Растројување (астрономија): Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Ред 6:
 
== Вовед ==
Изучувањето на растројувањето започнало со првите обиди за предвидување на планетарните движења на небото. Во старите времиња тоа било причина за мистичност. [[Исак Њутн|Њутн]], во периодот кога го опишал неговите закони за [[Њутнови закони за движењето|движењето]] и [[Њутнов закон за сеопфатна гравитација|гравитација]], и ги применил за да ја направи првата анализа на растројувањата,<ref name="moulton"/> препознавајќи ги сложените тешкотии за нивното пресметување.<ref>Newton in 1684 wrote: "By reason of the deviation of the Sun from the center of gravity, the centripetal force does not always tend to that immobile center, and hence the planets neither move exactly in ellipses nor revolve twice in the same orbit. Each time a planet revolves it traces a fresh orbit, as in the motion of the Moon, and each orbit depends on the combined motions of all the planets, not to mention the action of all these on each other. But to consider simultaneously all these causes of motion and to define these motions by exact laws admitting of easy calculation exceeds, if I am not mistaken, the force of any human mind." (quoted by Prof G E Smith (Tufts University), in [http://google.com/search?q=cache:8RItNNOcJJoJ:www.stanford.edu/dept/cisst/SmithPowerpointTalk1.ppt "Three Lectures on the Role of Theory in Science"] 1. Closing the loop: Testing Newtonian Gravity, Then and Now); and Prof R F Egerton (Portland State University, Oregon) after quoting the same passage from Newton concluded: [http://physics.pdx.edu/~egertonr/ph311-12/newton.htm "Here, Newton identifies the "many body problem" which remains unsolved analytically."] {{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20050310192531/http://physics.pdx.edu/~egertonr/ph311-12/newton.htm |date=2005-03-10}}</ref> Многу од познатите математичари од тогаш посветувале внимание на различните придружни проблеми; во периодот меѓу {{римски|18}} и {{римски|19}} век, се јавила потреба за прецизни табели за местоположбите на [[Месечина]]та и [[планета|планетите]] за [[навигација]].
 
Сложените движењана гравитационите растројувања може да се раздвојат. Претпоставеното движење кое телото го следи под гравитационото влијание на друго тело вообичаено е [[конусен пресек]], и може едноставно да се објасни со употреба на [[геометрија|геометриски]] методи. Станува збор за т.н. [[проблем на две тела]], или нерастроена [[Кеплерова орбита]]. Разликите меѓу оваа орбита и вистинската '''растројувањата''' предизвикани од дополнителните гравитациони ефекти на друго тело или други тела. Ако постои дури и едно значајно тело тогаш растроеното движење е [[проблем на три тела]]; ако пак има и други тела тогаш станува збор за [[проблем на n-тела]]. Општото аналитичко решение (математички израз за предвидување на местоположбите и движењето за било кој момент) постои само за проблемот на две тела; кога имаме повеќе од две тела аналитичките решенија постојат само во специјални случаи. Дури и проблемот на две тела е нерешлив ако едно од телата има неправилен облик.<ref name="roy">Roy (1988): ch. 6, 7.</ref>