Либаново: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Географија: Исправка на параметар, replaced: том= → дел=
Rescuing 2 sources and tagging 0 as dead.) #IABot (v2.0.8
Ред 72:
Патувајќи низ овој крај, во 1895 г. Густав Вајганд забележал дека во Либаново се зборувало [[македонски јазик|македонски]],<ref name="НМЕМ" /> но дека имало и Турци. За ова говори и фактот што лазарополскиот големец и добротвор [[Ѓурчин Кокалески]] (1775-1863) на муслиманските либановци им изградил џамија.<ref>{{нмс|url=http://www.mn.mk/kultura/8131|title=„Наказанието“ на Ѓурчин Кокалески|work=Македонска нација|accessdate=11 септември 2019}}</ref> На етничката карта на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) од 1900 г. ''Либаново'' е означено како [[Македонци|македонско]] село, иако не е даден бројот на жители.<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_02.htm Кънчов, Васил. „Македония. Етнография и статистика“, София, 1902.]</ref> Селото, како и неколку околни, било макеоднско иако се наоѓа јужно од реката [[Бистрица (река)|Бистрица]], што по правило треба да е веќе грчки крај.
 
Со [[Букурешки договор (1913)|Букурешкиот договор]] во 1913 г. Либаново е припоено кон Грција, кога имало 463 жители. На пописот од 1920 г. се заведени дури 852 жители.<ref name="НМЕМ" /> Во периодот по 1922-23&nbsp;г. грчките власи во селото населиле вкупно 417 [[Грци|грчки]] семејства дојдени од [[Источна Тракија]] и [[Бугарија]]. Меѓу нив, бугарските Грци [[Кариоти]] биле дојдени од [[Тополовград|Кавакли]] (Тополовград) во [[Хасково (област)|Хасковско]] и [[Бел Кладенец (Сливенска област)|Акбунар]] (Бел Кладенец) во [[Сливен (област)|Сливенско]].<ref>[{{Наведена мрежна страница |url=http://www.aiginio.info/index.php?option=com_content&task=view&id=23&Itemid=68 |title=Αιγίνιο: τόπος προικισμένος από τους Θεούς] |accessdate=2019-11-09 |archive-date=2007-09-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070928194901/http://www.aiginio.info/index.php?option=com_content&task=view&id=23&Itemid=68 |url-status=dead }}</ref>
 
Во 1926 г. Либаново е преименувано во Егинио. Во 1928 г. е забележано дека, со доселувањата, за кратко време населението речиси тројно се зголемило, достигнувајќи 2.556 жители,<ref name="НМЕМ" /> од кои 1.810 (околу две третини) биле грчки дојденци.<ref>[{{Наведена мрежна страница |url=http://archive.is/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |title=Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928] |accessdate=2012-06-30 |archive-date=2012-06-30 |archive-url=https://archive.is/20120630054150/www.freewebs.com/onoma/eap.htm |url-status=live }}</ref>
 
Во следните десетлетија населението продолжило да расте. Така, во 1940 г. во Либаново се попишани 3.683 жители. Во следните години населбата нараснала уште повеќе, па во 1946 г. е прогласена за [[град]]ска.<ref name="НМЕМ" /> Гратчето броело 4.074 во 1951 и 4.271 во 1961 г. Во 1971 г. населението достигнало 4.469 жители, па почнало малку да се смалува, со 4.436 во 1981 и 4.289 во 1991 г.<ref name="НМЕМ" />