Калифорниум: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с →‎Хемиски својства и соединенија: Јазична исправка, replaced: ктиниди → ктиноиди
с Јазична исправка, replaced: ктинид → ктиноид (3)
Ред 1:
{{инфокутија калифорниум}}
'''Калифорниум''' — [[Радиоактивност|радиоактивен]] [[хемиски елемент]] со симбол '''Cf''' и [[атомски број]] 98. Овој елемент првпат бил синтетизиран во 1950 година во [[Лоренс Берклиева национална лабораторија|Националната лабораторија]] на [[Лоренс Берклиевата национална лабораторија|Лоренс Беркли]] (тогашна радијациона лабораторија при Калифорнискиот универзитет), со бомбардирање на [[кириум]]от со [[Алфа-честичка|алфа-честички]] ( [[хелиум-4]] [[јон]]и ). Тоа е [[Актиноиди|актиниденактиноиден]] елемент, шестиот [[Трансурански елемент|трансурански елемент кој треба]] да се [[Вештачки елемент|синтетизира]], и ја има втората највисока атомска маса од сите елементи кои се произведени во количества доволно големи за да се видат со [[голо око]] (по [[ајнштајниум]]от ). Овој елемент е именуван по универзитетот и државата [[Калифорнија]] .
 
Постојат две [[Кристална структура|кристални форми]] на калифорниум под нормален притисок: еден погоре и еден под {{Convert|900|C|-1}}. Третиот облик постои при висок притисок. Калифорниумот полека потемнува на воздух при собна температура. [[Калифорниумови соединенија|Соединенијата на калифорниум]] доминираат при [[Оксидационен број|оксидационата состојба]] +3. Најстабилниот калифорниумов изотоп, од дваесетте познати [[изотоп]]и е калифорниум-251, кој има [[Период на полураспад|полуживот]] од 898 години. Овој краток полу-живот значи дека елементот не се наоѓа во значајни количини во Земјината кора. {{efn|name=age of earth}} Калифорниум-252, со полуживот од околу 2.645   години, е најчест изотоп кој се користи и се произведува во [[Национална лабораторија „Оук Риџ“|Националната лабораторија]] во [[Oak Ridge National Laboratory|Оук Риџ]] во САД и [[Истражувачки институт за атомски реактори|истражувачкиот институт за атомските реактори]] во Русија.
Ред 10:
=== Физички својства ===
 
Калифорниумот е сребрено бел [[актинидактиноид]]ен метал{{sfn|Jakubke|1994|p=166}} со [[точка на топење]] од {{convert|900|±|30|C|-1}} и проценета [[точка на вриење]] од {{convert|1745|K|-1}}.{{sfn|Haire|2006|pp=1522–1523}} Чистиот метал е ковлив лесно се сече со жилет. Самиот метал започнува да испарува над {{convert|300|C|-1}} кога е изложен на вакуум.{{sfn|Haire|2006|p=1526}} Под {{convert|51|K|C F|0|abbr=on}}<!-- KEEP KELVIN --> калифорниумот е [[феромагнетизам|феромагнетен]] или [[феримагнетизам|феримагнетичен]] (се однесува како магнет), меѓу 48 и 66&nbsp;K тој е [[антиферомагнетизам|антиферомагнетичен]] (преодна состојба), и над {{convert|160|K|C F}}<!-- KEEP IN KELVIN (−110&nbsp;°C) --> е [[парамагнетизам]] (надворешните магнетни полиња може да го направат магнетичен).{{sfn|Haire|2006|p=1525}} Создава [[легура|легури]] со [[лантаноид]]ите но многу малку се знае за истите.{{sfn|Haire|2006|p=1526}}
 
Елементот има две [[кристална структура|кристаални облици]] под притисок од 1 стандардна атмосфера: двојна-[[близуслеани сфери|близуслеан шестаголен]] облик наречен алфа (α) и [[коцкест кристален систем|челно централен коцкест]] облик наречен бета (β).{{efn|A double hexagonal close-packed (dhcp) unit cell consists of two hexagonal close-packed structures that share a common hexagonal plane, giving dhcp an ABACABAC sequence.{{sfn|Szwacki|2010|p=80}} }} Обликот α постои под 600–800&nbsp;°C со густина од 15,10&nbsp;g/cm<sup>3</sup> и обликот β кој постои над 600–800&nbsp;°C со густина од 8,74&nbsp;g/cm<sup>3</sup>.{{sfn|O'Neil|2006|p=276}} на притисок од 48&nbsp;[[паскал (единица)|GPa]] обликот β се менува во [[орторомпски кристален систем]] поради промената на местоположбата на [[електронска обвивка|5f електроните]] на атомот, што пак овозможува истите да се сврзат.{{sfn|Haire|2006|p=1522}}{{efn|The three lower-mass transplutonium elements—americium, curium]], and berkelium—require much less pressure to delocalize their 5f electrons.{{sfn|Haire|2006|p=1522}} }}
Ред 90:
Калифорниумот може да има оксидациони состојби 4, 3, или 2. Вообичаено образува осум или девет врскисо ближните атоми или јони. За хемиските својства се предвидува дека се слични на останатите 3+ валентни актиноиди {{sfn|Seaborg|2004}} и со елементот [[диспрозиум]], кој е лантаноидот над калифорниумот во периодниот систем.{{sfn|CRC|2006|p=4.8}} Елементот полека потемнува на собна температура, процес кој се забрзува со додавањето на влага.{{sfn|O'Neil|2006|p=276}}Калифорниумот реагира кога е загреан со [[водород]], [[азот]] или [[халкоген]]и (кислородно семејство елементи), реакциите со сув водород и водени [[минерална киселина|минерални киселини]] се брзи.{{sfn|O'Neil|2006|p=276}} <!-- EXPLAIN Only californium-249 is suitable for chemical study.<ref name="Emeleus">{{Наведена книга|last=Emeleus|first=H. J.|title=Advances in Inorganic Chemistry|page=33|year=1987|publisher=Academic Press | isbn = 978-0-12-023631-2 }}</ref> /EXPLAIN -->
 
Калифорниумоте само [[воден раствор|растворлив во вода]] како калифорниум(III) [[катјон]]. Обидите да се [[редокс|редуцира или оксидира]] +3 јонот во раствор се неуспешни.{{sfn|CRC|2006|p=4.8}} Елементот образува соединенија растворливи во вода како [[хлорид]], [[нитрат]], [[перхлорат]] и [[сулфат]] и образува [[флуорид]], [[оксалат]], или [[хидроксид]].{{sfn|Seaborg|2004}} Калифорниумот е натешкиот актинидактиноид кој изразува ковалентни својства, како што е случајот со калифорниум боратот.<ref>{{Наведено списание|title = Unusual structure, bonding and properties in a californium borate|journal = Nature Chemistry|date = 2014-05-01|issn = 1755-4330|pages = 387–392|volume = 6|issue = 5|doi = 10.1038/nchem.1896|language = en|first = Matthew J.|last = Polinski|first2 = Edward B. Garner|last2 = Iii|first3 = Rémi|last3 = Maurice|first4 = Nora|last4 = Planas|first5 = Jared T.|last5 = Stritzinger|first6 = T. Gannon|last6 = Parker|first7 = Justin N.|last7 = Cross|first8 = Thomas D.|last8 = Green|first9 = Evgeny V.|last9 = Alekseev|url = http://hal.in2p3.fr/in2p3-00966875|bibcode = 2014NatCh...6..387P|citeseerx = 10.1.1.646.749}}</ref>
 
=== Изотопи ===