Димитар Поп-Георгиев Беровски: Разлика помеѓу преработките

[непроверена преработка][непроверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
→‎Разловечко востание: бришење на новоизмислени бугарски фалсификати, кои не се поткрепени со никаков навод во изданијата кои се цитирани.
Jingiby (разговор | придонеси)
Новоизмислените бугарски фалсификати, се поткрепени со навод во изданијата кои се цитирани: Снегаров, Иван. Солун в българската духовна култура. С., 1937, с. 11, 278—282; БАН-НА, ф. 1, а. е. 1428, л. 817.
Ознака: Отповикај
Ред 36:
{{Главна|Разловечко востание }}
[[Податотека:Dimiter Berovski.jpg|мини|лево|150п|Димитар Поп-Георгиев Беровски]][[Податотека:Знамето на Разловечкото востание.jpg|десно|мини|200п|Знамето на Разловечкото востание]]
Меѓутоа набрзо увидел дека црковно-просветните борби и [[Унија како средство за обнова на Охридската архиепископија|унијата како средство за обнова на Охридската архиепископија]] нема да го решат основното барање на селаните и граѓаните за нивното ослободување од османлиската власт. Затоа подготвил план за кревање на востание во Македонија и во [[1875]] година во [[Солун]] формирал таен кружок, окарактеризираноколу какоздружението таен"''Бугарска револуционерен комитет.зора''",<ref>{{Наведена„[https://web.archive.org/web/20120911012305/http://www.promacedonia.org/bmark/kp/kp_predg.html книга|title=ГодишенПопстоянов, ЗборникКоте. наТридесет Филозофскиотгодини факултетназад. -Исторически РАЗЛОВЕЧКОТОзаписки ВОСТАНИЕпо ОДпървото македонско въстание през 1876 ГОДИНА|lastг., Издателство на Отечествения Фронт, София, 1988, стр. 15.“, архив на оригинала от 11 септември 2012].</ref><ref>[https://books.google.bg/books?id=Лапе|firstLGMNAQAAIAAJ&dq=Љубен|publisher%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE+%D1%80%D1%8A%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE+%D0%B2%D1%8A%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5+1878+%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8+%D0%BE%D1%82+%D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B0+%D1%81%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%8F&focus=Филозофскиsearchwithinvolume&q=%D0%B1%D1%8A%D0%BB%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0 ФакултетKresnensko-Razlozhkoto vŭstanie. 1878: Dokladi ot nauchnata sesia ot tŭrzhestvenoto chestvuvanie na 90-god. Скопје|yearot Kresnensko-Razlozhkoto vŭstanie v Blagoevgrad, dokumenti i drugi materiali, Кŭncho Vasilev, Doĭno Doĭnov, Ĭordan Vanchev, Institut za istoriia (Bŭlgarska akademiia na naukite). str. 34-35.]</ref><ref>[https://books.google.bg/books?id=1951|locationTLPiAAAAMAAJ&dq=%D0%94%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%BE+%D0%94%D0%BE%D0%B9%D0%BD%D0%BE%D0%B2%2C++%D0%A0%D0%B0%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%BE+%D0%B2%D1%8A%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B5+1876%2C&focus=Скопје|pagessearchwithinvolume&q=%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8+17}} Разловското въстание 1876, Брой 31 от Македонска библиотека, автор Дойно Дойнов, Издател б.и., 1994 г. стр. 17.]</ref>. Најголем проблем за успешно изведување на востанието претставувал недостатокот на парични средства со кои требало да се набави оружје, муниција, топла зимска облека и санитетски материјал.
 
За да дојде до пари, Димитар Беровски одлучил да го продаде својот имот во [[Берово]], а за таа цел дел од својот имот продал и Поп Стојан, кој ветил и дека ќе го исплати сиот [[Десеток]] за селаните од [[Разловци]], за да можат да купат оружје. Покрај тоа, Димитар Беровски им порачал на двете учителки од [[Сопот]], [[баба Недела]] и [[Станислава Караиванова]] да изработат [[Знамето на Разловечкото Востание|знаме]] за идното востание. Знамето било изработено на жолта подлога со разјарен црвен лав, и на него пишувало: ''Македонија'' и ''Станете да ве освобода''.