Бартоломео Дијас: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с Замена со правилен апостроф, replaced: 'рт → ’рт, 'Рт → ’Рт (5)
с Правописна исправка, replaced: Христифор → Христофор (3)
 
Ред 15:
| signature =
}}
[[Податотека:Diaz on his voyage to the cape.jpg|мини|десно|250п|Илустрација на бродовите „Свети Христифор“Христофор“ и „Свети Пантелејмон“.]]
'''Бартоломео Дијас''' ({{lang-pt|Bartolomeu Dias}}, '''''Бароломеу Дијаш'''''; ~ {{рн|||1451}}&nbsp;– {{пн|29|мај|1500}}<ref>''The Anonymous Narrative'', p. 61.</ref>) — португалски [[благородник]], прочуен како [[морепловец]] и [[истражувач]]. Испловил околу југот на Африка во 1488 г. и станал прв Европеец кој стасал до [[Индиски Океан|Индискиот Океан]] преку [[Атлантски Океан|Атлантскиот]].
 
==Цели на експедицијата==
Дијас бил [[витез]] на кралскиот двор, управник на кралските складишта и началник на [[каравела]]та „Свети Христифор“Христофор“ (''São Cristóvão''). На 10 октомври 1487 г. кралот [[Јован II (Португалија)|Јован II]] го ставил на чело на експедиција исплови околу јужниот крај на Африка, со надеж дека ќе најде трговски пат до Индија. Му била доделена и задачата да ја бара земјата со која управува легендарниот свештеник и владетел [[Презвитер Јован]].<ref>{{нмс |url=http://www.infoplease.com/biography/var/bartolomeudias.html |title=Bartolomeu Dias |website=infoplease |publisher=Sandbox Networks, Inc. |date= |accessdate=29 May 2015}}</ref>
 
==Експедицијата==
Бродот на Дијас, „Свети Христифор“Христофор“ бил под спроводништво на Перо де Аленкер, а со него била испратена уште една каравела, „[[Свети Пантелејмон]]“ (''São Pantaleão''), под заповедништво на Жоан Инфанте и спроводништво на Алваро Мартинс. Брат му на Бартоломео, Перо Дијас, бил капетан на помошниот брод, под спроводништво на Жоан де Сантјаго.
 
Бродовите пловеле на југ, долж западниот брег на Африка. По пат, ги дополниле залихите во португалската тврдина Сао Жорже де Мина на Златниот Брег (денешна [[Гана]]). Одминувајќи ја Ангола, Дијас стасал до заливот Консејсан (денес [[Волвис Беј|Валфисбај]], Намибија) во декември. Продолжил на југ, ја открил Ангара дос Илјеус, соочувајќи се со силна бура. По тринаесет дена, во кои веќе бил на отворен океан, се упатил кон исток во потрага по брегот и ги открил и искористил западните ветришта (кружната [[морска струја]]), но наместо копно, бил повторно пресретнат од океанската шир. Заобиколувајќи го [[’Рт на Добрата Надеж|’Ртот на Добрата Надеж]] на значајно растојание од запад и југозапад, свртил накај исток, искористувајќи ги антарктичките ветришта кои дуваат силно во јужниот Атлантик, па се упатил североисточно. По 30 без копно на повидок, на 4 февруари 1488 г. навлегол во заливот [[Свети Власиј]] (''Aguada de São Brás''), денешен [[Моселбај]]. Експедицијата ја достигнала најдалечната точка на 12 март 1488 г. кога бродовите се закотвиле во Квајхук, крај устието на реката Бусманс, каде нејзините членови направиле голем споменик „[[Падран]] на Св. Григориј“, па се упатиле назад кон Португалија.<ref name=eera>{{нмс |url=http://www.elizabethan-era.org.uk/bartholomeu-dias.htm |title=Bartholomeu Dias |author=Alchin KL, from Elizabethan Era |accessdate=28 March 2014}}</ref> Дијас сакал да продолжи кон Индија, но бил спречен од посадата, која настојувала да се вратат.<ref>{{наведена книга |first=Howard |last=Spoken |year=2006 |title=The World's History |edition=Third |publisher=Prentice Hall |location=New Jersey, U.S. |page=444 }}</ref> [[’Рт на Добрата Надеж|’Ртот на Добрата Надеж]] го забележале на враќање кон татковината, во мај 1488 г. Дијас се вратил во [[Лисабон]] во декември истата година, по шеснаесет месеци пловење.