Теорија за релативноста: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето Ознаки: Нагледно уредување Мобилно уредување Мобилно семрежно уредување |
Нема опис на уредувањето Ознаки: Нагледно уредување Мобилно уредување Мобилно семрежно уредување |
||
Ред 120:
[[File:Michelson-Morley experiment (mk).svg|thumb|Изглед на [[Мајкелсон–Морлиев опит|Мајкелсон–Морлиевиот опит]]]]
Како и сите [[проверливост|проверливи]] научни теории,
[[Максвелови равенки|Максвеловите равенки]] – основата на класичниот електромагнетизам – ја опишуваат светлината како што истаат се движи со својата постојана брзина. Современото гледиште е дека на светлината не и е потребна средина за да се движи, но Максвел и неговите современици
Мајкелсон–Морлиевиот опит бил осмислен да ги забележи ефектите од втор ред во „струењата на етерот“ – движењата на етерот релативно во однос на Земјата. Мајкелсон осмислил инструмент наречен [[Мајкелсонов интерферометар]] со кој би ги извршил мерењата. Справата била доволно прецизна за да ги забележи овие ефекти,но не добил никакви резултати кога го извел опитот во 1881 г.<ref name=michel1>{{Наведено списание |author = Michelson, Albert A. |title = [[s:The Relative Motion of the Earth and the Luminiferous Ether|The Relative Motion of the Earth and the Luminiferous Ether]] |journal = American Journal of Science |volume = 22 |year = 1881 |pages = 120–129}}</ref> и повторно во 1887 г.<ref name=michel2>{{Наведено списание |author=[[Albert A. Michelson|Michelson, Albert A.]] & Edward W. Morley|Morley, Edward W. |title=[[s:On the Relative Motion of the Earth and the Luminiferous Ether|On the Relative Motion of the Earth and the Luminiferous Ether]] |journal=American Journal of Science |volume=34 |year=1887 |pages=333–345 }}</ref> Иако не успеал да го забележи струењето на етерот, tрезултатите биле прифатени од научната средина.<ref name="Pais 1982 111–113"/> Во обид да го спаси тврдењето за етерот, Фитцџералд и Лоренц независно создале [[
[[File:Kennedy-Thorndike experiment DE.svg|left|thumb|[[Кенеди-Торндајков опит|Кенеди-Торндајковиот опит]] прикажан со интереферентните прстени.]]
Додека Мајкелсон–Морлиевиот опит покажал дека брзината на светлината е изотропна, не покажал ништо за тоа како големината на брзината се менува (ако и воопшто се случува) во различни [[инерцијален појдовен систем|инерцијали појдовни системи]]. Кенеди-Торндајковиот опит бил осмислен токму за таа цел, и за првпат бил изведен во 1932 г. од страна на Рој Кенеди и Едвард Торндајк.<ref name=KT>{{Наведено списание |last=Kennedy |first=R. J|authorlink= |author2=Thorndike, E. M. |year=1932 |title=Experimental Establishment of the Relativity of Time |journal=Physical Review |volume=42 |issue=3 |pages=400–418 |doi=10.1103/PhysRev.42.400 |url= |accessdate= |bibcode = 1932PhRv...42..400K }}</ref> И тие добиле нула какао резултат, и заклучиле дека „не постои ефект
Ивес-Стивеловиот опит за првпат бил изведен од Херберт Ивес и Г.Р. Стивел first во 1938 г.<ref>{{Наведено списание |last=Ives |first=H. E|authorlink= |author2=Stilwell, G. R. |year=1938 |title=An experimental study of the rate of a moving atomic clock |journal=Journal of the Optical Society of America |volume=28 |issue=7 |pages=215 |bibcode=1938JOSA...28..215I |url= |accessdate= |doi=10.1364/JOSA.28.000215 }}</ref> и повторно со подобрена прецизност во 1941 г.<ref name=Ives1941>{{Наведено списание |last=Ives |first=H. E|authorlink= |author2=Stilwell, G. R. |year=1941 |title=An experimental study of the rate of a moving atomic clock. II |journal=Journal of the Optical Society of America |volume=31 |issue=5 |pages=369 |bibcode=1941JOSA...31..369I |url= |accessdate= |doi=10.1364/JOSA.31.000369 }}</ref> Бил осмислен да го испробува [[трансферзален Доплеров ефект|Доплеровиот ефект]] – [[црвено поместување|црвеното поместување]] на светлината на подвижен извор во насока нормална на сопствената брзина – што и било предвидено од Ајнштајн во 1905 г. Целта била да се споредат набљудуваниите Доплерови промени со она што било предвидено од
Овие класични опити се повторени многупати со зголемена прецизност. Други опити се, на пример, пробите дека релативистичката енергија и импулс се зголемуваат при големи брзини, временското стеснување на подвижните честички, и современите потраги за прекршување на Лоренцовите трансформации.
===Проверка на
{{Главна статија|Проверка на
Општата релативност била потврдена многупати, извршените опити се: перихеловата прецесија на орбитата на [[Меркур]], [[гравитациона леќа|закривувањето на светлината]] од страна на [[Сонце]]то и [[гравитационото црвено поместување]] на светлината. И други опити го потврдиле [[начело на еквилалентност|
==Историја==
|