Владеење на правото: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
Создадено преведувајќи ја страницата „Rule of law
 
Нема опис на уредувањето
Ред 4:
Употребата на поимот може дa се проследи назад до 16. век во Велика Британија. Во следниот век, шкотскиот теолог Самуел Радерфорд го користел расправајќи против божественото право на кралевите.<ref name="Rex">Rutherford, Samuel. ''Lex, rex: the law and the prince, a dispute for the just prerogative of king and people, containing the reasons and causes of the defensive wars of the kingdom of Scotland, and of their expedition for the ayd and help of their brethren of England'', [https://books.google.com/books?id=tpIBAAAAQAAJ&pg=PA237&lpg=PA237&dq=%22Samuel+Rutherford%22+and+%22but+under+rule+of+law%22&source=bl&ots=3jZvY_yR6F&sig=0t4WLPmw2ucho0R_mDqg9EJrKA8&hl=en&sa=X&ved=0CCgQ6AEwAmoVChMI_oLUzO6KxwIVRpUeCh3fnQj1#v=onepage&q=%22Samuel%20Rutherford%22%20and%20%22but%20under%20rule%20of%20law%22&f=false p. 237] (1644): "The prince remaineth, even being a prince, a social creature, a man, as well as a king; one who must buy, sell, promise, contract, dispose: ergo, he is not regula regulans, but under rule of law&nbsp;..."</ref> [[Џон Лок]] пишувал дека слободата во општеството значи да се биде предмет само на закони донесени од законодавен дом коишто ќе важат за секого, при што едно лице е инаку ослободено од владини и приватни ограничувања на слободата. „Владеењето на правото“ е дополнително популаризирано во 19. век од страна на британскиот правник А. В. Диси. Сепак, начелото, ако не и самиот поим, било препознаено од античките мислители. [[Аристотел]] напишал: „посоодветно е законот да управува од кој било друг граѓанин“.<ref name="ari">Aristotle, ''[[Politics (Aristotle)|Politics]]'' [[wikisource:Politics (Ellis)/Book 3#3:16|3.16]]</ref>
 
Владеењето на правото подразбира дека секое лице е предмет на законот, вклучително и лица кои се пратеници, службеници за спроведување на законот и судии.<ref>Hobson, Charles. ''The Great Chief Justice: John Marshall and the Rule of Law'', p. 57 (University Press of Kansas, 1996): according to [[John Marshall]], "the framers of the Constitution contemplated that instrument as a rule for the government of courts, as well as of the legislature."</ref> Во оваа смисла, тоа е во спротивност со тиранијата или [[Олигархија|олигархијата]], каде што владетелите стојат над законот. Недостаток на владеењето на правото може да се најде и во демократиите и во монархиите, кога постои занемарување или непознавање на законот. Владеењето на правото е подложно на распаѓање доколку владата нема доволно поправни механизми за негово враќање. Дополнително, ова овозможува ширење на корупцијата, што го отежнува повторното враќање на правото со одминот на времетвремето и навлегувањето на корупцијата подлабоко во владините системи.
 
== Наводи ==
{{наводи}}