љубов моја]] (''Hiroshima mon amour'') на режисерот ''Alain Resnais''. Покрај тоа, Дирас е автор на околу петнаесет филмови, од кои најголем успех доживеале „[[Moderato Cantabile (филм)|Moderato Cantabile]]“ и „India Song“.<ref>Muhamed Nezirovic, „Marguerite Duras ili nova slava jednog velikog pisca“ во: Marguerite Duras, ''Ljubavnik'' (treće izdanje). Sarajevo: Svjetlost, 1987, стр. 102-103.</ref> <ref>„Od eksperimenta do dokumenta“, во: Marguerite Duras, ''Bol''. Sarajevo: Svjetlost, 1988, стр. 194.</ref>
<br />
Светската слава, Дирас ја стекнала со краткиот роман „Љубовникот“, објавен во [[1984]] година, кој набрзо остварил огромен тираж во Франција, продавајќи се не само во книжарниците, туку и на трафиките по автобуските и железничките станици. Така, набрзо по издавањето, романот бил продаден во тираж од 250.000 примероци, нешто што одамна не било забележано во Франција. Исто така, романот се продавал одлично и во странство: Во [[САД]], пет големи издавачки куќи веднаш започнале борба за правото за превод на романот на [[англиски јазик]], а во [[Италија]], за кратко време, книгата била продадена во 35.000 примероци.<ref>Muhamed Nezirovic, „Marguerite Duras ili nova slava jednog velikog pisca“ во: Marguerite Duras, ''Ljubavnik'' (treće izdanje). Sarajevo: Svjetlost, 1987, стр. 98-100.</ref>
Ред 15:
Покрај големиот комерцијален успех, романот наишол на одличен прием кај книжевната критика. Така, познатиот критичар, писател и член на [[Академија Гонкур|Академијата „Гонкур“]], порачувал дека „треба наглас да се читаат најубавите делови на ''Љубовникот''.“ Како резултат на поволните критики, на [[12 ноември]] [[1984]] година била објавена веста дека Дирас е добитникот на [[Гонкурова награда|Гонкуровата награда]] - највисокото литературно признание во Франција.<ref>Muhamed Nezirovic, „Marguerite Duras ili nova slava jednog velikog pisca“ во: Marguerite Duras, ''Ljubavnik'' (treće izdanje). Sarajevo: Svjetlost, 1987, стр. 99.</ref> По добивањето на наградата, во желбата да избега подалеку од очите на јавноста, Дирас се повлекла во селото Кабур (''Cabourg'') во [[Нормандија]], во кое еден дел од животот поминал и [[Марсел Пруст]].<ref>Muhamed Nezirovic, „Marguerite Duras ili nova slava jednog velikog pisca“ во: Marguerite Duras, ''Ljubavnik'' (treće izdanje). Sarajevo: Svjetlost, 1987, стр. 106.</ref>
[[Податотека:Paris 13e - Rue Marguerite-Duras - plaque.jpg|мини|лево|Улицата „М. Дирас“ во Париз.]]
 
== Наводи ==
{{наводи}}