Велшка азбука: Разлика помеѓу преработките
[проверена преработка] | [проверена преработка] |
Избришана содржина Додадена содржина
с Исправка на латинични букви помешани меѓу кириличните, replaced: Македонскa → македонска (3) |
с Замена со македонско име на предлошката, replaced: {{IPA| → {{МФА| (107) |
||
Ред 17:
== Историја ==
Најраниот пример за пишан велшки јазик датира од [[VI век]]м напишан на [[латиница]] (видете [[Старовелшки јазик]]). Правописот се разликувал од оној на денешниот велшки, особено во употребата на буквите ''p'', ''t'' и ''c'' за бележење на [[Звук (фонетика)|звучните]] [[плозив]]и {{
Кон [[средновелшки јазик|средновелшкиот]] период веќе гледаме многу поголема варијабилност: иако ''b'', ''d'' и ''g'' се користеле за бележење на {{
Правописот на современиот велшки јазик бил стандардизиран во 1928 г., од страна на комитетот на чело со Сер [[Џон Морис-Џонс]].
Ред 36:
| a
| ''{{lang|cy|â}}''
| {{
| а
|-
| b
| ''{{lang|cy|bî}}''
| {{
| б
|-
| c
| ''{{lang|cy|èc}}''
| {{
| к
|-
| ch
| ''{{lang|cy|èch}}''
| {{
| х
|-
| d
| ''{{lang|cy|dî}}''
| {{
| д
|-
| dd
| ''{{lang|cy|èdd}}''
| {{
| д
|-
| e
| ''{{lang|cy|ê}}''
| {{
| е
|-
| f
| ''{{lang|cy|èf}}''
| {{
| в
|-
| ff
| ''{{lang|cy|èff}}''
| {{
| ф
|-
| g
| ''{{lang|cy|èg}}''
| {{
| г
|-
| ng
| ''{{lang|cy|èng}}''
| {{
| н
|-
| h
| ''{{lang|cy|âets}}'', ''{{lang|cy|hâ}}''
| {{
| х
|-
| i
| ''{{lang|cy|î}}'' (С), ''{{lang|cy|î dot}}'' (Ј)
| {{
| и (С), ј (Ј)
|-
| l
| ''{{lang|cy|èl}}''
| {{
| л
|-
| ll
| ''{{lang|cy|ell}}''
| {{
| л
|-
| m
| ''{{lang|cy|èm}}''
| {{
| м
|-
| n
| ''{{lang|cy|en}}''
| {{
| н
|-
| o
| ''{{lang|cy|ô}}''
| {{
| о
|-
| p
| ''{{lang|cy|pî}}''
| {{
| п
|-
| ph
| ''{{lang|cy|ffî}}''
| {{
| ф
|-
| r
| ''{{lang|cy|èr}}''
| {{
| р
|-
| rh
| ''{{lang|cy|rhî}}'', ''{{lang|cy|rhô}}''
| {{
| р
|-
| s
| ''{{lang|cy|ès}}''
| {{
| с
|-
| t
| ''{{lang|cy|tî}}''
| {{
| т
|-
| th
| ''{{lang|cy|èth}}''
| {{
| т
|-
| u
| ''{{lang|cy|û}}'' (С), ''{{lang|cy|û bedol}}'' (Ј)
| {{
| и (С & Ј)
|-
| w
| ''{{lang|cy|ŵ}}''
| {{
| у, в
|-
| y
| ''{{lang|cy|ŷ}}''
| {{
| и, ’ (С & Ј)
|}
=== Белешки ===
* Покрај тоа што ја бележи фонемата {{
* Буквата ''y'' го означува гласот {{
* Редицата ''si'' го означува гласот {{
== Колација ==
Ред 184:
Додека секоја од [[диграма|диграмите]] ''ch, dd, ff, ng, ll, ph, rh, th'' се пишуваат со по два симбола, тие се сметаат за една буква. Ова значи дека зборот ''[[Ланели|Llanelli]]'' (град во јужен Велс) на велшки се смета дека има само шест букви, споредено со осум на [[англиски јазик|англиски]]. Затоа секоја од нив зазема само по едно место во велшките [[крстозбор]]и. Пример за ова е и селото [[Ланвајрпулгвингил|Llanfairpwllgwyngyllgogerychwyrndrobwllllantysiliogogogoch]], чие име содржи 58 букви на англиски, а само 51 на велшки.
[[Колација|Сортирањето]] се врши во согласност со азбуката. На пример, ''la'' оди пред ''ly'', што оди пред ''lla'', што оди пред ''ma''. Автоматизираното сортирање понекогаш наоѓа на потешкотии поради фактот што на некои места потребни се додатни информации за да може да се разликува вистинска диграма од едноставен ред букви; на пример ''llom'' оди по ''llong'' (каде ''ng'' го означува звукот {{
Иако горенаведените диграми се сметаат за единечни букви, само првата составна буква се пишува со големо на почетокот на реченицата. Така:
Ред 195:
== Други букви ==
Буквата ''j'' е прифатена во велшкиот правопис за оние зборови позајмени од англискиот, кај кои гласот {{
Буквите ''k'', ''v'', ''x'' и ''z'' се користат во некои технички поими, како ''kilogram'', ''volt'', ''xeroser'' и ''zero'', но тие во сите случаи можат да се заменат, и често се заменуваат, со велшки букви: ''cilogram'', ''folt'', ''seroser'' и ''sero.''<ref>Thomas, Peter Wynn (1996) ''Gramadeg y Gymraeg.'' Cardiff: University of Wales Press: 757.</ref> И покрај тоа, во [[Велшка колонизација на Аргентина|велшката колонија во Патагонија]], [[Аргентина]], ''v'' обично се користи за запишување на звукот {{
== Дифтонзи ==
Ред 208:
|-
| ae
| {{
| {{
| аи
| аи
|-
| ai
| {{
| {{
| аи
| аи
|-
| au
| {{
| {{
| аи ''но како наставка за множина'' а
| аи ''но како наставка за множина'' е
|-
| aw
| {{
| {{
| ау
| ау
|-
| ei
| {{
| {{
| и
| еи
|-
| eu
| {{
| {{
| еи
| еи
|-
| ew
| {{
| {{
| еу
| еу
|-
| ey
| {{
| {{
| еи
| еи
|-
| iw
| {{
| {{
| иу
| иу
|-
| oe
| {{
| {{
| ои
| ои
|-
| oi
| {{
| {{
| ои
| ои
|-
| ou
| {{
| {{
| ои
| ои
|-
| uw
| {{
| {{
| иу
| иу
|-
| wy
| {{
| {{
| уи
| уи
|-
| yw
| {{
| {{
| иу, еу
| иу, еу
Ред 303:
The [[циркумфлекс]]от се користи за бележење на [[должина на самогласките|долги самогласки]]. Така, ''â, ê, î, ô, û, ŵ, ŷ'' се секогаш долги, но ''a, e, i, o, u, w, y'' не мора да значи дека се кратки. Не сите долги самогласки се обележуваат со циркумфлекс. По некое непишано правило можеме да кажеме дека дијакритичките знаци се користат особено во едносложни зборови каде самогласката стои пред ''-l'', ''-n'' или ''-r''. Меѓутоа постојат многу исклучоци од ова правило.
[[Гравис]]от понекогаш се користи за бележење на самогласки кои треба да бидат кратки, кога обично би се очекувала долга самогласка, на пр. ''{{lang|cy|pas}}'' {{
[[Остар акцент|Остриот акцент]] понекогаш се користи за обележување на нагласениот последен слог во повеќесложен збор. Така, зборовите ''{{lang|cy|gwacáu}}'' (празнење) и ''{{lang|cy|dicléin}}'' (одбива) се нагласени на крајот. Меѓутоа не сите повеќесложни зборови со нагласок ан крајот се бележат со остар акцент (на пр. ''Cymraeg'' „велшки“ нема акцент).
[[Дијареза]]та означува дека една самогласка треба да се изговори наполно, а не како [[полусамогласка]], на пр. ''{{lang|cy|copïo}}'' (копирање) — изговор: {{
Грависот, а особено остриот акцент често се испуштаат во секојдневното пишување, а истото важи за дијарезата, но во помала мера. Меѓутоа циркумфлексот не се испушта. Акцентираните самогласки не се сметаат за посебни букви.
Ред 315:
Необележана самогласка е долга:
* во нагласен едносложен збор каде не следи согласка, на пр. ''{{lang|cy|da}}'' {{
* пред ''b'', ''ch'', ''d'', ''dd'', ''g'', ''f'', ''ff'', ''s'', ''th'', на пр. ''{{lang|cy|mab}}'' {{
* пред ''l'', ''n'', ''r'' (во случај на ''i'', ''u''), на пр. ''{{lang|cy|sgil}}'' {{
* кај северните дијалекти, пред [[согласна група|групи]] од две согласки каде првата е ''ll'' или ''s'', на пр. ''{{lang|cy|gwallt}}'' {{
Необележана самогласка е кратка:
* во ненагалсен ([[клитика|проклитички]]) збор, на пр. ''{{lang|cy|a}}'' {{
* пред ''p'', ''t'', ''c'', ''m'', ''ng'', на пр. ''{{lang|cy|cam}}'' {{
* пред ''l'', ''n'', ''r'' (во случај на ''a'', ''e'', ''o'', ''w'', ''y''), на пр. ''{{lang|cy|tal}}'' {{
* кај јужните дијалекти, пред групи од две согласки, на пр. ''{{lang|cy|sant}}'' {{
* кај северните дијалекти, пред групи од две согалски кога првата е ''n'' и ''r'', на пр. ''{{lang|cy|sant}}'' {{
* кај северните дијалекти, во слог кој не е воедно нагласен и последен во зборот
* кај јужните дијалекти, во било кој ненагласен слог
|