Аспирин: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
сНема опис на уредувањето
Ред 52:
 
== Фармакокинетика ==
Ацетилсалицилната киселина е [[слаба киселина]], и многу мала количина од него се наоѓа во јонизирана состојба во [[желудник]]от после орална администрација. Брзо се апсорбира низ клеточната мембрана при [[кисели]] услови во желудникот. Поголемата [[pH]] и поголемата површина во [[тенкото црево]] предизвикува побавна апсорпција, бидејќи поголема количина од лекот се наоѓа во јонизирана форма. При предозирање аспиринот се апсорбира многу побавно поради формирањето на конкреции, а [[крвна плазма|плазма]]тската концентрација продолжува се зголемува и до 24 часа после ингестијата.<ref name="RK Ferguson">{{Наведено списание|title=Death following self-poisoning with aspirin |journal=[[JAMA (journal)|Journal of the American Medical Association]]|date=17 August 1970|first1=RK|last1=Ferguson|author2=Boutros, AR|volume=213|issue=7|pages=1186–8|pmid=5468267|doi=10.1001/jama.213.7.1186}}</ref><ref name="FL Kaufman">{{Наведено списание|title=Darvon poisoning with delayed salicylism: a case report|journal=Pediatrics|date=April 1970|first1=FL|last1=Kaufman|author2=Dubansky, AS|volume=49|issue=4|pages=610–1 |pmid=5013423}}</ref><ref name="G Levy">{{Наведено списание |doi=10.1056/NEJM197208312870903 |title=Salicylate accumulation kinetics in man |journal=New England Journal of Medicine |date=31 August 1972 |first1=G |last1=Levy |author2=Tsuchiya, T |volume=287 |issue=9 |pages=430–2 |pmid=5044917 }}</ref>
 
== Историја ==
Растителни екстракти, вклучувајќи и од кората на [[врба]], во кои активна компонента е [[салицилна киселина|салицилната киселина]] уште од антички времиња било познато дека ја ублажуваат главоболката, болката и треската.
 
Во 1971, британскиот [[фармаколог]] [[Џон Роберт Вејн]] покажал дека аспиринот ја супресира продукцијата на [[простагландин]]и и [[тромбоксан]]и.<ref>{{Наведено списание |title = Inhibition of prostaglandin synthesis as a mechanism of action for aspirin-like drugs |author = Vane, John Robert | journal = Nature (journal)| year = 1971| volume = 231| issue = 25| pages = 232–5| pmid=5284360 |doi=10.1038/newbio231232a0}}</ref><ref>{{Наведено списание |author=Vane JR |author2=Botting RM |year=2003 |title=The mechanism of action of aspirin |journal=[[Thrombosis Research]] |volume=110 |issue=5–6 |pages=255–8 |pmid=14592543 |doi=10.1016/S0049-3848(03)00379-7 |url=http://www.eao.chups.jussieu.fr/polys/certifopt/saule_coxib/theme/1vane2003.pdf |format=PDF |url-status= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080228023239/http://www.eao.chups.jussieu.fr/polys/certifopt/saule_coxib/theme/1vane2003.pdf |archivedate=28 February 2008 |df=dmy-all }}</ref> За ова откритие бил награден со [[Нобелова награда за физиологија или медицина]] во 1982, заедно со [[Суне Бергстром]] и [[Бент Ингемар Самуелсон]].<ref>{{Наведена мрежна страница |url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1982/ |title=The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1982 |website=Nobelprize.org |url-status= |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170627030945/http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/medicine/laureates/1982/ |archivedate=27 June 2017 |df=dmy-all }}</ref>
 
== Литература ==
Преземено од „https://mk.wikipedia.org/wiki/Аспирин