Езерска жаба: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Нема опис на уредувањето
Нема опис на уредувањето
Ред 43:
|}
[[Category:Articles with 'species' microformats]]
'''Езерска жаба''' ( ''Pelophylax ridibundus'' ) е вид водна жаба родена во [[Европа]] и делови на [[Азија]]. Тие се јавуваат во голем дел од Европа почнувајќи од западна [[Франција]] и се шират на [[Среден Исток|Блискиот исток]] и околу една четвртина во [[Русија]]. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://amphibiaweb.org/cgi/amphib_query?where-genus=Pelophylax&where-species=ridibundus|title=Pelophylax ridibundus Marsh Frog|work=AmphibiaWeb}}</ref> Исто така, постојат изолирани популации во [[Саудиска Арабија]] и Рускиот Далечен Исток, заедно со некои воведени популации во [[Обединето Кралство|Велика Британија]] и други места. <ref name=":0">{{Наведено списание|last=Leuenberger|first=Julien|last2=Gander|first2=Antoine|last3=Schmidt|first3=Benedikt R.|last4=Perrin|first4=Nicolas|date=20 February 2014|title=Are invasive marsh frogs (Pelophylax ridibundus) replacing the native P. lessonae/P. esculentus hybridogenetic complex in Western Europe? Genetic evidence from a field study|journal=Conservation Genetics|volume=15|issue=4|pages=869–878|doi=10.1007/s10592-014-0585-0}}</ref> Овие жаби се многу благи во нивните живеалишта и се способни да населат мнозинство од различни видови водни тела. Езерската жаба е најголемиот вид жаба во поголемиот дел од својот опсег, со мажи кои растат до големина околу 97,86 mm (3,85 инчи) SVL и жени 102,36 mm (4,03 in) SVL. <ref>{{Наведено списание|last=Erismis|first=Ugur|date=7 March 2010|title=Abundance, demography and population structure of Pelophylax ridibundus (Anura: Ranidae) in 26-August National Park (Turkey)|url=http://biozoojournals.ro/nwjz/content/v7n1/nwjz.101102.Erismis.pdf|journal=North-Western Journal of Zoology|volume=7|issue=1|pages=5–16}}</ref> Полноглавците можат да достигнат до 186 mm (7,32 инчи) во должинано тоа обично се случува на места со долги зими каде полноглавчето има време да расте. Marsабите од мочуриштата хибернираат во текот на зимата или под вода или во дупчиња и се во можност да го користат [[Магнетно поле|магнетното поле]] на [[Земја (планета)|Земјата за]] да ги лоцираат езерцата за размножување. <ref>{{Наведено списание|last=Shakhparonov, Ogurtsov|first=Vladimir, Sergey|date=November 2016|title=Marsh frogs, Pelophylax ridibundus, determine migratory direction by magnetic field|url=https://www.researchgate.net/publication/310803255|journal=Journal of Comparative Physiology|volume=203|issue=1|pages=35–43|doi=10.1007/s00359-016-1132-x|pmid=27885506|via=ResearchGate}}</ref>
 
Постои голема варијација во бојата и моделот, кои се движат од темно зелена до кафеава или сива, понекогаш со некои посветли зелени линии; полесна линија на грбот е генерално присутна. Езерската жаба обично ќе има потемна боја во рана [[пролет]] за да ја апсорбира топлината поефикасно.
[[File:Marsh_frog_(Pelophylax_ridibundus)_call.ogg|мини|Marsh frog (Pelophylax ridibundus) call recorded late evening in Basildon, Essex, UK]]
Езерските жаби имаат голема глава што е во состојба да проголта широк спектар на плен, претежно членконоги и други без'рбетници. Во анализата на 53 возрасни лица во [[Тракија]], Диптера сочинуваат 42,62%, а [[Тврдокрилци|Колеоптера]] 21,84% од нивната исхрана. <ref>{{Наведено списание|last=Çiçek, Mermer|first=Kerim, A.|date=January 2007|title=Food composition of the marsh frog, Rana ridibunda Pallas, 1771, in Thrace|url=https://www.researchgate.net/publication/287916435|journal=Turkish Journal of Zoology|volume=31|issue=1|pages=83–90|via=ResearchGate}}</ref> Откриено е дека езерските жаби се искачуваат на [[Бивол|водениот бивол]] за да можат да ги јадат мувите привлечени од него, навестувајќи можна [[Мутуализам (биологија)|меѓусебна]] врска. <ref>{{Наведено списание|date=July 2017|title=A possible mutualistic interaction between vertebrates: frogs use water buffaloes as a foraging place|url=https://www.researchgate.net/publication/318239693|journal=Acta Herpetologica|volume=12|issue=1|pages=113–116|via=ResearchGate}}</ref> Како полноглавци, тие јадат широк спектар на органски материи, вклучувајќи [[алги]], ситници, растенија во распаѓање и мртви животни. <ref>{{Наведена мрежна страница|url=https://amphibiaweb.org/cgi/amphib_query?where-genus=Pelophylax&where-species=ridibundus|title=Pelophylax ridibundus Marsh Frog|work=AmphibiaWeb}}<cite class="citation web cs1" data-ve-ignore="true">[https://amphibiaweb.org/cgi/amphib_query?where-genus=Pelophylax&where-species=ridibundus "Pelophylax ridibundus Marsh Frog"]. </cite></ref>
[[Податотека:Pelophylax_ridibundus1.JPG|алт=|мини|225x225пкс| Полноглавце на човечка рака.]]
 
Ред 53:
Познати се три хибридогенетски хибриди на езерската жаба:
 
* Жаба за јадење ''Pelophylax'' kl. ''esculentus'' (обично генотип RL): мала зелена жаба ''P. lessonae'' (LL) × ''P. ridibundus'' (RR) <ref>{{Наведено списание|last=Berger, L.|year=1970|title=Some characteristics of the crossess within ''Rana esculenta'' complex in postlarval development|journal=Ann. Zool.|volume=27|pages=374–416}}</ref> <ref name=":1">{{Наведено списание|last=Holsbeek|first=G.|last2=Jooris|first2=R.|date=2010|title=Potential impact of genome exclusion by alien species in the hybridogenetic water frogs (''Pelophylax esculentus'' complex)|url=http://www.herpetologynotes.seh-herpetology.org/Volume6_PDFs/Mori_HerpetologyNotes_volume6_pages515-517.pdf|journal=Biol Invasions|publisher=Springer Netherlands|volume=12|pages=1–13|doi=10.1007/s10530-009-9427-2|issn=1387-3547|access-date=2015-06-19}}</ref>
* Хибридна жаба Граф ''Пелофилакс'' kl. ''графи'' (ПР):''Пиринејска жаба'' Перез P. перези (ПП) × ''P. ridibundus'' (РР) или Пиринејска жаба ''P. perezi'' (PP) × масло за јадење жаба ''P.'' kl. ''esculentus'' (RE)(нејасно е кој еден премин беше примарна хибридизација)
* Италијанска жаба за јадење ''Pelophylax'' kl. ''хиспаникус'' (РБ):''Бергерска жаба'' П. Бергери (BB) × ''P. ridibundus'' (RR)
 
Нивната популација се одржува преку други премини со хибридогенеза. <ref>{{Наведено списание|lastname=Holsbeek|first=G.|last2=Jooris|first2=R.|date=2010|title=Potential impact of genome exclusion by alien species in the hybridogenetic water frogs (''Pelophylax esculentus'' complex)|url=http"://www.herpetologynotes.seh-herpetology.org/Volume6_PDFs/Mori_HerpetologyNotes_volume6_pages515-517.pdf|journal=Biol Invasions|publisher=Springer Netherlands|volume=12|pages=1–13|doi=10.1007/s10530-009-9427-2|issn=1387-3547|access-date=2015-06-19}}<cite class=1"citation journal cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFHolsbeekJooris2010">Holsbeek, G.; Jooris, R. (2010). </cite></ref> На места каде што беа воведени, езерските жаби може да претставуваат закана за родниот Пелофилакс со разредување на генетскиот фонд, но постојат докази дека иако можат да бидат хибридизирани, тие не влијаат толку на вкупната популација. <ref>{{Наведено списание|lastname=Leuenberger|first=Julien|last2=Gander|first2=Antoine|last3=Schmidt|first3=Benedikt R.|last4=Perrin|first4=Nicolas|date=20 February 2014|title=Are invasive marsh frogs (Pelophylax ridibundus) replacing the native P. lessonae/P. esculentus hybridogenetic complex in Western Europe? Genetic evidence from a field study|journal=Conservation Genetics|volume=15|issue=4|pages=869–878|doi=10.1007/s10592-014-0585-":0}}<cite class="citation journal cs1" data-ve-ignore="true" id="CITEREFLeuenbergerGanderSchmidtPerrin2014">Leuenberger, Julien; Gander, Antoine; Schmidt, Benedikt R.; Perrin, Nicolas (20 February 2014). </cite></ref> <ref>{{Наведено списание|date=June 2020|title=A record of alien Pelophylax species and widespread mitochondrial DNA transfer in Kaliningradskaya Oblast' (the Baltic coast, Russia)|url=https://www.reabic.net/journals/bir/2020/Accepted/BIR_2020_Litvinchuk_etal_correctedproof.pdf|journal=BioInvasions Records|volume=9|via=Regional Euro-Asian Biological Invasions Centre}}</ref>
 
Дистрибутивниот ареал на видот ја покрива Централна и Источна Европа, вклучително и Балканскиот Полуостров. Оваа жаба е тесно поврзана со стоечките и слабо проточните води, обраснати со богата водна вегетација. Обично е друштвен, дневен и акватичен вид, но може да биде активна и преку ноќ, особено во појужните делови од нејзиниот дистрибутивен ареал. Периодот на парење е од април до мај. Езерската жаба хибернира во водните биотопи. Во [[Национален парк Галичица]], езерската жаба е многу абундантна во Охридското и Преспанското Езеро, во блатната зона покрај езерата и семи-темпоралните локви.<ref>[http://galicica.org.mk/gallery/rana-ridibunda-ezerska-zaba// НП Галичица]</ref>