Крналово: Разлика помеѓу преработките

[проверена преработка][проверена преработка]
Избришана содржина Додадена содржина
с /* Население<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref name="nsi">{{Наведена мрежна страница|url=https://www.nsi.bg/nrnm/show9.php?sid=2687&ezik=bul|title=Справка за населението на с. Крналов
Ред 76:
Селото се споменува во османлиски дефтери од [[1570]] година, во 1664-1665 година. Според првиот дефтер, во 1570 година во селото живееле 4 муслимански семејства и 160 христијански семејства<ref>Турски документи за историјата на македонскиот народ. Опширни пописни дефтери од XVI век за Кустендилскиот санųак, Т.V/3, Скопје, 1982, стр.587-588.</ref>.
 
Во 19 век, егзистенција на населението била од земјоделството, сточарството, производство на масло од сусам, трговија со добиток и памук. Во 1870 година црквата „Св. Атанасиј“ (споменик на културата) била изградена. Во 1893 година во селото било отворено основно училиште. Во текот на 19 век, селото било чисто македонско и било во составот на Петричката каза.. Во „[[Етнографија на Адријанопол, Монастир и Салоника]]“ ,се издаденавели во [[Цариград]]дека во [[18781873]] година и статистиката на машкото население од [[1873]],г. ''Кирново'' (Kirnovo) е наведено како село со 53 семејства и 182 [[Македонци]]<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г., Македонски научен институт, София, 1995, стр. 148-149.</ref>. Во 1891 година Георги Стрезов за селото напишал дека е чифлик на петричанинот Хусни Бег, дека полето е плодородно и дека од Петрич до селото се натува еден час<ref>[https://www.strumski.com/books/Georgi_Strezov_za_Iztochna_Makedonia.pdf Стрезов, Георги. Два санджака от Източна Македония. Периодично списание на Българското книжовно дружество в Средец, кн. XXXVII и XXXVIII, 1891, стр. 31.]</ref>.
 
Според статистиката на [[Васил К’нчов]] („[[Македонија. Етнографија и статистика]]“) во [[1900]] година селото имало 700 жители, сите [[Македонци]]<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/vk/vk_2_10.htm Кънчов, Васил. Македония. Етнография и статистика, София, 1900, стр. 187.]</ref>. Селото било под влијание на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]]. Според податоците на секретарот на егзархијата [[Димитар Мишев (публицист)|Димитар Мишев]] („[[La Macédoine et sa Population Chrétienne]]“) во [[1905]] година во селото живеале 704 [[Македонци]] под врховенството на [[Бугарска егзархија|Бугарската егзархија]], работело едно егзархиско училиште со 1 учител и 22 ученици<ref name="БИМ">{{БИМ}}</ref><ref>Brancoff, D.M. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, pp. 186-187.</ref>.